EKSPERTI ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU: Ključ je u prevenciji, znanju i kvalitetnoj...
Tema bezbednosti i zdravlja na radu je kod nas nepravedno zapostavljena. Svuda u inostranstvu je ona u top 10 tema u državi, dok je kod nas otprilike na 156. mestu
Posao na gradilištu: Šansa za radnike ili noćna mora?
Šta je uzrok tome što obećani Zapad sve više postaje noćna mora za radnike građevinske industrije iz celog regiona, koji zbog posla odlaze u inostranstvo? Zbog čega su povrede na radu, ali i smrtni slučajevi toliko česti, i kako tome stati na put i sprečiti tragedije?
Top 10 preporuka za bezbednost na radu koje svaki zaposleni mora da zna
U Srbiji se svake godine na radnom mestu povredi oko 20.000 radnika! Ova zabrinjavajuća statistika nas navodi da vas pitamo: Da li se osećate potpuno sigurno na svom radnom mestu? Da li bez straha obavljate svoje radne zadatke, uvereni da možete pružiti svoj maksimum?
Bezbedni i zdravi radnici su preduslov za kvalitet i produktivnosti svake firme
Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se u najvećoj mogućoj meri smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih
Nezaštićeni i nebezbedni radnici na otvorenom: Problem vrućina, skele, nesavesni poslodavci
Najčešći problemi sa kojima se radnici na otvorenom susreću u letnjim mesecima su: prolazni toplotni umor, toplotni grčevi, nesvestice usled vrućine, toplotna iscrpljenost, toplotni udar, sunčanica i promene na koži. Leti, kada temperatura dolazi i do 40 °C, najgore prolaze radnici koji obavljaju poslove u građevinarstvu, poljoprivredi, poslove na montaži, intervencijama
INTERVJU
JOVANA STEVANOVIĆ: Integrisano upravljanje rizicima podrazumeva usklađivanje planske dokumentacije i fizičko-tehničkih...
Polazna osnova jeste Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Ovim dokumetom se identifikuju potencijalni rizici, vrši se sveobuhvatna analiza i utvrđuju kritične tačke, a sve sa ciljem da se neprihvatljivi rizici tretiraju i da se minimiziraju štetne posledice. Možemo reći da je ovo „krovni dokument“ i da se na njega nadovezuje druga planska dokumentacija, tj. Plan obezbedjenja i Projekat sistema tehničke zaštite. Tek nakon izrade ove dokumentacije sprovode se i fizička i tehnička zaštita.
