Saobraćaj

Dok pešaci i vozači nestrpljivo čekaju kada će novi Zakon o bezbednosti saobraćaja biti priveden kraju i stupiti na snagu, "trotinetaši" nastavljaju da zuje po prestoničkim ulicama i zadaju glavobolje žiteljima glavnog grada!

Spisak saobraćajnih prekršaja je veoma dugačak. Među najblažima spadaju oni koji se najčešće i detektuju nadzornim kamerama.

Nakon saobraćajne nezgode vrlo lako možete da se nađete u situaciji da budete proglašeni krivim iako niste krivi. Važno je da imate video dokaz u slučaju da dođe do saobraćajne nezgode.

Ako postoji nešto što opterećuje vozače, to je onda traženje parking mesta. Više od 35% vozača traži parking mesto, posebno kada su u pitanju veliki gradovi i metropole.

Biti suvozač, pogotovo na dugim relacijama je vrlo zahtevno i odgovorno, jer vaši postupci kao suvozača mogu pomoći ili naštetiti ne samo vozaču koji upravlja vozilom, već i svim putnicima i učesnicima u saobraćaju van vozila. Svi smo mi i vozači i suvozači, i vrlo često pravimo jedne te iste greške ugrožavajući sopstvenu i tuđu bezbednost. Takve greške postale su deo rutine u lokalnoj vožnji i vrlo često nismo svesni koliko mogu da budu štetne, pogotovo na dugom putovanju. Ako se pitate koje su to stvari koje loš suvozač radi, onda ste na pravom mestu.

Putevi Srbije raspisali su javnu nabavku sistema za kontrolu korišćenja auto-puta pod naplatom na deonicama Beograd–Subotica, Beograd–Šid i Beograd–Čačak.

Baš kao što brzina dolazi sa motociklom (mogu da razviju brzinu i 400 km/h), sa njom dolazi i veoma važno pitanje bezbednosti. Motociklisti često imaju lošu reputaciju budući da se svrstavaju u najugroženije kategorije. Kad god uđemo u automobil ili sednemo na motocikl, rizikujemo svoj život, ali to je rizik koji moramo preduzeti kada nam je potreban prevoz.

Prema pojedinim istraživanjima, tri četvrtine električnih trotineta nalazi se u Beogradu. Oko 58 odsto vozača smatra da upravljači električnog trotineta ometaju njihovo kretanje na način da su vozači bili primorani da njima promene i prilagode brzinu i način kretanja, dok 74 odsto vozača u anketama tvrdi da im pojava električnog trotineta na kolovozu u značajnoj meri odvraća pažnju.

Mobilnost je stvar od ključne važnosti u gradovima. Prema Ujedinjenim nacijama (UN), do 2050. godine u gradu će živeti 68% svetske populacije, pa će ista biti još važnija u budućnosti. Predviđa se da će 2023. godine 5G mreža dostići približno 39% svetske populacije sa 3.050 miliona ljudi. Do 2024. godine procenjuje se da će mrežu koristiti 3.600 miliona. Takođe Svetska banka procenjuje da će se do 2030. godine globalno voziti više od 1,2 milijarde automobila. Iz tog razloga u daljem tekstu biće razmatrano na koji način pametni automobili mogu doprineti poboljšanju mobilnosti zajedno sa prednostima 5G tehnologije.

Sistem za prepoznavanje lica vozača je intuitivan i kompaktan, pomaže vozačima da ostanu budni i koncentrisani na vožnju. To se postiže analizom “stanja“ lica i otkrivanjem smetnji i znakova umora, vraćajući pažnju vozača na put pomoću vizuelnih i zvučnih upozorenja u realnom vremenu.