Početak kraja? Novi izazovi za kompaniju Facebook na evropskom tlu
Kada govorimo o privatnosti podataka, Evropljani polako postaju nesigurni oko toga koliko privatnih podataka kompanije sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama prikljupljaju u Evropi i šta sa njima zapravo rade
Komercijalno i institucionalno obezbeđenje: Sličnosti i razlike
Komercijalna bezbednost se odnosi na mere obezbeđenja u malim firmama, kućama i stambenim zgradama. Sa druge strane, ozbiljne mere institucionalne bezbednosti neophodno je sprovesti u državnim institucijama ili velikim korporacijama. Naravno, postoje značajne razlike između bezbednosti u jednoj mikro firmi ili u državnoj instituciji poput škole, bolnice ili centra za socijalni rad
4 jasna pokazatelja da je vašoj firmi potreban stručnjak za sajber bezbednost
Bezbednost zaposlenih i imovine, a poslednjih godina sve više i informaciona bezbednost ključne su brige za kompanije kako u svetu, tako i kod nas. Elektronski sistemi igraju važniju ulogu nego ikada pre, jer se preko interneta obavljaju sve važne transakcije, skladište se podaci o klijentima i čuvaju poverljivi poslovni planovi
Rad kao teret: Proverite da li ste žrtva mobinga
Sve češće slušamo vesti o nekoj vrsti zlostavljanja na radu. O tome uglavnom saznamo tek u odmakloj fazi, kada ljudi sakupe dovoljno snage da sa svojom pričom izađu u javnost. Strah od potencijalnog gubitka posla ih primorava na trpljenje do krajnjih granica. Da li to zaista mora biti tako? Na koji način preduprediti mobing?
Nekorišćenje pečata za overu platnih naloga: Olakšica ili ozbiljan rizik?
Privredni subjekti od 1. oktobra ove godine ne moraju da koriste pečat prilikom overe platnih naloga u zemlji i inostranstvu, za otvaranje novih računa, deponovanje potpisa, menica i drugih dokumenata. Iako je ova odredba Zakona o platnim uslugama obradovala mnoge firme, postavlja se pitanje da li nekorišćenje pečata može otvoriti prostor za razne zloupotrebe?
3 razloga zbog kojih je fizičko obezbeđenje za poslovanje značajno koliko i sajber bezbednost
Danas se na radnim mestima sve veći naglasak opravdano stavlja na sajber bezbednost. Istovremeno, kompanije traže načine da smanje troškove i postanu efikasnije. Kao rezultat ova dva trenda, fizičko obezbeđenje se sve češće stavlja u drugi plan ili u potpunosti zanemaruje
Šta se zaista krije iza isceniranog incidenta sa eksplozivom na beogradskom aerodromu?
Ugled koji se u poslovnom svetu stiče decenijama, može da se izgubi samo u jednom danu i da nanese nesagledive ekonomske posledice. Verovatno da je ovo bila ideja vodilja jedne od kompanija koja je imala nameru da kroz iscenirani bezbednosni incident na beogradskom aerodromu, ugrozi poslovni ugled, a samim tim i umanji cenu koncesionog ugovora aerodroma „Nikola Tesla“, uoči donošenja konačne odluke o koncesionaru u narednih 25 godina
Uloga zaposlenih u korporativnoj bezbednosti: Bezbednost počinje sa tobom!
Rizici se odnose na fizičke pretnje, poput provala, krađa i elementarnih nepogoda, ali i na rastuće sajber opasnosti koje vrebaju iz online prostora. Međutim, da li zaposleni zaista imaju svest o značaju bezbednosti na radnom mestu?
Više od polovine malih i srednjih preduzeća smatra da nije ugroženo nijednom bezbednosnom pretnjom
Kao vlasnik malog ili srednjeg preduzeća, uložili ste veliki deo svog vremena, novca i energije kako biste na najbolji način pokrenuli svoj posao. Međutim, koliko ste razmišljali o bezbednosti svoje firme i poslovanja? Da li zaista želite da rizikujete sve što ste uložili, zbog toga što niste razmišljali o osnovnim bezbednosnim merama?
Poslodavci, koliko vas zaista koštaju konflikti na radnom mestu?
Neminovno je da ćemo se svi u jednom trenutku na radnom mestu susresti sa idejama ili ponašanjem koje je sasvim suprotno našem. Rad pod pritiskom, previše zadataka u toku radnog vremena, stres i privatni problemi, ali i sukobi ličnosti usled kojih nastaju konflikti na radnom mestu, koštaju poslodavce milijarde evra godišnje
INTERVJU
Slobodan Morača: Najteže je menjati svest ljudi i iskoreniti loše navike
Kao posebno značajno bih istakao da je neophodno razvijati kulturu zdravlja i bezbednosti na radu kako bi se promenio dosadašnji stav da u preduzeću od 250 zaposlenih, samo jedan ili dva čoveka treba da vode brigu o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu
