Masovni nestanak struje koji je 28. aprila pogodio Pirinejsko poluostrvo — uključujući gotovo celu Španiju, Portugal i delove jugozapadne Francuske — razotkrio je alarmantnu ranjivost savremenih društava kada ključna infrastruktura prestane da funkcioniše. Milioni građana ostali su bez struje, vode, gotovine, informacija i osnovne komunikacije, a moderna tehnologija – koja u teoriji garantuje efikasnost i bezbednost – pokazala je svoju potpunu zavisnost od električne energije.
Kolaps je doveo do zastoja metroa i železnica, paralisao je javni prevoz, izazvao saobraćajni haos zbog nefunkcionalnih semafora, a rad banaka, maloprodaje i institucija bio je obustavljen. Ljudi su ostajali zarobljeni u liftovima i vagonima metroa, dok su se redovi u prodavnicama formirali uz oskudno osvetljenje. U Madridu je čak i prestižni teniski turnir Madrid Open morao biti prekinut, jer su semafori i kamere ostali bez napajanja.
Špansko Ministarstvo unutrašnjih poslova proglasilo je vanredno stanje u regionima koji su to zatražili, uključujući Madrid, Andaluziju i Ekstremaduru. Šef španske elektrodistribucije REE saopštio je da bi potpuna obnova mreže mogla trajati od šest do deset sati, dok su u Portugalu upozorili da bi potpuna stabilizacija mogla potrajati i do sedam dana. Prema izveštaju portugalskog operatora REN, uzrok incidenta mogao bi biti redak atmosferski fenomen izazvan ekstremnim temperaturnim varijacijama, ali istrage su u toku i nije isključena nijedna opcija — uključujući ni sajber incident. No, za sada nema takvih zvaničnih potvrda.
Špansko Veće za nuklearnu bezbedost potvrdilo je da su svi reaktori bezbedni, iako su četiri automatski isključena nakon nestanka struje, što govori o razrađenim bezbednosnim protokolima. Ipak, ozbiljnost situacije ne ostavlja mesta opuštanju.
Ovaj događaj služi kao snažan podsetnik svim sektorima — od kriznog menadžmenta, preko sajber bezbednosti, do elektroenergetike — da je otpornost infrastrukture od suštinskog značaja. Planovi kontinuiteta poslovanja, simulacije vanrednih situacija i međusektorska saradnja moraju postati prioritet, a ne samo birokratska formalnost.
U vremenu kada geopolitičke tenzije rastu, a sajber napadi na energetske mreže postaju sve učestaliji, ovakvi incidenti ne smeju biti posmatrani kao izolovani slučajevi. Evropa — uključujući i Balkan — mora ozbiljno pristupiti pitanju zaštite kritične infrastrukture. Jer ako su Madrid i Lisabon mogli ostati bez struje i osnovnih funkcija – može bilo koji grad.
