Istraživači sa Politehničkog instituta Virdžinije (Virginia Tech) otkrili su ključnu razliku između funkcionisanja ljudskog uma i savremenih sistema veštačke inteligencije (AI). Prema njihovoj studiji, značajan napredak u razvoju bežičnih tehnologija biće moguć tek kada sistemi nauče da rezonuju i planiraju na način sličan ljudima. Da li je to ostvarljivo? Ili već sada živimo u novoj eri, a da to i ne znamo?
Stručnjak za bežične tehnologije nove generacije na Inovacionom kampusu Virginia Tech, Walid Saad, objavio je rad u prestižnom časopisu Proceedings of the IEEE. U saradnji sa doktorandom Omarom Hashashem i postdoktorantom Kristo Tomasom, istraživači su analizirali kako napredak veštačke inteligencije može oblikovati budućnost telekomunikacija.
Savremene neuronske mreže uspešno analiziraju velike količine podataka, ali se i dalje suočavaju sa brojnim problemima u neočekivanim situacijama. Za razliku od ljudi, koji intuitivno razumeju fizičke zakone i koriste zdrav razum, veštačka inteligencija funkcioniše isključivo na osnovu statističkih modela i obrazaca iz podataka na kojima je obučena.
Savremene neuronske mreže su napredni modeli veštačke inteligencije inspirisani načinom na koji funkcioniše ljudski mozak. One se sastoje od slojeva veštačkih „neurona“ koji obrađuju informacije i međusobno komuniciraju kako bi rešile složene zadatke, poput prepoznavanja slika, prevođenja jezika ili analize podataka.
Ove mreže se nazivaju „savremene“ jer koriste napredne algoritme i veliku računarsku snagu, što im omogućava da analiziraju ogromne količine podataka i uče iz njih, čime postižu visoku preciznost u rešavanju problema.
Prethodna unapređenja bežičnih mreža uglavnom su se oslanjala na poboljšanje hardverskih komponenti i povećanje kapaciteta prenosa podataka. Međutim, ni prelazak sa 5G na 6G, koji podrazumeva primenu AI arhitekture i otvorene radio-pristupne mreže (Open RAN), neće moći da zadovolji rastuće potrebe za obradom informacija bez značajnog napretka u „razmišljanju“ sistema.
(Open RAN je tehnologija koja omogućava fleksibilniju i interoperabilniju mrežnu infrastrukturu, gde različiti proizvođači mogu pružati pojedinačne komponente mreže, za razliku od tradicionalnih zatvorenih sistema.)
Tradicionalni AI algoritmi, dizajnirani za prepoznavanje slika i slične zadatke, pokazuju slabosti u upravljanju telekomunikacionom infrastrukturom. Istraživači su stoga razvili novu strategiju zasnovanu na ideji da će ljudski princip rasuđivanja i planiranja biti ključan za stvaranje 6G mreža budućnosti.
Kako bi 6G mreža uopšte funkcionisala na ovom principu, biće potrebno aktivno učešće ljudi u njenom razvoju, upravljanju i kontroli. Ljudska inteligencija je ključna za obuku algoritama kako bi mogli donositi ispravne odluke u kompleksnim situacijama. Takođe, ljudi će igrati značajnu ulogu u analizi rezultata i donošenju konačnih zaključaka koje automatizovani sistemi još uvek ne mogu pouzdano postići.
Iako je fokus istraživanja inicijalno bio na potrebama za stabilnim mrežama unutar metaverzuma, naučnici su otkrili da digitalni blizanci fizičkog sveta mogu igrati presudnu ulogu u obuci mreža da razumeju stvarnost i donose promišljene odluke. Korišćenjem ovih virtuelnih replika, 6G mreže mogle bi naučiti kako da reaguju u realnim situacijama, razvijaju višedimenzionalne modele stvarnosti i planiraju akcije u nepredviđenim okolnostima.
(Digitalni blizanci su virtuelne kopije fizičkih objekata, sistema ili procesa, koje omogućavaju simulaciju i analizu njihovog ponašanja u različitim scenarijima.)
Primena 6G mreža sa naprednim veštačkim inteligencijama može imati značajan uticaj i na bezbednosne sisteme, posebno one koji se koriste za zaštitu objekata i ljudi. Kamere za video-nadzor, senzori pokreta i drugi sigurnosni uređaji mogli bi unaprediti svoje performanse kroz algoritme zasnovane na ljudskom rezonovanju, što bi im omogućilo da bolje prepoznaju potencijalne pretnje i brzo reaguju u nepredviđenim situacijama.
U sistemima obezbeđenja, digitalni blizanac se može koristiti za simulaciju i praćenje bezbednosne infrastrukture u realnom vremenu.
Primer:
Zamislimo veliki tržni centar koji koristi digitalnog blizanca za unapređenje bezbednosti.✅ Video nadzor: Digitalni blizanac prikazuje raspored svih sigurnosnih kamera i simulira njihove vidne uglove. Ako neka kamera zakaže ili ako postoji mrtav ugao, sistem odmah upozorava operatere.
✅ Kontrola pristupa: Digitalni blizanac može prikazivati ko je ušao ili izašao iz određenih prostorija i simulirati potencijalne ranjivosti u sistemu.
✅ Evakuacija i vanredne situacije: U slučaju požara ili evakuacije, digitalni blizanac može simulirati kako se ljudi kreću kroz objekat i pomoći u planiranju bezbednih izlaza i usmeravanju ljudi ka sigurnim tačkama.
Ova tehnologija omogućava predviđanje problema, bržu reakciju i bolju zaštitu ljudi i imovine.
Međutim, sa ovakvim napretkom dolaze i izazovi vezani za zaštitu podataka i privatnosti. Integracija napredne veštačke inteligencije u bezbednosne sisteme podrazumeva prikupljanje i obradu enormnih količina ličnih podataka. To može uključivati snimke lica, glasa, obrasce kretanja ili čak analizu ponašanja osoba u određenom prostoru. U skladu sa regulativama za zaštitu podataka, neophodno je uspostaviti stroge kontrole kako bi se obezbedila transparentnost u načinu na koji se podaci prikupljaju, obrađuju i skladište. Ovo podrazumeva implementaciju mehanizama za pseudonimizaciju, enkripciju i strogu kontrolu pristupa kako bi se zaštitila privatnost pojedinaca.
Za realizaciju ove ideje biće neophodno objediniti znanja iz različitih oblasti poput matematike, teorije kategorija i neurobiologije. Ova interdisciplinarna metoda omogućiće preciznije modelovanje fizične stvarnosti i produbljeno razumevanje mehanizama rada ljudskog mozga.
Istraživači predviđaju da će biti potrebno 10 do 15 godina za potpunu primenu 6G mreža sa veštačkom opštom inteligencijom (AGI). Međutim, već su razrađeni konkretni planovi za postepenu implementaciju pojedinačnih elemenata nove mrežne arhitekture.
Zaključno, koncept spajanja metaverzuma i AGI sistema omogućiće stvaranje bežičnih mreža sa sposobnošću rezonovanja, fleksibilnog delovanja i donošenja odluka u neočekivanim situacijama, otvarajući put ka novoj eri telekomunikacionih tehnologija.
Povezane teme:
