Postavlja se pitanje – koja je svrha kamere ako njena funkcija nije identifikacija pojedinca? Da li je u tom slučaju zaista opravdano njeno prisustvo, ili se pod maskom bezbednosti narušava privatnost građana?
Ova dilema pokrenuta je u mestu Ešborn, u okrugu Derbišir, gde su lokalni stanovnici izrazili zabrinutost povodom postavljenih CCTV kamera u ženskim javnim toaletima. BBC je otkrio da deo unutrašnjosti jedne kabine može biti delimično vidljiv na snimcima nadzornih kamera, što je izazvalo negodovanje građana.
Iako zakon ne zabranjuje postavljanje CCTV kamera u javnim toaletima, smernice Kancelarije poverenika za informacije (IOC) naglašavaju da njihova upotreba mora biti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka, pri čemu se posebna pažnja posvećuje privatnosti pojedinaca.
Vlasti u Derbišir Dejls okrugu izjavile su da se zakon o zaštiti podataka može prekršiti samo ako je osoba prepoznatljiva na snimcima, te tvrde da privatnost posetilaca nije ugrožena. Kamere su prvobitno postavljene 2022. godine kao odgovor na učestale vandalske incidente.
Povezane teme:
Umesto tople vode, hladna istina: KRIŠOM POSTAVLJAO KAMERE U ŽENSKIM TOALETIMA
Prema zvaničnim navodima, pristup snimcima imaju samo tri ovlašćene osobe, a evidentira se ko je i kada pristupao sistemu. Snimci se čuvaju 31 dan, u skladu sa smernicama IOC-a.
Ipak, nakon provere snimaka putem Zahteva za pristup ličnim podacima, BBC je otkrio da su delovi unutrašnjosti prednje kabine vidljivi, i to od struka naviše.
Liderka Konzervativne grupe pri Savetu Derbišir Dejls, Suzan Hobson, izjavila je da snimci „zaista izazivaju zabrinutost“. Dodala je da bi „nezavisna revizija CCTV sistema bila dobrodošla kako bi se osiguralo da mere bezbednosti poštuju privatnost građana“.
Iz Saveta Derbišir Dejls istakli su da su kamere značajno smanjile vandalizam na toj lokaciji, te da su sve CCTV kamere podložne nezavisnim proverama, pri čemu je sledeća revizija zakazana za maj.
Ova situacija ponovo je otvorila pitanje balansa između javne bezbednosti i poštovanja prava na privatnost. Da li je opravdano koristiti nadzor u prostorijama gde se očekuje potpuna diskrecija? Očekuje se da će naredna revizija dati odgovore na sve nedoumice i potencijalno redefinisati granice primene video nadzora u javnim prostorima.
Iako se ovaj slučaj dogodio u Velikoj Britaniji, ne treba zanemariti mogućnost da slične situacije postoje i u našem regionu — možda samo nisu dospele u javnost.
Ova priča još jednom naglašava koliko je važno da se pri postavljanju video nadzora, posebno u osetljivim prostorima kao što su toaleti, strogo poštuju pravila zaštite privatnosti. Transparentnost u radu institucija, redovne kontrole i jasna komunikacija s javnošću ključni su kako bi se obezbedila ravnoteža između bezbednosti i prava na privatnost svakog pojedinca.
