Najava uvođenja pametnih kamera sa veštačkom inteligencijom na putevima u Srbiji izazvala je veliku pažnju javnosti. Prema zvaničnim informacijama u pripremi su značajne izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja (ZOBS), koje bi mogle doneti niz inovacija u oblasti nadzora i regulacije saobraćaja. Među predloženim promenama ističe se uvođenje AI kamera koje bi imale mogućnost automatskog prepoznavanja prekršaja poput prolaska kroz crveno svetlo, prekoračenja brzine i nepropisne upotrebe mobilnog telefona, uz istovremeno automatsko izdavanje kazni.
Zabeleženo preko 2.600 prekršaja: Kamere za automatsko merenje brzine snimaju još pet lokacija
Pored toga, razmatraju se i izmene ograničenja za vozače sa probnom dozvolom, kako se navodi, u cilju lakšeg učešća u osnovnim životnim i društvenim aktivnostima. Takođe, predlog uključuje i obaveznu edukaciju mladih vozača u prve dve godine nakon dobijanja dozvole, sa simulacijama vožnje u otežanim uslovima poput kiše, magle i leda. Planirana je i promena u regulaciji kretanja biciklista, kojima bi moglo biti dozvoljeno dvosmerno kretanje u jednosmernim ulicama.
Veliki brat jača performanse
Ove kamere koriste napredne algoritme mašinskog učenja i veštačke inteligencije za obradu slike u realnom vremenu. Opremljene su sofisticiranim senzorima, prepoznavanjem lica i registarskih tablica, pa čak i tehnologijama za detekciju ponašanja vozača. Njihova sposobnost da „čita“ pokrete i analizom biomehaničkih karakteristika prepozna nepropisnu upotrebu mobilnog telefona ili nevezan pojas otvara niz pitanja o tačnosti i mogućim greškama sistema.
Prilagođavanje propisa savremenim tehnologijama
Važeći ZOBS, koji je usvojen 2009. godine, do sada je pretrpeo više izmena, a poslednje su bile 2018. i 2023. godine. S obzirom na ubrzani razvoj tehnologije, stručna i šira javnost sada ima priliku da dostavi svoje predloge putem mejla na adresu [email protected]
Načelnik Uprave saobraćajne policije, Slaviša Lakićević, naglašava da je ključno ispraviti nelogičnosti koje su se nakupile tokom prethodnih izmena zakona.
Predlozi mogućih novina
Načelnik Lakićević je istakao neke od predloga koji će razmatrati radna grupa za izradu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima:
- Automatski nadzor saobraćaja – Uvođenje pametnih kamera sa veštačkom inteligencijom koje automatski prepoznaju prekršaje poput prolaska kroz crveno svetlo, prekoračenja brzine i nepropisne upotrebe mobilnog telefona, uz automatsko slanje kazni.
- Uvođenje “zelenih bonusa” – Vozači bez prekršaja u određenom periodu mogli bi dobiti benefite poput popusta na osiguranje ili smanjenja poreza na vozila.
- Digitalni vozački dosije – Svaki vozač bi imao digitalni dosije dostupan putem aplikacije, sa svim prekršajima, kaznama i podacima o tehničkoj ispravnosti vozila.
- Nulta tolerancija na alkohol – Obavezan alko-test prilikom svakog zaustavljanja, bilo tokom rutinskih kontrola ili u slučaju prekršaja.
- Zaštita ranjivih učesnika u saobraćaju – Kreiranje specijalnih zona sa prioritetom za pešake i bicikliste, ograničena brzina (npr. 20 km/h), više biciklističkih staza i prelaza sa posebnom signalizacijom.
- Obavezna edukacija za mlade vozače – Uvođenje obavezne edukacije u prve dve godine vožnje, uključujući simulacije otežanih uslova i radionice o odgovornosti u saobraćaju.
- Povećanje kazni – Veći raspon novčanih kazni, stepenovanje prekršaja i uvođenje novih sankcija.
- Mere trajnog oduzimanja vozila – Uvođenje trajnih zabrana upravljanja za određene kategorije prekršilaca.
- Kontrola nedozvoljenih medikamenata – Razmatranje poboljšanja metoda detekcije i saradnje sa zdravstvenim ustanovama.
- Ograničenja za vozače sa probnom dozvolom – Preispitivanje mera koje mogu nepotrebno ograničavati osnovne životne aktivnosti mladih vozača.
- Striktnija regulacija mobilnih uređaja – Razmatranje tehnologija koje bi onemogućile korišćenje telefona tokom vožnje, osim za hitne slučajeve i navigaciju.
- Podsticanje električnih vozila – Veće subvencije za električne automobile, prilagođavanje saobraćajne infrastrukture i uvođenje privilegovanih traka u gradskim zonama.
- Obavezna upotreba naprednih tehnologija u vozilima – Uvođenje senzora za mrtve uglove, automatskog kočenja i sistema koji prilagođavaju brzinu vozila saobraćajnim znacima, smanjujući mogućnost prekoračenja brzine su sjajna novina. O naprednoj opremi i tehnologiji koja povećava bezbednost vozača i putnika u vozilu pročitajte:
Da li će kazne za neposlušne vozače biti blaže od AI digitalnog nadzora?
Uvođenje kamera sa veštačkom inteligencijom, koje bi automatski prepoznavale prekršaje poput prolaska kroz crveno svetlo, prekoračenja brzine i nepropisne upotrebe mobilnog telefona uz automatsko slanje kazni, otvara niz pitanja – ne samo u pogledu bezbednosti, već i zaštite podataka i osnovnih građanskih prava.
U skladu sa GDPR regulativom, svaka obrada ličnih podataka mora biti zakonita, transparentna i proporcionalna. Postavlja se pitanje – da li masovno digitalno praćenje svih vozača zadovoljava ove kriterijume? Koliko su kazne tradicionalnog pravnog sistema blaže od neizbežnog nadzora koji donose AI kamere, gde se prekršaji registruju automatski, bez mogućnosti konteksta i ljudske procene?
Iako se radi na modernizaciji Zakona o bezbednosti saobraćaja u skladu sa evropskim standardima, iskustva drugih zemalja pokazuju da ovakve tehnologije, iako efikasne u smanjenju prekršaja, mogu izazvati pravne izazove u pogledu prava na privatnost i zaštitu ličnih podataka.
Praksa pokazuje da u nekim evropskim zemljama, poput Nemačke, AI sistemi za nadzor saobraćaja moraju ispuniti stroge kriterijume kako bi se sprečile zloupotrebe i zaštitila prava građana. U Srbiji, gde tek ulazimo u eru masovnog digitalnog nadzora, ključno je osigurati da sistem bude transparentan i odgovoran, a građani adekvatno informisani o tome kako se njihovi podaci obrađuju i koriste.
GDPR i automatska obrada podataka: Gde je granica?
Evropska unija, kojoj Srbija teži da se pridruži, jasno reguliše obradu ličnih podataka kroz GDPR. Ključna pitanja koja se nameću jesu:
- Pravna osnova za obradu podataka – Da li je predviđeno jasno pravno utemeljenje za ovakav vid nadzora?
- Transparentnost i informisanost građana – Da li će građani biti adekvatno obavešteni o prikupljanju i obradi svojih podataka?
- Automatizovano donošenje odluka – GDPR strogo reguliše donošenje odluka isključivo putem automatizovanih sistema. Da li vozači imaju pravo na ljudsku reviziju kazni koje im budu izrečene?
Ukoliko ove kamere ne budu usklađene sa evropskim normama zaštite podataka, njihova primena može biti problematična i potencijalno osporena pred domaćim i međunarodnim institucijama.
Uvođenje kamera sa veštačkom inteligencijom (AI) koje automatski beleže i obrađuju podatke o saobraćajnim prekršajima postavlja značajna pitanja u vezi sa zaštitom podataka i privatnosti građana. U Evropskoj uniji, Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) pruža okvir za obradu ličnih podataka, uključujući one prikupljene putem AI sistema.
Kafkin proces?
Pitanje nepravednih optužbi takođe nije zanemarljivo. Sistem može prepoznati gestikulaciju kao nepropisnu upotrebu telefona ili detektovati pokret kao prekršaj, a da zapravo ne postoji realan osnov za kaznu. U drugim državama već su zabeleženi slučajevi pogrešnih optužbi zbog tehnoloških grešaka. U takvim okolnostima, odgovornost za dokazivanje nevinosti često prelazi na vozača, što može stvoriti dodatne pravne izazove.
Kako smo i pomenuli, ove kamere koriste napredne tehnologije, uključujući 4D radare i super-rezolucione kamere, kako bi identifikovale prekršaje poput korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje, nevezivanja sigurnosnog pojasa, prekoračenja brzine i prolaska kroz crveno svetlo. Sistem bi trebalo da funkcioniše tako što AI analizira snimke vozila i vozača, a zatim ljudski operateri potvrđuju prekršaje pre nego što se izda kazna
Međutim, implementacija ovih tehnologija nije prošla bez kontroverzi. U Njujorku je zabeležen slučaj gde su AI kamere pogrešno izdale parking kazne za skoro 4.000 vozača zbog tehničke greške, što je izazvalo zabrinutost u vezi sa pouzdanošću ovakvih sistema
Slične situacije su se dešavale i u drugim gradovima, gde su vozači prijavljivali nepravedne kazne zbog netačnih očitavanja ili grešaka u sistemu.
Ovi incidenti ukazuju na potrebu za pažljivom implementacijom i stalnim nadzorom AI sistema za saobraćajni nadzor, kako bi se obezbedila tačnost i zaštita prava vozača.
GDPR ne zabranjuje automatsko izdavanje kazni, ali zahteva da građani imaju mogućnost prigovora i ljudske procene u slučaju spora.
Prema GDPR-u, obrada ličnih podataka mora biti zakonita, poštena i transparentna. To znači da građani moraju biti obavešteni o tome kako se njihovi podaci prikupljaju, koriste i čuvaju. U kontekstu AI kamera za nadzor saobraćaja, ovo podrazumeva jasne informacije o svrsi snimanja, periodu čuvanja podataka i pravima građana u vezi sa njihovim podacima. I ne samo to, procedure i etape usklađivanja su dugotrajni procesi koji zahtevaju da se tehnologija, koja se usklađuje, prevashodno uskladi sa postojećom regulativom. A jedini zakon koji postoji, a koji je tehnologija nadmašila je trenutni ZZPL baziran na GDPR.
Ipak, postoji nada. Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB) naglašava da principi GDPR-a podržavaju odgovornu upotrebu AI tehnologija. EDPB naglašava važnost procene rizika, održavanja evidencije o korišćenju, transparentnosti, tačnosti i obezbeđivanja ljudskog nadzora nad AI sistemima
Evropski zakon o veštačkoj inteligenciji
Pored GDPR-a, Evropska unija radi na usvajanju Zakona o veštačkoj inteligenciji, koji ima za cilj da reguliše upotrebu AI sistema, posebno onih visokog rizika, kao što su sistemi za nadzor saobraćaja. Ovaj zakon predviđa obavezu procene i smanjenja rizika, održavanje evidencije korišćenja, transparentnost, tačnost i ljudski nadzor nad AI sistemima.
Nije sve tako crno – Potencijalni benefiti i granice tehnologije
Ipak, treba imati u vidu da AI kamere nude niz dobrih mogućnosti, pod uslovom da se ne ulaže u bezbednost na uštrb privatnosti. U tom slučaju oba padaju u vodu.
Ai kamere mogu biti svrsishodne u povećanju bezbednosti na putevima, efikasniju detekciju saobraćajnih prekršaja i smanjenje ljudskih grešaka. Automatsko procesuiranje podataka može doprineti bržem kažnjavanju prekršilaca, dok statistički podaci iz ovih sistema mogu poboljšati planiranje saobraćajne infrastrukture.
Međutim, ovi benefiti nisu opravdani ukoliko se postignu na račun građanskih sloboda i prava na privatnost. Ukoliko sistemi za nadzor nisu transparentni, ako ne postoji efikasan mehanizam žalbe i ako se lični podaci ne čuvaju na adekvatan način, ovakva tehnologija može postati sredstvo neopravdanog nadzora umesto alata za bezbednost.
Zaključak
Implementacija AI kamera za automatsko izdavanje kazni može biti u skladu sa evropskim standardima zaštite podataka, pod uslovom da se poštuju principi GDPR-a i odredbe budućeg Zakona o veštačkoj inteligenciji. To uključuje transparentno informisanje građana, ograničavanje obrade podataka na jasno definisane svrhe, obezbeđivanje tačnosti podataka i omogućavanje ljudskog nadzora nad automatizovanim odlukama.
