U Srbiji, prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), odnos broja vatrogasaca prema broju stanovnika značajno zaostaje za evropskim standardima. Dok evropski standard predviđa jednog vatrogasca na 1.000 stanovnika, u Srbiji je taj odnos daleko nepovoljniji – jedan vatrogasac-spasilac na 1.865 stanovnika. Ovaj broj može se donekle poboljšati uključivanjem dobrovoljnih vatrogasnih društava, ali i tada smo i dalje ispod željenog evropskog proseka.
Zaštita od požara u stambenim zajednicama: Da li vaša zgrada ima protivpožarnu zaštitu?
S obzirom na svakodnevni izazov sa kojim se vatrogasci suočavaju, važno je istaknuti njihove ogromne napore u borbi protiv požara i drugim vanrednim situacijama. Prošle godine, vatrogasci u Beogradu učestvovali su u više od 8.500 intervencija, a najčešći izazov bila su gašenja požara na otvorenom i u građevinskim objektima. Nažalost, između 2019. i 2023. godine, u požarima je poginulo 484 ljudi, dok je 1.770 povređeno. Pored gašenja požara, vatrogasci su angažovani i u tehničkim intervencijama poput saobraćajnih nesreća, poplava, klizišta i zemljotresa, često rizikujući vlastite živote da bi spasili druge.
Fatalne greške koje pravite u slučaju požara: Ovih 5 stvari ne radite NIKAKO!
Međutim, problemi sa nedostatkom vatrogasaca i opreme značajno utiču na efikasnost reagovanja. Osim nedovoljnog broja vatrogasaca, prosečna starost vozila vatrogasno-spasilačkih jedinica je 27 godina, a mnogi objekti u kojima borave vatrogasci nisu u potpunosti prilagođeni njihovim potrebama. Prosečna starost vatrogasaca u Srbiji je 40 godina, a većina njih prestaje sa operativnim radom sa 45 godina. Ove okolnosti ukazuju na potrebu za kontinuiranim obukama i obnavljanjem kadra, jer stariji vatrogasci, iako iskusni, ne mogu da odgovore na sve izazove. Ove okolnosti umanjuju sposobnost brzog i efikasnog odgovora na požare i druge vanredne situacije.
DRI takođe ukazuje na kritičnu potrebu za donošenjem nove nacionalne strategije za zaštitu od požara, koja je već pripremljena, ali se čeka više od dve godine na njeno usvajanje. Slična situacija je i sa Strategijom smanjenja rizika od katastrofa, koja je još u fazi izrade. Bez tih ključnih dokumenata, ni efikasno sprovođenje preventivnih mera nije moguće.
„Evropski standard predviđa da na hiljadu stanovnika dolazi jedan vatrogasac, a u Republici Srbiji jedan vatrogasac-spasilac dolazi na 1.865 stanovnika (indeks 0,5). Indeks se popravlja na 0,8 ako uključimo pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih društava. Poseban problem predstavlja njihova nejednaka teritorijalna raspodeljenost,” navode iz DRI, ukazujući na to da je neophodno unaprediti uslove za rad vatrogasaca, uključujući bolju distribuciju resursa, modernizaciju vozila i opreme, kao i adekvatno finansiranje preventivnih aktivnosti.
Takođe, postoji i značajan problem sa preopterećenjem postojeće infrastrukture, posebno sa saobraćajnim mrežama i električnim i vodovodnim instalacijama, koje je potrebno obnoviti i unaprediti kroz strateško planiranje.
S obzirom na sve ove izazove, ulaganje u preventivu i poboljšanje infrastrukture je ključno. Prema analizama UN, svaki dinar uložen u prevenciju požara vraća se osmostruko, a koristi se ne samo u materijalnim vrednostima, već i u broju spasenih života. Jasno je da je neophodna hitna reforma sistema zaštite od požara u Srbiji kako bi se unapredila efikasnost i bezbednost građana.
