Gde za doček?
Novogodišnja euforija počela je odavno, a sa njom i svojstvena pitanja “Gde za doček?” i “Šta da obučem?”. Bez obzira gde se nalazili, imajte u vidu još jedno pitanje “Koliko sam bezbedan/na?” Znamo da je to pitanje u ovom trenutku krajnje nepoželjno, jer ko će razmišljati o bezbednosti kada je važnije da provod uspe, da odevna kombinacija zablista i da sve bude po planu. No, imajte u vidu da je poslednje pitanje ključno pitanje od koga zavise sva vaša očekivanja i planovi.
Ukoliko ste se odlučili za dinamičniju varijantu noćnog provoda, na primer u klubu, diskoteci, onda pročitajte tekst do kraja.
Provod je važan, ali kada dođe do požara ili nekog drugog bezbednosnog incidenta IZLAZ iz objekta je najvažniji.
Da ne mračimo, ali da se podsetimo
Od 2000. godine do danas, u Srbiji su se dogodili brojni incidenti u noćnim klubovima i diskotekama, uključujući požare, urušavanja delova objekta, ubistva, teške tuče i drugo. Da napomenemo požar u diskoteci „Kontrast“ u Novom Sadu (2012) koji je ukazao na ozbiljne propuste u protivpožarnoj zaštiti i sistemu obezbeđenja, zatim slučaj urušavanje bine na festivalima i koncertima, ubistva u nepsorednoj blizinii klubova, potapanje splavova proteklih godinu dana i sčino.
I ZABAVA I BEZBEDNOST
Razumevanje i upravljanje bezbednosnim problemima u noćnim klubovima, restoranima, kafanama, diskotekama je sastavna komponenta poslovanja i pružanja usluga u ugostiteljstvu i industriji zabave. Davanje prioriteta bezbednosti uvek treba da bude primarni fokus, što znači da menadžeri i vlasnici klubova treba naporno da rade na stvaranju živahne i pre svega bezbedne atmosfere.
Bezbedan klub je uspešan klub!
Nažalost mnogi vlasnici i menadžeri ne misle tako. Vode se razmišljanjem da je pun klub – pun džep, i da je ulaganje u sistem obezbeđenja trošak. Bitno je prodati što više ulaznica, ili nekontrolisano puštati lica, kako bi se što više zaradilo, pa iako bude više ljudi od kvadratnih metara u objektu, to je „dobro za biznis“.
Gde leži problem?
Česte su situacije u kojima gosti u provodu nemaju doslovno „gde da se okrenu“, prilikom kretanja kroz objekat drže se za ruke da se ne bi izgubili kao na koncertu, dimni senzori ne postoje, o aparatima za gašenje požara da ne govorimo, a o sistemima kao što je hidrantska mreža, sprinkler sistem i drugo ne smemo ni da zamislimo. Zapravo reč je o malo kompleksnijoj situaciji pa bolje postaviti pitanje „Gde leže problemi?“
Bezbednosna problematika – najčešće greške koje koštaju
Zadnja vrata, po pravilu bi trebalo da budu evakuaciona vrata, ali menadžeri diskoteka i klubova uglavnom odluče da ne budu funkcionalna jer „to nije izlaz“ – to su „zadnja vrata“. Evakuacioni izlazi često su zabravljeni jer doslovce imaju pogled u neki zid, izlaze „kod komšije“, ne smeju da budu prohodni da gosti ne bi pobegli i ostali dužni piće. Pa su u tu svrhu veoma često i blokirani paravanima i inventarom koji nije u upotrebi.
Najčešće ne postoje nalepnice o evakuacionim izlazima, plan obezbeđenja, a panik rasveta bi bila još i luksuz. Kako stvari stoje iz priloženog, mnogi bi se zapitali kako ovakva mesta rade i konstatovali bi da je reč o mestima koja nisu „klasa“. Moraćemo vas razočarati, ali brojna elitna mesta, nemaju rešeno pitanje bezbednosnog upravljanja jer time nema ko da se bavi na pravilan način.
Paradox
Obezbeđenje postoji na vratima koji se zovu „izbacivači“ , što je jedan od najvećih problema jer je sva svest o bezbednosnom upravljanju skoncentrisana u njihovim rukama. A, ako bi smo se malo pozabavili i njihovim profilom, shvatili bi smo da u praksi i nismo baš tako bezbedni.
Problematika video nadzora je takođe aktuelna. Ako postoje kamere, onda su jako loše pozicionirane i „načičkane“ u jednom potezu, što stvara osećaj „invazije“ na goste koji žele samo dobar provod – zbog čega su i došli.
Instalacija na pogrešnim pozicijama zbog neznanja, može narušiti sjajne performanse sistema. No, kako menadžer nabavke često ne zna šta poručuje i kojim specifikacijama uređaj raspolaže, često i najbolja kamera izgubi svoju svrsishodnost jer je objektiv preko 30% zaklonjen visećim delom plafona, zidom, rasvetom ili nekom drugom konstrukcijom. I to nije sve.
Problem sa tehnologijom koja služi za obezbeđenje sa druge strane ogleda se u zloupotrebi. Korišćenje visoko naprednih sistema sa izoštrenim zumiranjem nekoliko metara udaljenosti, zatim kamere za očitavanje specifičnih karakteristika – biometrijske kamere za prepoznavanje lica, kako bi se utvrdilo da li je lice stalan gost, da li je raspoložen i zadovoljan uslugom itd. I sve to bez znanja posetilaca. U tu vrstu problematike možemo svrstati zvučne kamere, brisanje i manipulacija snimaka u slučaju incidenata i slično.
POŽAR – NAJVEĆI NEPRIJATELJ
Koji su najčešći uzroci?
- Prebukiranost objekta: Značajno veći broj posetilaca u odnosu na kapacitete prostora povećava rizik od pregrevanja opreme i otežava evakuaciju.
- Loša elektroinstalacija: Neispravne instalacije mogu izazvati varničenje i zapaljenje.
- Nepropisni materijali: Nameštaj i dekoracija napravljeni od zapaljivih materijala.
- Pušenje i nepažnja: Opušci cigareta ili neodgovorno korišćenje otvorenog plamena.
- Upotreba pirotehnike: Vatrometi ili dimne mašine unutar objekta često izazivaju zapaljenje.
Šta ako dođe do incidenta?
Ako dođe do incidenta već je kasno. Ključ je u prevenciji i svim aktivnostima koje se preduzimaju da bi se ovakve situacije izbegle. Ukoliko se i neminovno dese, vi ste pripremljeni.
Ključno je da znate gde idete, po mogućstvu obići objekat u toku dana ili par dana pre izlaska. Kako bi ste se upoznali sa rasporedom u objektu i jednim odlaskom do toaleta “snimili” evakuaciona vrata, kapacitete prostora. U tu svrhu ulazi:
- provera plana evakuacije: pri dolasku u objekat, obratite pažnju na izlaze u slučaju opasnosti, da li postoji panik rasveta. Identifikujte najbliži izlaz i proverite da li su prolazi i izlazi prohodni
- Izaberite laganu odeću i udobnu obuću koja ne otežava kretanje.
- izbegavajte prenatrpane objekte: Raspitajte se o tome koliki broj ljudi se očekuje ili zatražite fotografije da bi ste “videli atmosferu”
- Ako primećujete da je prostor prenatrpan ili da su izlazi blokirani, razmislite o napuštanju objekta i nastavku provoda na svežem vazduhu ili na nekom drugom bezbednijem mestu
- Saznajte da li je objekat raspolaže bar nekim bezbednosnim pravilima i kako je obezbeđen– zabrana pušenja u nekim delovima, gde stoji video nadzor, obezbeđenje.
Šta da radim ako dođe do požara?
- Samo ostanite pribrani – Zvuči kao kliše i savet koji ne treba da se daje jer se teško primenjuje, ali panika je vaš najveći neprijatelj. Duboko dišite i pokušajte da se smirite. Na taj način rešenje “dolazi samo od sebe”;
- Razmišljajte i krećite se ka izlazu – Izbegnite glavni ulaz ukoliko su izlazi za hitne slučajeve bliži
- Nikada se ne vraćajte po lične stvari
- Slušajte uputstva obezbeđenja ili zaposlenih u objektu. Ipak oni znaju mesto bolje nego vi
- Zaštitite disajne puteve – Pokrijte nos i usta mokrim delom odeće kako biste izbegli udisanje dima. Krećite se nisko pri tlu gde je koncentracija dima manja, ako je to moguće zbog mase ljudi
- Ako primetite da je neko povređen ili u panici, pomozite ako možete. Kako kažu “Sreća prati hrabre”
- Ako objekat raspolaže liftom – Ne koristite NIKAKO! Uvek koristite stepenice jer liftovi mogu postati zamka tokom požara.
- Upozorite druge na opasnost: Vikom i signalizacijom privucite pažnju ostalih gostiju.
- Ako ste u prilici pustite SOS SMS bliskoj osobi ili poziv nadležnima
SAVETI ZLATA VREDNI: Kako ostati bezbedan u taksiju? TOP 12 za SPOKOJNU VOŽNJU!
Bezbednost & Marketing: Ko kaže da ne idu zajedno?
Saveti za uspešno upravljanje klubovima i restoranima
Upravljanje (noćnim) klubovima i mestima za zabavu zahtevaju ozbiljan pristup kako bi se obezbedilo da gosti uživaju, ali i da se poštuju svi bezbednosni standardi. Jedan od ključnih elemenata je poštovanje maksimalnog kapaciteta prostora.
Svakom klubu treba da se izdaje upotrebna dozvola koja definiše broj ljudi koji mogu boraviti unutra u bilo kom trenutku. Prekoračenje tog broja može dovesti do prenatrpanosti, što često predstavlja recept za katastrofu – izuzev gužve i manjka slobode kretanja, mogu se javiti konflikti koji eskaliraju u tuče, pa čak i dovesti do opasnih stampeda. Zato je neophodno posmatrati upravljanje gužvom ne kao ograničenje, već kao način da se svakom gostu pruži prijatno i sigurno iskustvo.
Upravljanje noćnim klubovima i mestima za zabavu zahteva ozbiljan pristup, ne samo u pogledu svakodnevnih operacija, već i u smislu pravne i sigurnosne odgovornosti. Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, obavezno je sprovesti procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Ovaj proces obuhvata identifikaciju potencijalnih rizika u organizaciji, što omogućava da se na vreme prepoznaju slabosti u sigurnosnoj infrastrukturi i operacijama. Na osnovu ove procene, formira se Plan obezbeđenja i Plan tehničke zaštite, koji su ključni za sprovođenje svih potrebnih zaštitnih mera.
Efikasno upravljanje gužvom počinje na ulazu. Ograničenje ulaska predstavlja osnovnu meru prevencije. Kontrola ulaza ne samo da predstavlja privi korak ka većoj bezbednosti, već često privlači pažnju, jer red ispred kluba signalizira njegovu popularnost. Pored bezbednosti, malo marketinga nije na odmet.
Ipak, gužve na ulazu treba pažljivo nadzirati kako bi se izbegli incidenti. Dobar sistem prodaje karata unapred omogućava vlasnicima da predvide broj posetilaca i unapred isplaniraju organizaciju večeri.
Unutar prostora, pažljivo planiranje kretanja je ključno. Prohodni putevi između šanka, toaleta i izlaza sprečavaju zagušenja i osiguravaju brz izlazak u hitnim slučajevima. Jasno definisane zone, poput odvojenih prostora za ples i barove, omogućavaju nesmetano kretanje i smanjuju mogućnost konflikata. Uz to, stručno obučeno osoblje predstavlja ključ sigurnosti. Osim što treba da budu svesni kapaciteta prostora, zaposleni moraju umeti da prepoznaju potencijalne rizike, deluju preventivno i pruže pomoć gostima u svakoj situaciji.
Spoljašnja kontrola je jednako važna kao i unutrašnja. Bezbednosni timovi pažljivo da prate redove i ulaze kako bi sprečili potencijalno štetno ponašanje. Osoblje obezbeđenja nije tu samo radi kontrole, već da stvori bezbedno i prijatno okruženje u kojem se gosti osećaju opušteno. Optimalan broj osoblja zavisi od veličine kluba i vrste događaja, ali u proseku jedno lice obezbeđenja na 100 posetilaca obično je dovoljan odnos. Međutim, za veće i specifične događaje, ovaj broj se mora prilagoditi.
Obezbeđenje mora biti obučeno da reaguje brzo i efikasno. Njihova uloga nije samo da spreče i rešavaju konflikte, već i da razreše i smire napete situacije i prepoznaju znakove prekomerne intoksikacije gostiju. Fizička intervencija je uvek poslednja opcija, a njihovo delovanje treba da bude diskretno i profesionalno. Kvalitetno obučeni članovi obezbeđenja su neprocenjivi za sigurno funkcionisanje kluba, a obuka ne sme biti prepuštena improvizaciji.
Na kraju, svaki detalj u organizaciji kluba treba da doprinese stvaranju prostora gde zabava i sigurnost idu ruku pod ruku. Upravljanje klubom nije samo poslovni izazov već i odgovornost prema gostima, osoblju i zajednici.
Zaštita od požara: TOP 10 zabluda u koje ste do sada verovali