Nakon što je Google nedavno promenio pristup praćenju korisnika, stiže još jedna velika promena. Iako su kolačići dobili odloženu presudu, sada se čini da se digitalni otisci ponovo vraćaju. Ipak, kako ističu zakonodavci, Google je sam rekao da je ovaj oblik praćenja „protiv volje korisnika i neprihvatljiv.“ A opet, evo nas ovde—bilo da je to ispravno ili nije. „Mi smatramo da je ova promena neodgovorna,“ upozorava zakonodavac, jer izaziva zabrinutost ne samo meću korisnicima već i među stručnjacima za privatnost. Ove promene uključuju upotrebu nove tehnologije – digitalnog otiska prsta (fingerprinting), koja će zameniti dosadašnje „kolačiće trećih strana“ i omogućiti preciznije praćenje korisničkog ponašanja.
Šta je digitalni otisak?
Digitalni otisak prsta je tehnologija koja prikuplja informacije o uređaju koji korisnik koristi, kao i o njegovim navikama na internetu. Za razliku od kolačića, koji se mogu blokirati ili obrisati putem postavki u pregledaču, digitalni otisak prsta koristi podatke kao što su IP adresa, podešavanja uređaja, aplikacije koje korisnik koristi, čak i obrasci pregledanja sajtova. Ova tehnologija omogućava stvaranje jedinstvenog profila korisnika, a podaci prikupljeni na ovaj način ne mog se tek tako obrisati, čak ni kada se obrišu svi podaci o sajtovima.
Problemi sa privatnošću
Iako Google tvrdi da će nova tehnologija olakšati oglašivačima da efikasnije prate uspešnost svojih kampanja, stručnjaci i regulatorne agencije upozoravaju da digitalni otisak prsta može značajno ugroziti privatnost korisnika. Naime, uvođenjem ove tehnologije, korisnici će imati mnogo manje kontrole nad podacima koji se prikupljaju o njima. Podaci prikupljeni putem digitalnog otiska prsta nisu podložni lakom brisanju, što znači da je gotovo nemoguće potpuno eliminisati praćenje.
Britanski poverenik za informacije, Stiven Almond, istakao je da ova tehnologija može kršiti principe transparentnosti i prava korisnika da kontrolišu svoje privatne podatke. Almond je naglasio da, za razliku od kolačića koji se mogu lako obrisati, „fingerprinting“ se oslanja na signale koje korisnik ne može jednostavno ukloniti, čak ni kada obriše sve podatke o sajtu. Ovo stvara problem u pogledu privatnosti, jer korisnici ne mogu u potpunosti kontrolisati kako se njihovi podaci koriste.
Google i nova pravila
Google objašnjava da će ove promene biti sprovedene u skladu sa napretkom u tehnologijama za očuvanje privatnosti (PETs). Kompanija tvrdi da će ovo omogućiti oglašivačima da bolje prate efikasnost svojih kampanja, dok će i dalje biti očuvan „očekivani nivo zaštite privatnosti korisnika.“ Međutim, mnogi stručnjaci i regulatorne agencije sumnjaju u ovo obećanje, jer nova tehnologija stvara mnoge nejasnoće u pogledu zaštite privatnosti korisnika.
Pored toga, Google planira da proširi upotrebu digitalnog otiska prsta na druge uređaje poput pametnih televizora i gejming konzola, navodeći da je ovo potrebno zbog „dramatičnih promena u načinu na koji ljudi koriste internet.“ Kompanija smatra da će ovakva promena omogućiti bolje praćenje i analizu korisničkih navika u „fragmentiranom okruženju“ koje obuhvata više platformi i uređaja.
Regulatorna reakcija
Regulatori širom sveta već pokreću inicijative da se poveća kontrola nad korišćenjem ovih tehnologija. Američko Ministarstvo pravde razmatra mogućnost uvođenja regulacija koje bi se odnosile na korišćenje podataka, uključujući i mogućnost dezinvestiranja u Chrome pregledač, koji je ključna platforma za Google. Takođe, britanski i evropski regulatorni organi pozivaju na veću transparentnost u vezi sa upotrebom podataka i najavljuju da će, ukoliko to bude potrebno, reagovati na način koji će zaštititi prava korisnika.
Šta korisnici mogu da učine?
Na žalost, za sada ništa konkretno. Za prosečnog korisnika, ovo je podsećanje da razmotri alternative poput pregledača koji se fokusiraju na privatnost, kao što su Brave ili Firefox, koji nude bolje mogućnosti za kontrolu podataka. Takođe, korisnici mogu koristiti dodatne mere zaštite kao što su VPN usluge i alati za blokiranje praćenja kako bi sačuvali svoju privatnost na internetu.
Nova pravila, koja stupaju na snagu od februara 2024. godine, označavaju početak nove faze u borbi za očuvanje digitalne privatnosti. Stručnjaci smatraju da će nova tehnologija promeniti način na koji se prikupljaju i koriste podaci, te je stoga važno da korisnici budu svesni tih promena i da preduzmu korake kako bi se zaštitili od potencijalnih pretnji po svoju privatnost – koliko toliko.
