Video nadzor je krucijalna komponenta sistema obezbeđenja i igra izuzetno značajnu ulogu u zaštiti lica, imovine, poslovanja. Njegove performanse doživele su velike transformacije, posebno proteklih 20 godina čineći ga sofisticiranijim alatom koji ne samo da doprinosi zaštiti već može i da je ugrozi. Iako ima preventivnu ulogu, služi i kao validan dokaz u istražnim delatnostima nakon bezbednosnih incidenata.
Zloupotrebe video nadzora, koje se u poslednje vreme sve češće pojavljuju, postale su ozbiljan problem i u pravnom i u etičkom smislu. S obzirom na to da video nadzor ima široku primenu– od poslovnih prostora, preko javnih objekata do privatnih kuća – važno je poznavati zakonske smernice koje uređuju ovu oblast, ali i posledice zloupotreba.
Zakonodavni okvir u Republici Srbiji
U Srbiji, upotreba video nadzora regulisana je Zakonom o privatnom obezbeđenju koji definiše video nadzor kao legitimno sredstvo zaštite imovine i ljudi, ali samo pod uslovom da se koristi u skladu sa zakonskim propisima. Takođe, ako ste mislili samo da instalirate video nadzor na mestima gde je po vašem mišljenju najbolje i u svrhu za koju ste procenili da je neophodno, pogrešili ste. Jedan od brojnih zakonskih uslova je da se procenama, planiranjem, planom obezbeđenja i sistemom tehničke zaštite bave profesionalna i sertifikovana pravna i fizička lica. Takođe, neophodno je i transparentno obeležiti i jasno staviti do znanja svim licima koja ulaze u objekat ili borave u njemu da je isti obezbeđen video tehnologijom kojom se vrši snimanje prostora..
Ali to svakako nije sve, ni u zakonskim okvirima, ni u domenu valjane bezbednosne prakse. Zakon koji rame uz rame prati i dopunjuje oblast privatnog obezbeđenja i upotrebu tehnologije video nadzora je i GDPR ili poznatiji kao Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u Republici Srbiji.
Prema ovom zakonu, pre nego što se postavi sistem video nadzora sprovodi se procena uticaja na zaštitu podataka, a sam nadzor treba da bude opravdan i proporcionalan, odnosno da se koristi samo u onoj meri koja je neophodna za ostvarivanje ciljeva. Ipak, zloupotreba prava na privatnost može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući visoke novčane kazne i štetu na reputaciji organizacija. Zato pročitajte koje su to najčešće zloupotrebe i greške, jer ih verovatno i vaša kompanija praktikuje.
-
Neovlašćeno snimanje displeya i šerovanje snimaka
Jedna od najočiglednijih zloupotreba video nadzora je neovlašćeno snimanje ekrana kojim se vrši monitoring pokrivenog prostora video nadzorom. U praksi, ovakvi snimci često završavaju na nezvaničnim kanalima poput Viber-a ili WhatsApp-a, a u najgorem slučaju mogu biti postavljeni na društvene mreže i time kompromitovati ne samo snimljene osobe, već i brend kompanije. Ove radnje ozbiljno ugrožavaju privatnost i predstavljaju direktno kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, što može imati dalekosežne posledice za organizacije koje ne obezbede odgovarajuće zaštitne mere.
Imate video nadzor, a ne znate gde ste u prekršaju? Evo zašto je važno da se usaglasite!
-
Loša zaštita IT sistema i pristup snimcima
Zloupotrebe su moguće i u slučajevima kada sistem video nadzora nije dovoljno zaštićen. Ako IT infrastruktura koja omogućava praćenje i pohranu video snimaka nije adekvatno zaštićena, postoji mogućnost da hakeri ili neovlašćena lica dođu do snimaka i modifikuju ih. Ova situacija može omogućiti kriminalnim elementima da prouče sigurnosne rute, pristupe osetljivim podacima, kao što su šifre za pristup zaštićenim prostorijama, informacije o rutama za prevoz vrednosti itd
S obzirom na to da su sistemi tehničke zaštite povezani sa IT infrastrukturom, važno je da se sistemska zaštita, poput enkripcije i kontrole pristupa, primenjuju kako bi se sprečili ovakvi propusti. Bez procene rizika zaštiti lica, imovine i poslovanja, korišćenje video nadzora je nelegalno i neetično.
-
Postavljanje minijaturnih špijunskih kamera
Iako su špijunske kamere u poslednjih nekoliko godina postale apsolutni hit u svetu, njihovo postavljanje predstavlja ozbiljan problem. Niko ne želi da bude praćen. Postavljanje skrivenih kamera u prostorijama u kojima ljudi imaju opravdano očekivanje privatnosti, kao što su kancelarije, medicinske oridancije, školske klupe, toaleti, ili sobe za odmor, ozbiljno krši prava zaposlenih i može imati velike pravne posledice.
-
Snimanje zvuka u kancelarijama
Snimanje audio zapisa u kancelarijama, posebno u kombinaciji sa video nadzorom, predstavlja još jednu ozbiljnu zloupotrebu. Prema GDPR-u, svaki oblik nadzora koji uključuje audio snimanje mora biti jasno označen, a osobe koje se snimaju moraju biti unapred obaveštene i saglasne sa snimanjem. Bez ove saglasnosti, takvo snimanje je zakonski zabranjeno i može imati ozbiljne pravne posledice za organizacije koje se odluče za ovakav oblik nadzora.
-
Korišćenje video snimaka u privatne svrhe
Jedan od čestih slučajeva zloupotrebe video nadzora je kada zaposlenici ili operateri koriste snimke za lične potrebe. Na primer, praćenje i snimanje privatnih razgovora ili aktivnosti zaposlenih koje nisu povezane sa obezbeđenjem, kao i gledanje snimaka iz radoznalosti ili zabave, predstavlja ozbiljan prekršaj. Ova vrsta zloupotrebe može narušiti poverenje među zaposlenima i stvoriti nelagodu i neprijatnost.
-
Manipulacija snimcima
Manipulacija snimcima video nadzora je još jedna ozbiljna zloupotreba. To može uključivati, brisanje snimljenih sekvenci, uređivanje ili montiranje video materijala kako bi se stvorio lažan utisak o događanjima na određenom prostoru, što može biti korišćeno kao dokaz u pravnim postupcima ili kao sredstvo u obavljanje zlonamernih aktivnosti. Takve radnje mogu ozbiljno ugroziti integritet sistema video nadzora, kao i postaviti lažne temelje za pravne postupke ili druge vrste manipulacija.
-
Neadekvatno čuvanje i arhiviranje snimaka
Zloupotreba može nastati i ako organizacija ne poštuje zakonske smernice u vezi sa čuvanjem video snimaka. Prema zakonima o zaštiti podataka o ličnosti, video snimci moraju se čuvati samo onoliko dugo koliko je potrebno za ostvarivanje cilja za koji su prikupljeni, a nakon toga moraju biti izbrisani. Ako snimci nisu adekvatno arhivirani ili uništeni u skladu sa zakonodavstvom, to može dovesti do njihovog neovlašćenog pristupa ili čak nesvesnog curenja podataka. Takođe, ako se video snimci čuvaju duže nego što je zakonski dozvoljeno, može doći do ugrožavanja prava na privatnost snimanih osoba.
-
Zloupotreba snimaka za špijuniranje konkurencije
Postoji i rizik da se snimci iz sistema video nadzora koriste u poslovne svrhe koje nisu u skladu sa zakonom, kao što je špijuniranje konkurencije. Na primer, ako zaposleni u jednoj organizaciji pristupe snimcima koji prikazuju aktivnosti konkurentske kompanije, koristeći video nadzor, to bi predstavljalo ozbiljan prekršaj poslovnog prava. Takve radnje mogu dovesti do ozbiljnih pravnih posledica, uključujući krivične prijave za poslovnu špijunažu.
-
Pritisak na zaposlene
Zloupotreba video nadzora može se desiti i kada se zaposleni osećaju pod stalnim nadzorom, što može stvoriti psihološki pritisak. Postavljanje kamera na mestima koja nisu povezane sa bezbednošću (kao što su toaleti ili sobe za odmor) može ozbiljno narušiti radnu atmosferu, izazvati anksioznost i depresiju među zaposlenima, pa čak i dovesti do smanjenja produktivnosti. Takav pristup video nadzoru predstavlja ne samo zloupotrebu tehnologije, već i povredu ljudskih prava, prema zakonima koji regulišu privatnost.
-
Uzimanje snimaka bez odobrenja ili saglasnosti
Postavljanje kamera bez odgovarajuće saglasnosti ili znanja zaposlenih ili korisnika prostora takođe predstavlja zloupotrebu. Na primer, u nekim slučajevima, radnici mogu biti snimljeni bez njihovog znanja ili pristanka, što je direktno u suprotnosti sa zakonodavstvom. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji zahteva da se osobe obaveste o tome da su pod video nadzorom.
11. Korišćenje video nadzora za ucenjivanje ili zastrašivanje
U pojedinim slučajevima, video snimci mogu biti zloupotrebljeni za širenje straha među zaposlenima. Na primer, kada se snimci koriste kao sredstvo za ucenjivanje ili pretnje, bilo da je reč o pretnjama otkazom ili disciplinskim merama, takve radnje mogu dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući sudske postupke ili gubitak poverenja zaposlenih. Ovaj oblik manipulacije tehnologijom je ozbiljan prekršaj i može ugroziti i privatnost i psihičko zdravlje fizičkih lica i narušiti integritet organizacije.
-
Nedostatak edukacije i obuke
Zloupotrebe video nadzora mogu nastati i kada zaposleni ili operateri nisu pravilno edukovani o zakonodavstvu i procedurama u vezi sa video nadzorom, što predstavlja i najčešći uzork. Ako ljudi koji upravljaju sistemima video nadzora nisu svesni zakonskih propisa, rizikuju da naprave greške koje mogu dovesti do nelegalnog pristupa podacima ili nesvesnog kršenja prava na privatnost..
Naprednija tehnologija, naprednija zloupotreba
S napretkom tehnologije, video nadzor postaje sve sofisticiraniji, a time i mogućnosti za njegovu zloupotrebu. Moderni sistemi video nadzora koriste napredne tehnologije poput prepoznavanja lica i analize ponašanja, što omogućava organizacijama i sigurnosnim službama da prate i identifikuju ljude na nivou koji je nekada bio nezamisliv. Međutim, s ovim napredkom dolaze i novi oblici zloupotrebe koji mogu ozbiljno ugroziti privatnost i bezbednost pojedinaca.
-
Prepoznavanje lica
– je jedna od najistaknutijih tehnologija u savremenim CCTV sistemima. Ova tehnologija omogućava prepoznavanje i praćenje lica u realnom vremenu, što se često koristi u kontekstu bezbednosti. Međutim, potencijal za zloupotrebu je ogroman. Na primer, prepoznavanje lica može biti korišćeno za neovlašćeno praćenje i identifikaciju zaposlenih ili korisnika prostora bez njihove saglasnosti, što je direktno u suprotnosti sa zakonodavstvom o zaštiti podataka o ličnosti. Takva tehnologija može se koristiti za stvaranje digitalnih profila na osnovu obrazaca ponašanja i identifikacije, što omogućava prekomerno praćenje i kontrolu. Ako nije pravilno regulisano, to može dovesti do diskriminacije i narušavanja osnovnih ljudskih prava.
-
Analiza ponašanja i emocija
….je još jedan napredak u tehnologiji video nadzora. Kamere opremljene senzorima koji detektuju specifične promene u ponašanju, kao što su agresivni pokreti ili neobična ponašanja (na primer, dugotrajno zadržavanje na jednom mestu), mogu aktivirati alarm ili upozoriti osoblje na potencijalnu pretnju. Ova tehnologija, iako korisna u kontekstu bezbednosti, može se zloupotrebiti za praćenje svakodnevnih aktivnosti zaposlenih ili korisnika prostora, čime se narušava njihova privatnost. Ako su podaci o ponašanju zaposlenih praćeni bez njihovog pristanka, takva praksa može se smatrati invazivnom i nezakonitom.
Pored prepoznavanja lica i analize ponašanja, postoje i kamere koje mogu da detektuju emocionalne reakcije kao što su stresa ili uzbuđenja na osnovu analize izraza lica ili pokreta tela. Ova tehnologija može se koristiti u cilju procene sigurnosnih rizika, ali može izazvati ozbiljan etički problem kada se koristi za procenu emocionalnog stanja zaposlenih ili kupaca bez njihovog pristanka.
Takođe, detekcija specifičnih objekata ili ponašanja (kao što su automobili koji ostaju parkirani na istom mestu predugo ili ljudi koji se previše približavaju određenim granicama) može se koristiti za automatsko prepoznavanje sumnjivih aktivnosti. U kombinaciji sa sistemima prepoznavanja lica, ova tehnologija može omogućiti veoma detaljno praćenje ljudi na nivou koji se teško može opravdati u nekim kontekstima, naročito ako nema odgovarajuće regulacije ili zaštite podataka.
Zloupotrebe naprednih tehnologija video nadzora, ako nisu pravilno regulisane, mogu rezultirati ozbiljnim prekršajem privatnosti i slobode pojedinca. Prekomerno i neregulisano korišćenje ovih sistema može stvoriti „reallity“ u kojem ljudi žive pod konstantnim posmatranjem, što može imati duboke psihološke posledice. U tom kontekstu, važno je da se zakonodavstvo stalno prilagođava novim tehnologijama kako bi se sprečile zloupotrebe, a istovremeno omogućila efikasna zaštita bezbednosti.
