Zamislite da vam na aerodromima više ne traže pasoš i kartu za ukrcavanje, a umesto toga, pokažete samo svoje lice. Tehnologija prepoznavanja lica, koja se sve više implementira širom sveta, omogućava putnicima brže i sigurnije kretanje kroz sve faze putovanja – od čekiranja, pasoške kontrole, ulaska u avion i poletanja.
Aerodromi predvode tehnološku revoluciju
Biometrijska tehnologija uvukla se u sve pore funkcionisanja i infrastrukture, pa se tako uveliko koristi i na aerodromima širom sveta u cilju poboljšanja putničkog iskustva i bezbednosti. Od Amerike do Evrope, Azije i Bliskog istoka, aerodromi uveliko koriste tehnologiju prepoznavanja lica. Ovaj sistem ubrzava procese čekiranja, bezbednosnih provera i ukrcavanja, omogućujući putnicima brže i efikasnije putovanje. Na primer, singapurski aerodrom Changi, koji je 30. septembra 2024. godine uveo potpuno digitalno odobrenje za putnike, koristi biometrijske identifikatore umesto pasoša za građane Singapura i ali i posetioce.
Biometrijska kontrola na aerodromima može zahtevati skeniranje različitih biometrijskih podataka, kao što su otisci prstiju, prepoznavanje lica i skeniranje irisa, kako bi se brzo i precizno identifikovali putnici.
U Sjedinjenim Američkim Državama, TSA (Transporta Safety Administration) implementira sličnu tehnologiju na aerodromima kao što su Majami i JFK u Njujorku, smanjujući potrebu za fizičkim dokumentima na bezbednosnim kontrolnim tačkama – što znači da se putnici mogu ukrcati na let bez potrebe za pokazivanjem dokumenata. Službenici sada koriste sisteme za prepoznavanje lica koji omogućavaju bržu validaciju identiteta putnika.
Biometrija na svetskim aerodromima
Sve veći broj aerodroma integriše biometrijske tehnologije kako bi unapredili iskustvo putnika. Na primer:
- Abu Dabi: Projekat „Pametno putovanje“ planira da potpuno eliminiše fizičke dokumente do 2025. godine, koristeći naprednu AI tehnologiju i nacionalne baze podataka za automatizovanu autentifikaciju putnika.
- London (Heathrow i Gatwick): „Biometrijski koridor“ povezuje podatke iz pasoša sa prepoznavanjem lica, čime putnici nesmetano prolaze kroz kontrolne tačke.
- Singapur (Changi): Aerodrom koristi prepoznavanje lica na svim ključnim tačkama, uključujući prijavu, bezbednosne provere i ukrcavanje.
- Dubai: „Pametni tuneli“ omogućavaju automatsko skeniranje lica bez potrebe za zadržavanjem putnika na kontrolnim punktovima.
- SAD (JFK i LAX): Biometrija se koristi za ulazak i izlazak iz zemlje, značajno skraćujući vreme obrade putnika.
Bezbednost, efikasnost i praktičnost
Tri ključna faktora podstiču širenje biometrijskih sistema: povećana bezbednost, efikasnost u obradi putnika i poboljšanje korisničkog iskustva. Biometrija omogućava da prepoznavanje lica zameni dosadašnje manuelne provere identiteta, smanjujući rizik od falsifikovanja i ubrzavajući ukrcavanje i bezbednosne provere. Na primer, TSA je uočila da je tehnologija prepoznavanja lica ta koja omogućava tačno i brzo prepoznavanje putnika, čime se smanjuje potreba za fizičkim pregledima dokumenata.
DA NE BUDE NESPORAZUMA: Šta smete da ponesete u AVION, a šta ne?
Pored toga, biometrijski sistemi smanjuju vreme čekanja, što povećava efikasnost u obradi putnika. Singapurski Changi aerodrom beleži smanjenje vremena obrade na samo 10 sekundi.
Ako niste znali, INTERPOL može imati pristup određenim bazama podataka sa aerodroma, uključujući podatke prikupljene biometrijskim tehnologijama poput prepoznavanja lica i otisaka prstiju. Ovaj pristup omogućava INTERPOL-u da integriše biometrijske podatke sa međunarodnim sistemima za brzo obavljanje provera identiteta u realnom vremenu, što je ključno za sprečavanje ilegalnih aktivnosti i borbu protiv kriminala i terorizma. U saradnji sa aerodromima i graničnim policijama širom sveta, INTERPOL koristi ove podatke kako bi poboljšao bezbednost i olakšao globalno praćenje putnika.
KOLOR KODOVI: Šta zapravo znače boje na poternicama INTERPOL-a?
Izazovi i pitanja privatnosti
Iako biometrija ima brojne prednosti, ona takođe pokreće pitanja u vezi sa zaštitom privatnosti i zaštite podataka. Evropska unija, na primer, striktno reguliše prikupljanje biometrijskih podataka kroz GDPR, kako bi osigurala transparentnost i zaštitu privatnosti putnika. Takođe, Evropski sistem ulaska-izlaska (EES) zahteva od putnika da preda biometrijske podatke kao deo bezbednosnih procedura, što je izazvalo određene kontroverze u vezi sa privatnošću i mogućnošću zloupotrebe podataka.
Budućnost biometrije
Sa sve većim brojem aerodroma i aviokompanija koje usvajaju biometriju, jasno je da ova tehnologija postaje standard. Njeni potencijali u smanjenju vremena čekanja i povećanju bezbednosti čine je ključnim elementom u transformaciji putničkog iskustva. Međutim, zaštita podataka i privatnost ostaju važni izazovi na koje bi trebalo obratiti pažnju kako bi se obezbedilo poverenje putnika u ove inovacije. Sve je mač sa dve oštrice. Od nas zavisi kako ćemo koristiti tehnologije koje pružaju fascinantne mogućnosti, ali isto tako donose i rizike.
