Zaštita i komfor na dohvat ruke

Zamislite da se vraćate kući nakon dugog dana. Kako prilazite zgradi, sigurnosni sistem prepoznaje vaše lice ili pametni ključ na vašem telefonu i automatski otključava ulazna vrata. Hodnici se osvetljavaju upravo onoliko koliko je potrebno, prilagođeno vašem kretanju, dok lift stiže bez poziva i bespotrebnog pritiska na dugme, jer je sistem već registrovao vaše kretanje.

Prilikom ulaska u stan, roletne se same spuštaju, a temperatura se prilagođava prema vašim preferencijama za savršen ugođaj. TV se sam uključuje na vaš zahtev glasovnom komandom, osvetljenje se automatski menja iz radne atmosfere u prijatnu, dok vas pametni zvučnici podsećaju na odlazak u teretanu ili neke druge dnevne obaveze ili reprodukuju vašu omiljenu muziku.

Koji su to automatizovani uređaji i sistemi ?

1. Kapije i ulazi:

1. • Automatizovane kapije i ulazna vrata koriste tehnologije poput prepoznavanja lica, PIN kodova, kartica ili mobilnih aplikacija za kontrolu pristupa.
   • Detekcija neovlašćenih ulazaka putem senzora pokreta ili kamera obaveštava stanare i administratore, o čemu ćemo se detaljnije zadržati u nastavku teksta.
2. Video nadzor (CCTV):
   • Kamere sa funkcijom prepoznavanja lica, automatskog praćenja pokreta, noćnim vidom i drugim funkcijama.
   • Snimci se čuvaju u oblaku ili lokalnim serverima i dostupni su samo ovlašćenim osobama.
3. Interfoni:
   • Video interfoni omogućavaju stanarima da komuniciraju sa posetiocima i otvaraju vrata putem aplikacija, čak i kada nisu kod kuće.
4. Alarmni sistemi:
   • Alarmni sistemi detektuju provale, razbijanje stakla ili neovlašćene pokušaje ulaska u stan ili zajedničke prostore.
5. Protivpožarni sistemi:
   • Senzori za dim i toplotu aktiviraju automatske prskalice i alarm, obaveštavajući vatrogasne službe.
   • Senzori za curenje gasa i temperature rade u sinergiji sa ventilacijom za sprečavanje većih incidenata.
6. Senzori i detektori pokreta:
   • Ovi uređaji detektuju ulazak u zaštićene prostore, uključujući dvorišta i garaže.
   • Pametni senzori se često koriste za osvetljenje koje se aktivira pri detekciji kretanja.
7. Automatizovane garaže:
   • Sistemi za prepoznavanje registarskih tablica ili daljinske kontrole omogućavaju ulazak samo autorizovanim vozilima.
8. Zaštita perimetra:
   • Senzori na ogradama i oko dvorišta detektuju pokušaje prelaska ili penjanje preko ograde.

Kako funkcioniše pametna tehnologija u zgradama?

1. Sigurnosni sistemi bez stresa: Kamere, senzori i sistemi za kontrolu pristupa koriste tehnologije poput prepoznavanja lica, otisaka prstiju ili mobilnih aplikacija. Na primer, kada sistem detektuje neovlašćenog posetioca, odmah šalje obaveštenje stanarima ili upravniku zgrade​
2. Automatska regulacija temperature i svetla: Termostati u pametnim zgradama „uče“ vaše navike – znaju kada napuštate stan i tada smanjuju grejanje, dok se po vašem povratku temperatura automatski vraća na željeni nivo. Svetla koriste senzore prisutnosti kako bi se uključivala samo kada su prostorije zauzete​
3. Bešumno upravljanje uređajima: Električne roletne ili zavese povezane su sa senzorima osvetljenja, pa se spuštaju kada je sunce prejako, smanjujući zagrevanje prostorije. Ove funkcije možete kontrolisati glasom ili putem mobilne aplikacije, čak i kada niste kod kuće​
4. Zaštita od nepredviđenih situacija: Senzori za dim ili curenje vode aktiviraju alarme i automatski zatvaraju ventile ili isključuju struju kako bi se sprečile štete. U slučaju opasnosti, pametni sistem vas obaveštava putem aplikacije, dok preduzima prve korake u rešavanju problema​

Sistemi zaštite od požara: Da li su integrisani?

Pametne zgrade obavezno koriste integrisane sisteme zaštite od požara. Ovi sistemi povezuju:

• Detektore dima i toplote: Aktiviraju alarme i obaveštavaju upravu ili stanare u realnom vremenu.
• Automatske prskalice: Poželjno je da budu povezane sa centralnim sistemom kako bi se aktivirale bez odlaganja.
• Evakuacione protokole: Svetlosni i zvučni signali pomažu pri bezbednom izlasku iz zgrade.

Održavanje i upravljanje integracijom najčešće poveravaju profesionalnim firmama ili tehničkim timovima, koji prate funkcionisanje sistema i vrše redovne provere funkcionalnosti​

Prednosti za vas i vašu porodicu

Pametna zgrada nije samo tehnološko čudo, već i praktično rešenje za svakodnevne izazove. Ona vam omogućava da štedite vreme i energiju, povećavate sigurnost i uživate u maksimalnom komforu. Osim toga, ovakve zgrade često koriste održive energetske sisteme koji smanjuju emisiju ugljen-dioksida i račune za energiju.

Da li je ovakva tehnologija dostupna i kod nas?

Da, dostupnija nego ikada. Pametne zgrade ne samo da unapređuju životni standard, već postaju sinonim za sigurno i održivo stanovanje. Ako želite dom koji se prilagođava vama, a ne obrnuto, pametna zgrada je korak ka budućnosti i stilu života koji ćete obožavati.

Vaš život, uz minimalan trud, može postati priča gde tehnologija brižno radi za vas. Možete se osloniti na pametne sisteme koji ne samo da olakšavaju svakodnevicu, već pružaju i mir i sigurnost koja vam je potrebna.

Integracija sistema: Jedinstveni ili različiti proizvođači?

Sistemi mogu biti integrisani koristeći standardizovane protokole kao što su IoT platforme ili posebni softveri za centralizovanu kontrolu. Nije neophodno da svi uređaji budu od istog proizvođača, ali interoperabilnost zavisi od upotrebe univerzalnih standarda poput Matter ili Zigbee. Dobri integratori igraju ključnu ulogu u spajanju različitih tehnologija​

GDPR i upravljanje podacima: Ko upravlja i kako?

1. Kontrolni centar:
   • Poželjno je da zgrada ima kontrolni centar za upravljanje sistemima tehničke zaštite, bilo na samoj lokaciji u okviru zgrade ili eksterno preko profesionalnih agencija za pružanje usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja.
   • Operateri u centru moraju biti obučeni i ovlašćeni da upravljaju osetljivim podacima i poštuju važeći zakon u Republici Srbiji „Zakon o zaštiti podataka o ličnosti“ / Evropski GDPR.
2. Pravila ZZPL/GDPR-a:
   • Prikupljeni podaci (npr. snimci sa kamera) moraju biti zaštićeni šifrovanjem i dostupni samo ovlašćenim osobama.
   • Stanari moraju biti informisani o vrsti prikupljenih podataka i njihovoj upotrebi, a pristup podacima mora biti ograničen.

Da li dodatno obezbediti stan kamerama ili drugim uređajima?

Svakako stan je vaš, pa možete pustiti mašti na volju sve dok ne ugrožavate pravo na privatnost nekog drugog stanara. Obzirom da se stanovi nalaze u već obezbeđenoj zgradi, sigurnosne kamere unutar stanova, ako postoje, zaista mogu narušiti intimu. U ovim slučajevima, vlasnik stana ili stanar mora imati ekskluzivnu kontrolu nad tim kamerama, tako što će odgovarajućim bezbednosnim protokolima imati ekskluzivno pravo na njih. I jedino njih može i da kontroliše i da ima pristup.
Postavljanje kamera unutar stana na pojedinim tačkama, kao što je predsoblje na ulazu, hodnik, dakle delovi stana gde se ne zadržavate – apsolutno pruža prednosti jer omogućava praćenje u slučaju da neko i pored već pomenutih sistema nekako uspe i da provali.

Vlasnici mogu uživo pratiti dešavanja putem mobilnih aplikacija i primati obaveštenja o sumnjivim aktivnostima u svom stanu. Međutim, važno je da vlasnik ima isključivu kontrolu nad kamerama, a pristup spoljnim osobama, uključujući upravnike zgrade ili agencije za obezbeđenje koje upravljaju video nadzorom u zgradi, nije dozvoljen bez izričite saglasnosti. Snimci iz stana ne smeju biti deo zajedničkog sistema nadzora kako bi se zaštitila privatnost. Ukoliko kupujte stan sa već obezbeđenim kamerama u samom stanu imate apsolutno pravo da ih deinstalirate, što je i profesionalna preporuka, jer je stan u vašem vlasništvu ili pod zakupom.

Što se tiče instalacije nekih drugih sistema tehničke zaštite, u ovakvim zgradama nije neophodno, jer je već sama zgrada projektovana i sagrađena da u kompletnom objektu postoje sistemi za zaštitu od požara – dimni senzori, sprinkleri itd. Kada je reč o kontroli pristupa, možete razmotriti sigurnosna vrata i zlatnog retrivera jer već postoje interfon, video nadzor, lift sa kontrolom pristupa, senzori pokreta.

DA LI KOMŠIJA SME DA ME SNIMA? Sve o video nadzoru u stambenim zgradama i domaćinstvu

Da li svi stanari imaju pristup kamerama?

Kao što i sami znate, svi koji uživate video nadzor u zgradama, i imate mogućnost da pratite dešavanja na ekranu ulaze i hodnike, nije baš po zakonu. Ponegde neka kamera zahvati potez ulaznih vrata tuđeg stana pa možete da vidite kada je komšinica izbacila đubre i ko joj je došao u posetu. To je malo zabrinjavajuća situacija, jer možda na taj način neko gleda i vas. Sigurnosni snimci iz pametnih stambenih zgrada, prema ZZPL/GDPR-u i bezbednosnoj praksi, ne treba da budu dostupni svim stanarima. Evo kako se ovaj proces obično reguliše i šta je ključno za zaštitu privatnosti:

Ko ima pristup snimcima?

• Samo ovlašćene osobe: Pristup kamerama i snimcima imaju samo oni koji su zaduženi za bezbednost ili upravljanje zgradom, poput:
  • Profesionalnih službi za obezbeđenje (ako je zgrada angažovala eksternu agenciju).
  • Upravnika zgrade ili posebnog operatera za nadzor sistema video nadzora.
• Stanari:
  • Ne smeju imati individualan pristup: Stanari ne mogu gledati snimke kamera kao što su one u ulazu, garaži ili hodnicima, osim ako nemaju specifičan razlog koji je odobren od strane upravnika zgrade (npr. ako im je ukradeno vozilo iz garaže, ili u slučaju nekog drugog bezbednosnog incidenta). Zašto je to tako? Zato što se video nadzor se smatra obradom ličnih podataka kada se snimaju lica koja su identifikovana ili se mogu identifikovati. U tom slučaju, obrada mora biti opravdana pravnim osnovom. Ako je sistem postavljen u zajedničkim prostorijama zgrade (ulaz, hodnici, liftovi), smatra se da ga koristi upravnik zgrade ili stambena zajednica kao odgovorno lice za zaštitu zajedničke imovine. Oni su obavezni da imaju jasnu svrhu (npr. bezbednost) i pravila o upravljanju podacima. Stanari nemaju automatsko pravo na direktan pristup video snimcima, osim ako to nije uređeno pravilnikom ili odlukom stambene zajednice. Pristup mora biti ograničen kako bi se zaštitila privatnost svih.
  • Kamere postavljene u zajedničkim prostorima kao što su stepeništa, holovi, ne sme da služe za praćenje individualnih aktivnosti stanara

Pravo na privatnost i proporcionalnost

GDPR propisuje da se video nadzor sme koristiti samo u svrhu za koju je jasno definisan, poput zaštite imovine i lica. Pravo na privatnost je osnovno ljudsko pravo, a svaki stanar ima pravo da zna:

• Ko prikuplja podatke (snimke).
• Zašto se podaci prikupljaju.
• Ko ima pristup podacima i pod kojim uslovima.

Stanari ne mogu imati slobodan pristup kamerama, jer bi to narušilo prava drugih stanara, uključujući privatnost njihovih aktivnosti u zajedničkim prostorima (npr. ulazak/izlazak iz zgrade, kretanje u garaži, druženje u hodnicima). Ovaj princip proporcionalnosti sprečava zloupotrebu podataka. Da li može nastati problem ako postoji:

Argument „stanari su finansirali sistem“?

Čak i ako stanari finansiraju pametne sigurnosne sisteme, to ne daje pravo pojedincima na slobodan pristup snimcima.

• GDPR jasno propisuje da podaci moraju biti zaštićeni i dostupni samo ovlašćenim osobama.
• Stanari se mogu obratiti upravniku ili pružaocu usluga ako žele pristup specifičnom snimku, ali samo uz opravdani razlog (npr. incident koji ih direktno pogađa).

ŠTA STANAR TREBA DA ZNA

Stanari moraju biti jasno obavešteni o:

• • Vrsti kamera u zgradi.
  • Lokacijama na kojima su postavljene.
  • Načinu na koji se snimci koriste (npr. samo u slučaju incidenata).

Ograničena upotreba podataka: Snimci se mogu koristiti samo za unapred određene svrhe, poput rešavanja bezbednosnih incidenata, i moraju se čuvati ograničeno vreme (npr. 30 dana) u skladu sa zakonima.

Primer situacija i prava stanara:

• Mogu li videti kada dolazite/odlazite? Ne. Sistem je dizajniran da spreči zloupotrebu. Snimci se pregledaju samo kada postoji opravdan razlog, poput provale ili incidenata, i to od strane ovlašćenih osoba.
• Mogu li snimci pokazati šta radite u hodnicima ili garaži? Kamere ne služe za lično praćenje. Lokacije kamera su unapred definisane za obezbeđenje zajedničkih prostora, a ne za narušavanje privatnost stanara. Npr., nije dozvoljeno postaviti kameru koja direktno gleda u ulaz stana.
• Šta ako neko zloupotrebi sistem? Ako upravnik zgrade ili bilo koja druga osoba zloupotrebi sistem, stanari mogu prijaviti incident Kancelariji poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.

Komšija je postavio kameru na terasi….Šta sad?

Kada su kamere postavljene na terasama, situacija postaje komplikovanija. Ako njihov ugao snimanja obuhvata zajedničke prostore, poput parkinga ili dvorišta, ili tuđe privatne prostore, poput susednih terasa, to može narušiti prava drugih stanara i prekršiti zakon. Prema GDPR-u i zakonima o zaštiti podataka, snimanje površina koje nisu isključivo vlasništvo osobe koja postavlja kameru nije dozvoljeno. Kako bi se izbegli pravni problemi, kamere na terasi treba podešavati tako da snimaju isključivo vlasnikov prostor. U suprotnom, njihovo postavljanje može biti zabranjeno.

Tehnička i zakonska pravila nalažu da kamere moraju biti usmerene isključivo na privatne površine vlasnika. Pre instalacije, preporučuje se obaveštavanje upravnika zgrade ili zajednice stanara kako bi se izbegli nesporazumi. Ako vlasnici žele da obezbede i zajedničke prostore, to treba da urade u saradnji sa zajednicom stanara i kroz zvanične sisteme zgrade, a ne pojedinačno. Ova pravila osiguravaju balans između bezbednosti i poštovanja privatnosti svih stanara.

Šta se dešava u slučaju provale ili lomljenja stakla? Ko se obaveštava?

Pametni sistemi u zgradama reaguju automatski na sumnjive situacije, kao što su provala, lomljenje stakla ili neovlašćeni ulazak. Evo kako funkcioniše proces obaveštavanja i ko može biti uključen:

1. Detekcija incidenta:

Senzori za lomljenje stakla ili detektori pokreta aktiviraju alarm u trenutku incidenta. Integrisani sistemi mogu takođe uključiti kamere kako bi snimili događaj, a snimci se čuvaju za dalje analize​

2. Proces obaveštavanja:

• Komandni centar: Sistem najpre šalje obaveštenje komandnom centru (ako postoji) ili direktno osobi koja je zadužena za sigurnost zgrade. Ovo može uključivati zvučni alarm u zgradi ili tihi alarm namenjen za diskretno obaveštavanje.
• Stanari:
  • Ako se incident tiče zajedničkih prostora (poput ulaza, hodnika ili garaže), stanari mogu biti obavešteni putem aplikacije ili SMS-a, ali to zavisi od postavki sistema.
  • U slučaju ozbiljnijih incidenata, obaveštenje se može proslediti svima kako bi bili spremni na eventualnu evakuaciju ili dodatne mere predostrožnosti.
• Angažovana agencija za obezbeđenje: Ako zgrada koristi usluge eksterne agencije, alarm automatski šalje signal toj službi koja može reagovati na licu mesta.
• Policija i hitne službe: U slučaju potvrđenog incidenta (npr. kroz kamere ili senzore), komandni centar može automatski ili ručno obavestiti policiju ili druge nadležne službe.

„Kako provalnik zna da nisam kod kuće?“ – Evo šta vas odaje!

 

Pravo na pregled snimka?

Ono što je jasno, stanari ne mogu samostalno vršiti pristup i vraćanje snimka ili upravljati sistemom, osim ako to nije izričito odobreno (npr. svi stanari odluče da se delimično ovlaste za pristup – postoji i ta opcija)

• Pravo na pregled snimaka može biti ostvareno:
  • Ako se dogodio incident (krađa, vandalizam) i stanar zatraži pregled od upravnika zgrade.
  • Ako stanar smatra da su snimci zloupotrebljeni, može se obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Postavljanje video nadzora i obaveze stambene zajednice

Prema zakonu, stambena zajednica mora da:

• Jasno obavesti o prisutnosti nadzora (npr. tablom sa informacijom da je prostor pod video nadzorom).
• Definiše pravila o pristupu i korišćenju snimaka kroz odluku stanara i pravilnik.
• Ograniči vreme čuvanja snimaka (najčešće 30 dana, osim u slučajevima sudskog postupka).
• Štiti privatnost stanara, tako što će osigurati da samo ovlašćena lica imaju uvid u snimke.

Vaše pravo prema Zakonu

• Pravo na obaveštenje: Da znate ko i zašto postavlja video nadzor, ko upravlja video, svrhu obrade i kontakt podatke kome se možete obratiti da ostvarite svoja prava
• Pravo na pristup: Možete tražiti pristup podacima koji se odnose na vas, ali ne i na druge stanare. Ako ste misli da ostvarite pristup da bi ste proverili u koje vreme je komšija došao kući, moraćemo da vas razočaramo, ali  takav osnov nije legitiman.
• Pravo na prigovor: Možete prigovoriti ako smatrate da video nadzor ugrožava vašu privatnost.
• Pravo na brisanje: Ako nije pravno opravdano da vas snimaju, možete zahtevati uklanjanje snimaka.

Da li su potrebni službenici obezbeđenja?

Iako pametna tehnologija smanjuje potrebu za fizičkim obezbeđenjem, službenici su i dalje poželjni za:

• Hitne slučajeve kada tehnologija zakaže (npr. kvar sistema ili nestanak struje).
• Fizičko prisustvo u situacijama kada je potreban brzi odgovor, kao kod provale ili požara.
• I iznad svega preventivno, kako bi pravovremenom kontrolom i obilascima uočili eventualne smetnje

Rizici u vezi sa kamerama: Da li stanari treba da brinu?

Svaka kamera emituje frekvenciju i može biti potencijalno otkrivena od strane hakerskih uređaja ako:

• Sistem nema jake sigurnosne protokole.
• Kamere nisu ažurirane i zaštićene šifrovanjem.

Međutim, dobro integrisani sistemi koriste:

• End-to-end enkripciju kako bi zaštitili prenos podataka.
• Dvofaktorsku autentifikaciju za pristup kamerama, što značajno smanjuje rizik od neovlašćenog pristupa.

Bezbednost pametnih zgrada: Mač sa dve oštrice –  kontrolisana budućnost?

Automatizovane zgrade donose brojne prednosti, ali svaka tehnologija dolazi sa svojim bezbednosnim izazovima. Filmske scene u kojima veštačka inteligencija preuzima kontrolu nad pametnim domom, zaključava stanare i izaziva haos nisu daleko od mašte, ali imaju korene u realnim potencijalnim rizicima ako sistemi nisu pravilno zaštićeni.

Da li su pametne zgrade opasne?

U filmovima poput „2001: Odiseja u svemiru“ ili „Pametni dom“ (Smart House), AI sistemi prikazuju se kao previše autonomni, preuzimajući kontrolu nad domovima i ugrožavajući ljude. U stvarnosti, veštačka inteligencija ne funkcioniše sama od sebe. Ona je ograničena parametrima koje joj postave ljudi i može preuzeti „neželjene“ radnje samo ako:

1. Postoje ranjivosti u sistemu: Neadekvatno osigurani uređaji mogu biti mete hakera, koji kroz IoT mrežu mogu manipulirati uređajima – zaključati vrata, kontrolisati kamere, pa čak i sabotirati sisteme​ obezbeđenja
2. Nema bezbednosnih protokola: Uređaji koji nisu zaštićeni jakim šiframa, enkripcijom ili dvofaktorskom autentifikacijom lako mogu biti kompromitovani​
3. Ne postoji monitoring: Bez sistema za praćenje neovlašćenih aktivnosti, stanari ili upravnici mogu zakasniti u reagovanju na potencijalne upade.

Kako sprečiti bezbednosne rizike?

1. Segmentacija mreže: Pametni uređaji moraju biti izolovani od drugih mreža (poput Wi-Fi mreže stanara) kako bi se smanjila mogućnost širenja napada​.
2. Šifrovanje i autentifikacija: Svi sistemi moraju koristiti savremene metode enkripcije i autentifikacije, uključujući dvofaktorsku autentifikaciju za pristup uređajima​
3. Ažuriranje softvera: Stari softver često sadrži ranjivosti koje hakeri mogu iskoristiti. Redovno ažuriranje osigurava bolju otpornost na napade.
4. Privilegovan pristup: Ograničavanje pristupa uređajima samo ovlašćenim osobama smanjuje rizik ljudske greške ili zloupotrebe.

Da li AI može „poludeti“ i uspostaviti kontrolu nad svim funkcijama u objektu?

AI ne može doneti odluke izvan svojih programiranih kapaciteta bez spoljne intervencije. Problem nastaje kada:

• Haker preuzme kontrolu i koristi sistem za maliciozne radnje.
• Algoritmi nisu testirani za sve scenarije, pa AI može pogrešno interpretirati podatke.

Na primer, ako senzor za dim pogrešno očita stanje, može aktivirati prskalice bez potrebe. Zbog toga je presudno testiranje i simulacija svih mogućih situacija pre implementacije.

Kultura i bezbednost pre svega!

Život u pametnim zgradama ne mora biti jedan od horor scenarija, ukoliko se pravilno upravlja i vodi računa o merama zaštite integrisanih sistema, posebno onim koji podržavaju AI i IoT tehnologiju. Sigurnosni protokoli, ažuriranje sistema i praćenje aktivnosti su ključni. Prava opasnost dolazi ne iz tehnologije same po sebi, već iz zanemarivanja njenog održavanja i zaštite. Ako bi i zapali u ruke hakera, samo on zna na koji način bi iste i upotrebio.

Kada se sve mere preduzmu, pametne zgrade ostaju idealan spoj modernog života i sigurnosti. I, da, da ne zaboravimo, svest o poštovanju privatnosti stanara prilikom korišćenja video nadzora i drugih tehnologija.