Iako smo proteklih godina posvećivali brojne teme pripadnicima fizičke zaštite, ukazivali na njihove kvalitete, profesionalizam, prednosti, nedostatke, niske plate i druge realne probleme koji se na širem planu ne vide, oni postanu trenutno vidljivi tek kada dođu u obliku tragičnih vesti.
Slučaj nedavne smrti radnika obezbeđenja, Ž.A. (58), koji je preminuo četiri dana nakon što je pronađen sa ranom na glavi u firmi na Novom Beogradu, još jednom skreće pažnju na težak životni pritisak sa kojim se suočavaju mnogi zaposleni u sektoru bezbednosti.
Iako se sumnja da je u pitanju pokušaj samoubistva, pištolj pronađen pored njega samo je naglasio duboku unutrašnju borbu koju mnogi radnici ovog sektora svakodnevno vode. Ovaj tragičan događaj, kao i brojne slične priče, otvara važno pitanje o mentalnom zdravlju ne samo službenika bezbednosti, nego čitavog društva!
Od roba do groba: Život na margini pod konstantnim stresom
Radnici u obezbeđenju, uključujući sve one pripadnike (državnog i privatnog sektora) koji se bave poslovima visokog rizika, suočavaju se sa specifičnim izazovima koji čine njihov posao izuzetno stresnim. Da li će taj stres da bude iniciran nepredviđenim situacijama ili jednostavno lošom poslovnom klimom ili oba – pitanje je sad.
Dugotrajni radni dani, smene od 12 sati, neadekvatne plate i naknade, stalni pritisak i stres od nesreća i incidenata sa kojima su suočeni, nemogućnost da se provede vreme sa bližnjima zbog kore hleba, učmala rutina – sve to stvara uslove za mentalni i fizički umor koji se vremenom akumulira i pravi u nama “eksplozivnu napravu“.
Suicid među pripadnicima službi bezbednosti – 1000 zašto 1000 zato
Nismo od kamena…
Osim toga, mnogi pripadnici sektora bezbednosti suočavaju se sa stalnim napetostima, neizvesnošću zbog niskih plata, padom morala i motivacije zbog nesigurnog radnog mesta. Samim tim gubi se i na elanu, produktivnosti, stvara se nezadovoljstvo i ne vidi se perspektiva daljeg života, rada i sveopšteg napretka.
Još ako uključimo i privatne – porodične problema, sve to često doprinosi razvoju depresije i anksioznosti, ali dovodi i do, kako, kažu „prirodne smrti“ – moždanog ili srčanog udara, pa sve do ozbiljnih i teških oboljenja. Uz to sve, treba da se radi, zaradi i rešavaju sva pitanja i problemi.
Posebno je zabrinjavajuće što veliki broj njih veruje da će otkrivanje bilo kakvih emocionalnih ili mentalnih problema na radnom mestu dovesti do stigmatizacije, pa se povlače u sebe, jer takvo radno mesto zahteva „stabilne profile“ što dodatno pogoršava njihovo stanje.
Tajna tuge: Prevelike stege i nezadovoljstvo
Kada gledamo kroz prizmu svih faktora koji dovode do samoubistava ili drugih bolesti koje dovode do smrti, postaje jasno da su oni često rezultat niza negativnih uticaja koji se međusobno prepliću i ne zna se koji više utiče: svakodnevni stres zbog odgovornosti, loši radni uslovi, korupcija, ucene, niska zarada koja ne ide u korak sa rastućim životnim troškovima, problemi u privatnom životu, dugovi, pa čak i traume koje idu “u rok službe“.
Često su to ljudi koji se bore sa stresom i depresijom, a nisu u mogućnosti da dobiju adekvatnu podršku zbog straha od gubitka posla ili društvene stigme koja prati mentalne bolesti. Posebno je zabrinjavajuće što većina pripadnika ove struke nije obučena da se nosi sa psihološkim opterećenjima koja dolaze sa poslom.
Što se tiče konkretne pozicije službenika obezbeđenja, situacija je nešto drugačija. Iako postoje zakonski zahtevi, ispostavlja se da taj posao može da radi baš svako. Time se degradira ova branša jer nažalost predstavlja zadnju alternativu zarade za preživljavanje ili dopunu penzije.
Kao što je pomenuto u ranijem tekstu o suicidu među pripadnicima službi bezbednosti, samoubistvo je često složen proces koji se ne može povezati sa jednim specifičnim uzrokom. To je obično zbir bioloških, fizičkih, situacijskih i socijalnih faktora. Usmereni pritisci, napetosti i neizvesnost koje pripadnici bezbednosnog sektora svakodnevno doživljavaju i mogu u konačnom rezultirati psihičkim rastrojstvom, pa čak dobiti i tragičan epilog.
Ipak smo samo ljudi – Zaštita životnih vrednosti počinje od nas
Ne možemo zanemariti ozbiljan problem mentalnog zdravlja, ne samo među pripadnicima sektora bezbednosti, već u čitavom društvu. Neophodno je uložiti znatno veće napore u pružanju emocionalne i psihološke podrške ovim i svim drugim zaposlenima, ali i u smanjenju radnog stresa kroz bolje radne uslove, veću svest i odgvoornost za dobrobit zaposlenih i veću društvenu svest o izazovima sa kojima se suočavaju.
Samo kada se ozbiljno pozabavimo ovim pitanjem, moći ćemo da pružimo podršku koju naši radnici zaslužuju, kako bi se izbegle ovakve tragedije.
Društvo mora da se fokusira na prevenciju i stvaranje boljih životnih i radnih uslova, kako bi centri za prevenciju samoubistava postali zadnja opcija, jer će pravi rezultati biti postignuti kroz podršku i adekvatne promene u svakodnevnom životu.
