Da li godine zaista imaju uticaj na bezbednost u saobraćaju ili je veština vozača ključna? Može li neko sa 24 godine biti bolji za volanom od vozača sa 42 godine? Da li se sposobnost i veština vožnje razvijaju iskustvom ili se pravi vozač jednostavno rađa?
Ova pitanja postavljaju se u svetlu najnovije mere ograničenja snage motora za vozače mlađe od 25 godina. Da li će ova promena zaista doprineti smanjenju nesreća, ili samo prikriva dublje probleme u saobraćaju?
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, najavio je nove mere koje predviđaju ograničenje snage motora za sve vozače mlađe od 25 godina, bez obzira na vozačko iskustvo.
Trenutno Zakon o bezbednosti saobraćaja nalaže da je zabranjeno da vozači sa probnom dozvolom upravljaju vozilom snage motora koja je veća od 80 kilovata, što je oko 107 konjskih snaga, osim ako se u vozilu ne nalazi član porodice koji ima vozačku dozvolu duže od pet godina. Ova mera važi za sve koji imaju probnu vozačku dozvolu, odnosno dve godine nakon položenog vozačkog ispita, ili do 21 godine života.
DŽABA BRZA KOLA: Kamere snimaju na 50 LOKACIJA duž AUTO-PUTA, snimaće čak i pojaseve i telefone
Ova inicijativa, kako je objasnio Vesić, ima za cilj smanjenje broja saobraćajnih nesreća, naročito onih u kojima stradaju mladi vozači. U prilog tome ide i zabrinjavajuća statistika – samo u ovoj godini, život je izgubilo 63 mladih, što je više nego u istom periodu prošle godine.
Iako predlog na prvi pogled deluje logično, stručnjaci ukazuju na to da je ovo možda privremeno rešenje koje maskira dublje probleme u saobraćaju. Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, Milan Vujanić, smatra da ovakvo ograničenje može smanjiti brzinu vožnje, ali napominje da nije jasno zbog čega bi vozačima do 25 godina bila uskraćena mogućnost vožnje jačih automobila. Prema njegovom mišljenju, pravi problem leži u nedostatku sveobuhvatnog pristupa bezbednosti saobraćaja, kao i u selektivnoj primeni zakona.
Slično razmišlja i inženjer saobraćaja Igor Velić, koji naglašava da u Srbiji nedostaje moderan pristup saobraćajnom planiranju i regulisanju. On ističe da se kod nas primenjuju mere koje služe kao privid rešenja, dok se zanemaruju savremeni modeli saobraćajne sigurnosti i održive urbane mobilnosti, koji bi pružili trajnija rešenja za smanjenje udesa.
Ograničavanje snage motora za mlađe vozače moglo bi doneti određene rezultate, ali suština problema leži u potrebi za dubljim i održivijim promenama u saobraćajnoj politici, kako bi se stvarno unapredila bezbednost na našim putevima.
Razmatrajući sve aspekte, jasno je da uvedena ograničenja ne adresiraju suštinski problem – odgovornost i svest vozača, bez obzira na snagu vozila. Postojeća pravila bi, umesto restrikcija zasnovanih isključivo na godinama, trebalo da fokusiraju na iskustvo vozača i način na koji pristupaju vožnji. Korišćenje probne dozvole za edukaciju i periodičnu procenu sposobnosti mladih vozača, umesto jednostavnog ograničavanja vozila koje mogu koristiti, čini se kao efikasniji i dugoročniji način podizanja nivoa bezbednosti u saobraćaju.
Takođe, uvođenje dodatnih testova i edukativnih sesija o posledicama saobraćajnih nesreća može pomoći u razvoju svesti kod mladih vozača. Prikazivanje realnih scena saobraćajnih nesreća, kroz slike i video materijale, uz profesionalna predavanja, moglo bi snažnije da utiče na promenu svesti o odgovornom ponašanju u saobraćaju. Vozačima bi se na taj način omogućilo da razviju osećaj odgovornosti prema sebi i drugima, što bi bilo dugoročno korisnije nego postavljanje ograničenja koja ne uzimaju u obzir individualne sposobnosti.
