U svetu gde je gotovo pet milijardi ljudi povezano putem interneta i društvenih mreža, nadzor postaje neminovna svakodnevnica. Da li ste znali da skoro sve američke federalne agencije, pa i mnoge druge svetske obaveštajne službe, već godinama prate online komunikacije građana, a mnoge od njih poseduju alate za pristup čak i zaključanim uređajima.
Prema poslednjim podacima, od 5,5 milijardi korisnika interneta, skoro 68% svetske populacije koristi neku od društvenih mreža. Facebook i dalje vodi, zauzimajući prvo mesto, prate ga YouTube, Instagram i WhatsApp.
U poslednjih deset godina, broj korisnika ovih platformi se udvostručio, a prognoze sugerišu da će do 2030. godine internet koristiti 6,5 milijardi ljudi, sa gotovo istim brojem korisnika društvenih mreža.
Danas, u eri rapidne komunikacije, instant življenja, ubrzanog deljenja mnoštva informacija i fotografija, za mnoge je nepojmljivo da niste korisnik bar neke društvene mreže, jer je postalo opšte prihvaćeno da, ako nešto nije objavljeno – nije se ni desilo. Nećemo pogrešiti ako društvenim mrežama damo simboličan epitet „obaveštajne službe u malom“ jer je u pitanju mreža dostupnih informacija, samo je krucijalno znati šta i kako tražiti. Par klikova je i više nego dovoljno i već imate najsvežije informacije o ljudima koje pratite.
Dosta ranije, da bi ste došli do nekih banalnih i osnovnih informacija o nekoj osobi, trebalo je mnogo više vremena, tehnike, ljudstva i sofisticiranih metoda. Danas, ko bude želeo da vas proprati, učiniće to jednim klikom, a količinu dobijenih informacija dobiće onoliko koliko ste vi to servirali.
Više u temi:
Evolucija društvenih mreža – od MySpace-a do TikTok-a
Društvene mreže su u proteklih petnaestak godina transformisale način na koji komuniciramo, a po automatizmu način i na koji živimo. MySpace je bio pionir, dok je Facebook, uz Instagram i WhatsApp, doneo revoluciju u razmeni informacija. S druge strane, kineska mreža TikTok promenila je online komunikaciju uvodeći kratke video formate, što su giganti poput Facebooka i Instagrama veoma brzo iskopirali kroz takozvani ‘Shorts’.
Ove promene nisu prošle neopaženo od strane državnih agencija. Američke obaveštajne službe, poput CIA i NSA, kao i njihove ruske i nemačke kolege, već decenijama prate online aktivnosti. Od prvih dana interneta, krajem devedesetih, razvijani su programi za nadzor koji su postali deo svakodnevice.
“Znamo šta ste radili prošlog leta”
Iako većina društvenih mreža obećava privatnost, realnost je sasvim drugačija. Privatnost je iščezla hiperprodukcijom i korišćenjem novih tehnologija i ne prati se samo ono što postavite kao javno, već i poruke, multimedije kroz privatne četove, lokacije kretanja, uređaje koje koristite, konekcije koje imate, kome gledate profile i sve ostalo. U Sjedinjenim Državama je na snazi zakon koji omogućava nadzor u punoj meri, što znači da nijedna platforma nije u potpunosti privatna za vladine agencije. Opravdanje za ovo leži u sprečavanju kriminala i terorizma, budući da su mreže postale prostor za ilegalne aktivnosti, kao što su trgovina narkoticima, oružjem i drugo. Međutim, sve češće se postavlja pitanje zloupotrebe ovih alata.
Organizacije za zaštitu privatnosti, poput „Human Rights Watch“, upozoravaju da prakse poput prikupljanja masovnih podataka (bulk data collection) ugrožavaju slobodu i bezbednost korisnika. NSA, CIA i druge agencije imaju ovlašćenja da prikupljaju podatke na globalnom nivou, a ovo se ne odnosi samo na američke građane.
Obaveštajne službe u akciji
Jedan od primera kako obaveštajne agencije koriste ove podatke je slučaj otkazanih koncerata Taylor Swift u Austriji, zbog pretnji terorističkih grupa. Otkriveno je da Pentagon ima posebnu jedinicu za praćenje društvenih mreža, pod nazivom ‘Joint Military Information Support Operations Web Operations Center (JMWC)’, koja je pratila reakcije na pretnje i otkazivanje događaja.
Pre nekoliko godina, senator Ron Wyden otkrio je postojanje tajnog programa CIA za prikupljanje masovnih podataka, sličnog onom koji sprovodi NSA. Ove aktivnosti su pravdane predsedničkom Izvršnom naredbom 12333 iz 1981. godine, koja je nakon napada 11. septembra 2001. dodatno proširena, omogućavajući američkim agencijama prevremeno prikupljanje informacija radi zaštite nacionalne bezbednosti.
Skriveni nadzor – gde su vaši podaci?
Američki Brennan Center for Justice je u svom istraživanju naveo da sve američke federalne agencije prate online komunikacije građana, a mnoge od njih poseduju tehnologiju za pristup zaključanim uređajima. Ovi alati se, zvanično, koriste za kriminalističke istrage, ali organizacije poput ‘Human Rights Watch’ upozoravaju na mogućnost njihove zloupotrebe i rizike za privatnost.
Kako svet postaje sve više povezan, u svetu digitalnog nadzora, nije sporno da li vas prate, već ko i gde odlaze te informacije. Ove teme postaju ključne kako globalni internet prostor nastavlja da raste i razvija se, a zasigurno ne možemo očekivati da će biti drugačije.
