Nedavno je uhapšen osnivač Telegrama, Pavel Durov. Ova vest je dovela do, kako to obično biva, kada je nešto u velikoj meri medijski ispraćeno, izrazito suprotnih stavova gde svaka strana bezkompromisno brani svoje viđenje.
S jedne strane imamo one koji smatraju kako je ovo jedan vid cenzure slobodnog mišljenja, obzirom da telegram pruža mogućnost deljenja informacija u grupama gde ostali članovi ne moraju videti vaše podatke ni vaš broj mobilnog. I gde svako ima mogućnost da deli sadržaj koji želi. Dok s druge strane, mnogi smatraju da je ovo upravo ono što je trebalo da se desi, ističući kako telegram ne pruža adekvatnu zaštitu i kako je doprineo deljenju mnogobrojnog spornog sadržaja.
Iako ne bi trebalo da se dovodi u pitanje da adekvatnija zaštita mora postojati i da određen sadržaj treba da bude sankcionisan, ova situacija je odlična za zapitati se, da li oni koji uporno ističu da je bezbednost korisnika ove mreže ugrožena imaju kao glavni interes i cilj upravo to? Propratno pitanje koje se nameće je da li je telegram jedina mreža koja ne pruža u potpunosti adekvatnu zaštitu ili pak nije jedina na listi? I zašto onda imamo selektivnu odgovornost?
U jednom od naših prethodnih tekstova smo se dotakli saslušanja u Americi, koje se održalo u januaru, na kojoj su prisustvovali predstavnici društvenih medija.
Na margini: “Profit iznad bezbednosti” čak i kada su deca u pitanju?
Tema je pre svega bila bezbedost dece na internetu i šta predstavnici medija rade po tom pitanju. Šta se tačno promenilo od tog saslušanja? Na tim društvenim medijima i dalje imamo mogućnost da vidimo stvari koje tu sasvim sigurno ne bi trebalo da se nalaze.
Na teret osnivača telegrama se stavlja više krivičnih dela, dok to nije bio slučaj sa drugim predstavnicima najpopularnijih društvenih mreža recimo.
U jednom svom gostovanju osnivač telegrama je istakao kako smatra da je važno da telegram bude platforma koja će omogućiti da se čuje svaki glas. Ali, da li je takva sloboda realna i pre svega održiva? I da li uopšte definišemo slobodu na ispravan način?
Takođe, stvar koju je važno spomenuti je i nedavna odluka suda da je google prekršio zakone SAD-a kada je reč o pretrazi i to predstavlja važan momenat u sprečavanju monopola koji google ima godinama unazad. Podaci korisnika kojima google ima pristup su mnogobrojni i na više frontova ugrožavaju privatnost svojih korisnika.
GDPR kao i ZZPL se pre svega odnose na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka i prava koja lica imaju kada je o tim podacima reč. O zaštiti podataka o ličnosti se govori više nego ikad ranije i dok je to preko potrebno, nailazimo na sve više primera selektivnog kažnjavanja i selektivne odgovornosti. Osetljivi podaci su osetljivi podaci u svakom scenariju i nema mesta za kompromise kada je o ovoj temi reč.
Osnivač telegrama će biti zadržan do srede. Nakon toga ostaje da vidimo šta je zapravo cilj nadležnih organa i da li će doći do nekog preokreta kada je reč o korišćenju telegrama i drugih aplikacija za dopisivanje.
