Električni automobili zaista deluju kao jednostavno rešenje čijom se promocijom još više podiže ekološka svest u današnjem svetu. Tokom 2023. godine, registrovano je više od 452.000 električnih automobila, što predstavlja povećanje od 41% u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, uprkos svom „zelenom“ imidžu, električna vozila vuku brojne rizike kao i svaka druga vozila na putevima, a u nekim slučajevima čak i malo više. Pa da vidimo koliko je to malo rizičnije i šta treba da znate o električnim vozilima, ne samo o četvorotočkašima, već i o električnim trotinetima i biciklama.

Koje su prednosti električnih automobila?

Električni automobili prvi put su predstavljeni još 1800-ih godina, ali su masovnu proizvodnju doživeli tek 1996. godine, sa porastom popularnosti oko 2010. godine zahvaljujući kompaniji Tesla Motors. Danas, postoje tri tipa električna vozila: hibridna (HEV), plug-in hibridna (PHEV) i potpuno električna vozila (EV ili AEV).

Među brojnim prednostima električnih vozila ističu se niži tekući troškovi, ekološka prihvatljivost, odsustvo naknada za zagušenje u zonama ultra niske emisije (ULEZ) u mnogim gradovima, smanjeno zagađenje bukom, besplatan parking u nekim oblastima, državno finansiranje za vozila sa niskom emisijom štetnih gasova, i obnovljive tarife za struju za one koji pune automobile kod kuće.

Da li električni automobili izazivaju više nesreća?

Iako ne postoje utemeljeni dokazi da električni automobili izazivaju više nesreća, neke karakteristike ovih vozila mogu povećati tu verovatnoću. Na primer, litijumske baterije mogu izazvati požare, a pešaci možda neće čuti približavanje EV-a zbog nedostatka buke motora.

Električni automobili, iako predstavljaju veliki korak ka održivijem transportu, donose sa sobom i određene rizike koji se ne mogu zanemariti. Razumevanje ovih rizika je ključno kako bi korisnici pa i samo okruženje ostali zaštićeni.

Požari izazvani litijum-jonskim baterijama

Jedan od glavnih rizika vezanih za električne automobile su požari izazvani kvarovima na litijum-jonskim baterijama. Ove baterije, koje su srce svakog električnog vozila, mogu da izazovu požar ako dođe do njihovog oštećenja, pregrevanja ili kratkog spoja. Požari litijum-jonskih baterija su izuzetno opasni zbog toga što se brzo šire i teško ih je ugasiti standardnim sredstvima za gašenje požara .

Eksplozije kao posledica termalne nestabilnosti

Pored požara, električni automobili mogu biti podložni eksplozijama usled termalne nestabilnosti baterija. Termalna nestabilnost može nastati usled intenzivnog pregrevanja baterija, što izaziva lančanu reakciju unutar ćelija baterije, dovodeći do eksplozije. Ove eksplozije ne samo da životno ugrožavaju vozače i putnike, već mogu izazvati i značajnu okolnu štetu imovine i infrastrukture.

Bezbednost u automobilskoj industriji: Šta treba da znamo o ADAS sistemima?

Opasnost od električnog udara

Još jedna značajna opasnost kod električnih automobila je rizik od električnog udara. Visokonaponski sistemi koji napajaju elektromotore i baterije predstavljaju ozbiljan rizik, posebno u slučajevima saobraćajnih nesreća ili kada vozilo zahteva popravku. Neodgovarajuća obuka ili nepažnja prilikom rukovanja ovim sistemima može dovesti do fatalnih posledica .

Ekološke opasnosti usled požara

U slučaju požara, osim direktne opasnosti po ljudske živote, postoji i ozbiljna ekološka pretnja. Otrovni gasovi koji se oslobađaju prilikom sagorevanja litijum-jonskih baterija mogu kontaminirati vazduh i zemljište, što predstavlja dodatni izazov za spasilačke ekipe i za zaštitu životne sredine. O tome malo detaljnije u nastavku teksta.

GAŠENJE POŽARA – OZBILJAN IZAZOV

Gašenje požara na električnim automobilima predstavlja poseban izazov za vatrogasce jer mogu da traju satima. Standardne metode gašenja, kao što su upotreba vode ili pene, često nisu dovoljne da ugase požar na litijum-jonskim baterijama. Potrebne su specijalizovane tehnike i sredstva, poput upotrebe suve hemikalije ili specijalizovanih aparata, da bi se požar efikasno ugasio.

Požari uzrokovani sagorevanjem litijum-jonskih baterija zahtevaju velike količine vode i osoblja za gašenje. da se ove baterije zapale, one gore na veoma visokim temperaturama. Problem je što čak i nakon što je požar na vozilu ugašen, postoji rizik da se baterija ponovo zapali.

To se može desiti ako se energija iz baterije prenese na neki drugi metalni predmet, kao što je lanac, koji dodiruje vozilo. Na primer, ako vozilo bude pomerano ili ako se preko njega prebaci lanac, to može stvoriti nove električne veze koje bi mogle ponovo pokrenuti požar. Kristin Poland, zamenica direktora Kancelarije za bezbednost na putevima Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja (NTSB), istakla je ovu opasnost u časopisu The American Prospect,

Zbog ovih opasnosti, mnoge kompanije izbegavaju da odšlepuju električna vozila nakon nesreće, jer postoji rizik da se vozilo ponovo zapali. Umesto toga, često ih skladište na velikim otvorenim poljima, ostavljajući dovoljno prostora između vozila (oko 15 metara), kako bi se smanjila mogućnost da se požar proširi na druga vozila.

U proseku, gašenje požara na standardnim vozilima koja korite gorivo traje oko sat vremena i mogu se ugasiti sa nekoliko vatrogasaca i oko 4.000 litara vode. Nasuprot tome, električnim vozilima je potrebno u proseku 5 do 6 sati za gašenje, uz učešće od 30 do 40 vatrogasaca i oko 80.000 litara vode.

Struktura litijum-jonskih baterija je takva da su njihovi negativne i pozitivne elektrode odvojeni tankim, osetljivim slojem, koji se naziva separator. On sprečava elektrode da se dodiruju i izazovu kratki spoj.

Električni bicikli i trotineti imaju slične probleme. Napajaju se litijum-jonskim baterijama koje, ako su jeftino napravljene, mogu eksplodirati kada se ostave predugo na punjenju. Elektroliti koji čine tanku i ranjivu membranu koja razdvaja anodu i katodu su osetljivi na čak i minimalne količine prašine ili oštećenja, što može dovesti do korozije baterije i mogućnosti zapaljenja. Kada se jedna ćelija u bateriji zapali, to izaziva lančanu reakciju koja uzrokuje da se sve okolne ćelije zapale, brzo prelazeći iz male varnice u veliki požar.

Proizvodnja električnih vozila eksponencijalno je porasla u poslednjoj deceniji i samo će nastaviti da raste. Sa sve izraženijim klimatskim promenama i povećanjem broja električnih vozila, požari zbog sagorevanja mogu postati sve češći.

„Zeleni imidž“ da li štiti ili šteti?

Pored svega navedenog, litijum-jonske baterije nisu opasne samo zbog svoje eksplozivne prirode, već mogu biti opasne i štetne za životnu sredinu tokom njihove proizvodnje.

Baterije su napravljene od skupih metala čije vađenje negativno utiče na životnu sredinu. Većina štete koja se nanosi životnoj sredini potiče od katode, koja sadrži mnoge vredne i štetne metale.

Katode su uglavnom napravljene od kobalta i nikla, dva veoma skupa metala kojih ima u ograničenim količinama. katode, koje su ključni delovi litijum-jonskih baterija, napravljene od metala kao što su kobalt i nikl. Da bi se ovi metali dobili, potrebno je kopati rudnike, a taj proces vađenja metala može ozbiljno oštetiti životnu sredinu. Konkretno, rudnici često uništavaju okolne pejzaže, što može dovesti do erozije zemljišta i gubitka staništa za mnoge biljke i životinje. Takođe, rudarenje može zagađivati izvore vode u blizini, što može uticati na kvalitet vode koju koriste lokalne zajednice i ekosistemi, a samim tim i na kvalitet života ljudi.

Osim toga, rudarenje zahteva ogromne količine energije, koja se obično dobija sagorevanjem fosilnih goriva, kao što su ugalj, nafta ili gas. Ovaj proces sagorevanja fosilnih goriva oslobađa velike količine ugljen-dioksida i drugih gasova koji doprinose klimatskim promenama.

POVEZANI AUTOMOBILI I NISU BAŠ TAKO BEZBEDNI, A EVO I ZAŠTO!

Dakle, osim što su kobalt i nikl skupi i retki, njihovo vađenje ima značajne negativne posledice po životnu sredinu, kako kroz direktno oštećenje zemlje i vode, tako i kroz emisije gasova koje doprinose globalnom zagrevanju.

Međutim, postoje rešenja za proizvodnju baterija na održiviji način. Jedan način je smanjenje količine problematičnih metala, što se može postići razblaživanjem količine kobalta i nikla u ovim baterijama i mešanjem sa metalima koji su jeftiniji za proizvodnju. Pored toga, baterije se mogu ponovo koristiti za druge, sekundarne svrhe. Istrošene baterije i dalje imaju značajan kapacitet, pa se mogu koristiti u manje zahtevnim vozilima, ili se ćelije baterija mogu ponovo kombinovati kako bi se stvorili korisni, obnovljeni paketi baterija. Ove metode ponovne upotrebe mogu produžiti njihov vek trajanja i korisnost, što ima pozitivan uticaj na životnu sredinu u celini.

Drugi način za održivu proizvodnju baterija je njihovo recikliranje, uklanjanje i ponovna upotreba njihovih delova, korišćenjem procesa kao što je topljenje, bez daljeg oštećivanja Zemlje dodatnim rudarenjem. Međutim, ovaj proces reciklaže i dalje zahteva mnogo energije i opterećuje životnu sredinu.

Najodrživije rešenje bilo bi primeniti sve dostupne metode reciklaže i ponovne upotrebe, ali većina proizvodnje baterija i vađenja metala uključena je u interese gigantskih kompanija čiji je jedini i glavni motiv profit, a ne održivost.

Neke vlade su uvele mere kako bi podstakle kompanije da primenjuju ove politike i obezbede viši nivo zaštite. Na primer, Kina, jedan od najvećih proizvođača električnih vozila, povećala je carine i cene uvoza baterija kako bi podstakla kompanije da kupuju reciklirane baterije, čineći alternativu rudarenju i proizvodnji novih baterija skupljom.

Kako litijum-jonske baterije postaju sve popularnije, njihova proizvodnja postaje jeftinija i brža, pa je ključno da sada implementiramo održive politike, pre nego što bude prekasno.

Litijum-jonske baterije su bile 30 puta jeftinije 2021. godine nego kada su prvi put ušle na tržište pre skoro 30 godina, a predviđeno je da će do 2023. godine pasti dodatnih 20% u odnosu na cene iz 2021. godine. Predviđeno je da će do sredine 2020-ih cena električnih vozila biti u ravni sa cenom vozila na benzin. Ovo je mnogo bolje za životnu sredinu, zar ne?

Nova tehnologija, novi rizici

Posmatrajući izolovano bez bilo kakvih konteksta, konotacija i komparacija, sama po sebi Električna vozila su zaista bolja za životnu sredinu od njihovih alternativnih vozila na benzin, ali njihova nova tehnologija stvorila je probleme koje je potrebno rešiti. Loša proizvodnja i ekstremne vremenske prilike mogu uzrokovati da se električni automobili i električni bicikli zapale. Ovi nedostaci mogu imati katastrofalne posledice ako se ne upravljaju na odgovarajući način.

Međutim, treba napomenuti da je pokrivenost požara električnih vozila nesrazmerna u odnosu na broj požara koji se dešavaju. Postoje 25 požara na svakih 100.000 prodatih električnih vozila, u poređenju sa 1.530 požara na svakih 100.000 vozila na gorivo. Ipak, požari električnih vozila su česta vest jer su noviji, ređi i zanimljiviji javnosti. Ovo je obmanjujuće jer se čini da su ovi požari i njihove opasnosti češći i verovatniji nego što zapravo jesu. Iako je ova pokrivenost nesrazmerna, ističe važne probleme koje treba rešiti kako se prodaja ovih vozila povećava.

Kako utiču na pešake?

Električna vozila su znčajno tiša od vozila na benzin ili dizel jer nemaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Umesto toga, imaju sistem motora koji radi na baterije, što znači da ne prave buku. Ovo je posebno izraženo pri malim brzinama (ispod 30 mph), što znači da pešaci često ne čuju približavanje automobila, što dovodi do obaranja pešaka i nezgoda.

U julu 2019. uvedeno je novo zakonodavstvo doneto od strane Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kako bi se poboljšala bezbednost pešaka na putevima. Zakon nalaže proizvođačima električnih i hibridnih vozila da instaliraju akustične zvučne sisteme (tzv. AVAS – Acoustic Vehicle Alerting System) kako bi vozila proizvodila zvuk pri niskim brzinama. Zakon zahteva da vozila proizvode zvuk kada se kreću unazad ili voze brzinom većom od 30 km na sat. Iako je ovo u teoriji dobra vest, to znači da su pešaci i dalje u opasnosti od električnih automobila proizvedenih pre jula 2019. bez zvučne signalizacije.

Čak i sa zahtevom za proizvodnju zvuka, električna i hibridna vozila ostaju tiša od drugih automobila na putu. Prema studiji Nacionalne uprave za bezbednost saobraćaja na autoputu, električni i hibridni automobili imaju skoro 40% veću verovatnoću da izazovu nesreće u kojima učestvuju pešaci nego konvencionalna vozila. Ovo je poseban faktor rizika za slepe ili slabovide pešake, koji se oslanjaju na zvuk prilikom kretanja našim putevima.

Za one koji mogu da vide i čuju, možda zvuči očigledno da se ne oslanjaju samo na zvuk kada prelaze put, međutim, na tihim putevima ili kada se kreću između parkiranih automobila, previše je lako pretrčati ulicu bez adekvatnog gledanja.

Čak i problemi sa reciklažom baterija…

Na kraju, problem reciklaže i zbrinjavanja starih baterija iz električnih automobila nosi svoje rizike. Nepravilno skladištenje ili obrada ovih baterija može dovesti do curenja opasnih hemikalija, požara ili eksplozija, što predstavlja značajnu opasnost za radnike u reciklažnim postrojenjima, ali i za životnu sredinu .

DA REZIMIRAMO…

Električni automobili su svakako tehnologija budućnosti, ali je neophodno biti svestan rizika koje nose i preduzeti sve potrebne mere predostrožnosti. Industrija mora kontinuirano raditi na poboljšanju bezbednosnih standarda, edukaciji korisnika i spasilačkih ekipa, kao i na unapređenju tehnologija za smanjenje rizika povezanih sa ovim vozilima.

Sa novom tehnologijom neminovno dolaze i novi rizici – rizici za životnu sredinu i za potrošače koji je koriste. Kroz opasnu, neodrživu upotrebu kobalta i nikla, koji ozbiljno oštećuju životnu sredinu, i opasnost od spontanog zapaljenja vozila, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere kako bi se smanjio rizik kako za planetu, tako i za korisnike.

Uvek ima rešenja, ali treba da postoji interes za donošenje zakona kojim će se regulisati nabavka, bezbednosno testiranje, i količina uvoza ovakvih vozila, kao i klauzule koje će motivisati proizvođače električnih vozila da deluju održivije, obeshrabrujući upotrebu loših i često štetnih proizvodnih procesa, rešavajući probleme povezane sa ovom novom tehnologijom.