Navavljene izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja i mere protiv bahatih vozača izazvale su burne polemike. Uvođenje trajnog oduzimanja vozila kao kaznene mere za povratnike teških prekršaja našlo se u centru pažnje, a ova inicijativa već izaziva različite reakcije među stručnjacima i građanima.
Prema najavljenim izmenama zakona, vozila bi mogla biti trajno oduzeta vozačima koji upravljaju pod dejstvom alkohola ili narkotika, voze bez vozačke dozvole ili prevelikom brzinom. Ovo bi predstavljalo značajan korak ka smanjenju broja nesreća i povećanju bezbednosti na putevima.
Pored trajnog oduzimanja vozila, zakon predviđa i druge mere kao što su povećanje novčanih kazni, obavezne psihološke procene za prekršioce, kao i pojačanu kontrolu saobraćajne policije.
Prema predlozima iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), trajno oduzimanje vozila biće primenjeno kao kazna za krivična dela poput izazivanja saobraćajnih nezgoda sa teškim povredama ili smrtnim ishodom. Novi zakon takođe predviđa strože kazne za nevezivanje pojasa, neadekvatno prevoženje dece, vožnju pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, kao i dodatne lekarske i psihološke preglede za nesavesne vozače.
Izrada ovog propisa, koji bi trebalo da stupi na snagu sledeće godine, odvija se paralelno sa izmenama Krivičnog zakonika. Ove izmene uključuju povećanje kazni za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja. Udruženje roditelja dece stradale u saobraćaju zalaže se za kazne od pet do 15 godina zatvora za nasilničku vožnju i vožnju pod dejstvom alkohola ili opijata, dok se predsednik države zalaže za kazne od pet do 20 godina i trajnu zabranu upravljanja vozilom za one koji izazovu tešku povredu ili smrt deteta.
Kritičari ovih predloga pozivaju se na Ustav, koji garantuje neprikosnovenost privatne svojine.
Advokat Viktor Gostiljac, bivši predsednik Advokatske komore Srbije, ističe da „svaka sankcija koja sadrži termin ‘trajna’, ili gde nije propisana mogućnost njene revizije, predstavlja loše rešenje. Izraziti sam protivnik da se građanima atakuje na ličnu imovinu koja nije pribavljena krivičnim delom, već je zakonito stečena. Kao osnov ne može poslužiti Zakon o oduzimanju imovine, jer tu nije reč o imovini proistekloj iz krivičnog dela.“ Naglašava da jedino povećanje novčanih kazni i njihova dosledna primena može primorati građane da poštuju zakone, što se već pokazalo u slučajevima uvođenja obaveze vezivanja pojaseva i upotrebe svetala tokom dana. „Nasuprot tome, imamo primer prekoračenja brzine, za koje su kazne 2.500 ili 5.000 dinara. Za taj novac mnogi vozači skupljih vozila svesno će pristati da voze prebrzo. Prema tome, edukacija, jačanje saobraćajne kulture od malih nogu, strogo finansijsko kažnjavanje i eliminisanje policijske korupcije može dovesti do smanjenja saobraćajnih nezgoda. U suprotnom, imaćemo iste učinioce, samo u tuđim automobilima,“ zaključuje Gostiljac.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja tvrdi da najavljena mera nije suprotna Ustavu i kaže da najviši pravni akt prevashodno garantuje pravo na život i telesni integritet, odnosno zdravlje. „Za početak je protivustavno oduzeti nekom zdravlje ili život nasilničkom vožnjom i ponavljanjem ozbiljnih prekršaja,“ ističe Okanović.
Jedan od potencijalnih problema koji bi mogao nastati sa novim zakonom odnosi se na rentakar kompanije. Naime, vlasnici firmi neće moći znati da li iznajmljuju vozila bahatim vozačima ili osobama koje će vozilo ustupiti nesavesnim vozačima, što zahteva dodatnu pažnju pri definisanju propisa. „Ustav takođe garantuje privatnu svojinu, ali ona trpi ograničenja i može biti oduzeta u kaznenom postupku,“ dodaje Okanović. On navodi Zakon o prekršajima, po kojem sud može oduzeti predmet ukoliko on predstavlja sredstvo izvršenja prekršaja. Takođe, po Zakonu o prevozu putnika iz 2006. moguće je trajno oduzimanje vozila nelegalnim taksistima. Samo u Beogradu, po tom propisu, oduzeto je 115 vozila.
„Predložena odredba jeste u skladu sa Ustavom i ne predstavlja drakonsku kaznu, već odgovarajuću,“ zaključuje Okanović. „Kada kažu ‘oduzmite vozačke dozvole, a ne vozila’, odgovaram da ne ubija dozvola već vozilo, odnosno čovek u njemu. Tačno je da on, kada mu oduzmete kola, može auto uzeti od nekog drugog, ali nije realno da neko drugi svesno pozajmi vozilo bahatom vozaču ili vozaču pod dejstvom alkohola. Dosadašnja praksa MUP pokazala je da je najveći broj privremeno oduzetih vozila uzet od onih koji već imaju zabranu vožnje ili su vozili bez dozvole!“
Srbija je postavila cilj da do 2030. prepolovi broj poginulih u saobraćaju u odnosu na 2019. godinu, kada je poginulo 534 osobe, kao i da ima nula poginule dece. Što se tiče dosadašnjeg privremenog oduzimanja vozila, prema podacima MUP, u pitanju su mahom putnički automobili, ali ima i šest motocikala, devet bicikala, tri teretnjaka, jedan traktor i jedna zaprežna kola.
