Veštačka inteligencija (AI) sve više postaje alat za kreiranje i širenje dezinformacija putem medija, što predstavlja ozbiljan izazov za principe prenošenja istine i tačnih informacija.
AI omogućava generisanje lažnih sadržaja koji se plasiraju u javnost, često sa namerom da obmanu i manipulišu građanima. Ovaj fenomen ne samo da narušava poverenje u medije, već i destabilizuje društvo stvaranjem lažnih narativa.
Nedavni slučaj nestale devojčice Danke Ilić i afere njenih roditelja, koji je privukao značajnu pažnju javnosti, služi kao ilustracija kako AI može biti zloupotrebljen. Bitno je napomenuti da su lažni sadržaji generisani veštačkom inteligencijom, dodatno zakomplikovali situaciju i otežali potragu za istinom.
Mračna strana Deepfake tehnologije stvara haos na mreži: Da li vaše lice zvuči poznato?
Medijska manipulacija uz pomoć veštačke inteligencije
Kako je portal Fake News Tragač detaljno istražio, AI može da generiše lažne vesti, fotografije i video zapise koji izgledaju neverovatno autentično. Ovi sadržaji se često šire putem društvenih mreža i drugih online platformi, brzo dosežući široku publiku zbog svojih senzacionističkih i „bombastičnih“ naslova. Problem nastaje kada građani, nesvesni manipulacije, prihvate te lažne informacije kao istinite, što može imati ozbiljne posledice društveno-političke procese i percepciju istine.
Primeri zloupotrebe
Jedan od najpoznatijih primera je kreiranje lažnih video zapisa poznatih ličnosti koji izgovaraju stvari koje nikada nisu rekli. Na primer, deepfake video zapisi su korišćeni da bi se kreirali lažni govori političara, gde se čini da oni iznose kontroverzne stavove ili priznanja koja nikada nisu dali.
Ovi deepfake video zapisi mogu se koristiti za političku propagandu, diskreditaciju pojedinaca ili širenje lažnih informacija. Takođe, lažni novinski članci generisani AI-em mogu uključivati lažne citate i izmišljene događaje, čime se dodatno urušava poverenje u tradicionalne medije. A građani tradicionalno veruju u ono što „vide i čuju“.
Uloga veštačke inteligencije u generisanju i širenju dezinformacija predstavlja ozbiljan izazov za novinarstvo i društvo u celini.
„Bako, NISAM JA na telefonu!“ – Kloniranje glasova u službi prevara i iznuda
Od suštinskog je značaja unaprediti mehanizme za prepoznavanje i suzbijanje ovakvih manipulacija, kao i edukovati građane o potencijalnim opasnostima koje donosi nekritičko prihvatanje online sadržaja. Samo zajedničkim naporima možemo očuvati načelo prenošenja istine i zaštititi javnost od manipulacije.
