Srbija ovih dana obara temperaturne rekorde, a dok se živa u termometru penje preko 40 stepeni, svakodnevni život teče (ne)ometano. Pitanja poput „da li bi trebalo skratiti radnu nedelju ili smene“ tokom ovih tropskih dana brzo rasplamsavaju rasprave. Šta zakon nalaže, a šta ostaje na savesti i zdravom razumu poslodavaca?
Stručnjaci upozoravaju da se izbegava boravak na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana, ali u praksi to nije lako primeniti – od građevinskih radnika, komunalaca, poljoprivrednika, do svih ostalih zaposlenih.
Zakon, međutim, ne ide u korist radnika, koji se u ovim situacijama više mogu osloniti na volju poslodavaca da će poštovati smernice Ministarstva za bezbedan i zdrav rad na otvorenom. Vlada je poslodavcima dala preporuke da „organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36 stepeni, a naročito u periodu od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada“, navodi se u odluci iz 2007. godine.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da su doneli smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama kako bi se rizik po zdravlje sveo na najmanju moguću meru.
Šta poslodavac mora da uradi?
Prema odluci Ministarstva, poslodavci su dužni da sprovedu mere bezbednosti i zdravlja na radnom mestu, kao i da Aktom o proceni rizika uzmu u obzir opasnosti po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama.
„Poslodavci moraju da urede radna mesta na otvorenom tako da su radnici zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć. Mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene su raznim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu“, navode iz Ministarstva.
Pored ovih, poslodavac je u obavezi da:
- Organizuje rad po smenama;
- Uvede dodatnu radnu snagu;
- Preraspodeli obavljanje poslova – teže poslove obavljati u hladnijem delu dana;
- Pravovremeno obezbedi velike količine vode i bezalkoholnih napitaka;
- Izvrši obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći;
- Omogući zaposlenima da tokom odmora skinu sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;
- Obezbedi prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore;
- Prilagodi zaposlene na rad pri visokim temperaturama.
Kako je zakon uređen u drugim zemljama?
Granične temperature nisu propisane ni u zemljama Evropske unije, gde sindikati vode borbu sa institucijama. U Velikoj Britaniji, Francuskoj i Italiji zakon ne određuje maksimalnu temperaturu na radnom mestu, ali zahteva od poslodavaca da obezbede bezbedne uslove rada. U Nemačkoj je granica 26 stepeni u normalnim okolnostima, ali se preduzimaju mere kada temperatura pređe 30 stepeni. U Portugalu, radno mesto mora biti između 18 i 22 stepena.
U Srbiji kazne do pola miliona dinara
Ako poslodavac ne obezbedi bezbedne uslove rada, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisana je kazna za pravna lica od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za preduzetnike kazna od 400.000 do 500.000 dinara.
Zaposleni mogu prijaviti poslodavca inspekciji rada koja će odmah izvršiti inspekcijski nadzor i preduzeti odgovarajuće mere. Kontakt podaci inspekcije rada nalaze se na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: https://www.minrzs.gov.rs/sr/kontakt.
