Nedavne inicijative za promenu Krivičnog zakonika Republike Srbije predviđaju da se napad na prosvetne radnike treba tretirati kao krivično delo. Ovaj predlog je rezultat razgovora između Ministarstva prosvete i Ministarstva pravde sa predstavnicima sindikata u prosveti, u cilju jačanja krivično-pravne zaštite zaposlenih u obrazovanju.
Ministarstvo prosvete ističe da je u okviru Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje priprema Radna grupa Ministarstva pravde, dogovoreno uvođenje novog krivičnog dela koje će sankcionisati napade na prosvetne radnike.
Ova promena dolazi nakon niza incidenata u školama, gde su nastavnici bili meta fizičkih napada, što je izazvalo zabrinutost i proteste među prosvetnim radnicima.
SEXTORTION – Sa čime se suočavaju naša deca i šta roditelji treba da znaju?
Kazne od 3 meseca do 8 godina
Prema predloženim izmenama, napad na zaposlene u obrazovanju kažnjavaće se zatvorom od tri meseca do osam godina, u zavisnosti od težine učinjenog dela. Predstavnici prosvetnih sindikata izrazili su uverenje da će ove promene doprineti smanjenju nasilja u školama, dok deo prosvetnih radnika smatra da se novim propisima ne rešava suštinski problem.
Stručnjaci ističu da bi se krivičnoj odgovornosti za napad na nastavnike mogli podvrgnuti ne samo učenici stariji od 14 godina, već i njihovi roditelji u slučajevima gde je nasilje usmereno prema prosvetnim radnicima. Diskutuje se o mogućnosti snižavanja starosne granice za krivičnu odgovornost učenika na 12 godina za dela koja uključuju elemente nasilja.
Međutim, naglašava se da bi ova zakonska izmena pružala zaštitu samo nastavnicima u srednjim školama, s obzirom da deca mlađa od 14 godina trenutno nisu krivično odgovorna. Pored toga, stručnjaci ističu važnost vraćanja ugleda prosvetnoj profesiji kroz poboljšanje materijalnog položaja nastavnika i jačanje njihovih disciplinskih ovlašćenja.
Prosvetni sindikati su istakli hitnu potrebu za ovakvom zakonskom izmenom kako bi se zaštitili nastavnici i osiguralo bezbedno radno okruženje u školama. Preko 700 škola širom zemlje nedavno je obustavilo rad u znak protesta, naglašavajući važnost brze reakcije na rastući problem nasilja u obrazovnim ustanovama.
Međutim, iako je uloga prosvetnih radnika duboko degradirana, postavlja se pitanje – da li ovakve izmene zakona zaista rešavaju društveni problem nasilja u školama ili je potrebno dodatno i uporedo raditi na socijalno – ekonomskoj klimi. Da li je potrebno jačati kontrolu upotrebe socijalnih mreža i uticaja mas medija, te raditi na poboljšanju socijalnih uslova kako bi se smanjila alijenacija među mladima?
Šta kažu istraživanja?
Istraživanja pokazuju da krivično odgovaranje maloletnika može imati negativne posledice na njihov dalji razvoj i buduće ponašanje. Na primer, studija „Juvenile Incarceration, Human Capital and Future Crime“ koju su sproveli Anna Aizer i Joseph J. Doyle, Jr., ukazuje da maloletnička kazna često dovodi do smanjenja šansi za završavanje srednje škole i povećanja verovatnoće za buduće kriminalne aktivnosti u odraslom dobu (NBER).
Takođe, izveštaj „Why Youth Incarceration Fails“ od The Sentencing Project naglašava da zatvorski sistem može retraumatizovati mlade, dodatno otežavajući njihove šanse za uspeh u budućnosti. Studije pokazuju da je izloženost različitim vrstama traume često povezana sa delinkvencijom u adolescenciji, a zatvaranje može pogoršati ove probleme, čineći mlade manje verovatnim da uspeju nakon oslobađanja (The Sentencing Project).
Ovi nalazi postavljaju važna pitanja: Da li krivično kažnjavanje maloletnika i njihovih roditelja zaista rešava problem nasilja, ili samo dodatno pogoršava situaciju?
Potrebno je razmotriti alternative koje bi mogle biti efikasnije, poput programa usmerenih na poboljšanje socijalnih uslova, kontrolu upotrebe društvenih mreža, i jačanje porodičnih veza, a da izmena zakona bude poslednje sredstvo sa kojim će se mladi naraštaji upoznati kako bi se ispunila svrha odvraćanja od nasilja.
Video zapisi na društvenim mrežama – Ulazna vrata za krađu biometrijskih podataka
Obavezno pročitajte:
