Zaposleni imaju pravo na poštovanje privatnosti u radnom okruženju, te poslodavac ne bi smeo da snima toalete ili prostore gde zaposleni provode pauzu. Prilikom uvođenja video nadzora, potrebno je voditi računa o načelima obrade podataka, naročito o načelu minimizacije obrade. Ako se svrha obrade može postići na manje invazivan način, stručnjaci savetuju da se opredeli za tu opciju. Kršenje načela obrade podataka povlači i novčane sankcije.
Na primer, poslodavac koji koristi video nadzor na ulazu u zgradu ili hodnicima treba, osim pravilnika o video nadzoru, da izvrši procenu legitimnog interesa prema tripartitnom testu i dokumentuje je u skladu sa uputstvima Poverenika.
Ako postoji verovatnoća da će određena vrsta obrade, posebno upotrebom novih tehnologija i uzimajući u obzir prirodu, obim, okolnosti i svrhu obrade, prouzrokovati visok rizik po prava i slobode fizičkih lica, poslodavac je dužan da pre započinjanja obrade izvrši procenu uticaja predviđenih radnji obrade na zaštitu podataka o ličnosti.
Stručnjaci naglašavaju da je potrebno da u prostorijama bude jasno istaknuto da je objekat pod video nadzorom, u skladu sa zakonom, kako bi lica čiji se podaci obrađuju bila informisana.
Sve isto važi i za audio snimanje u smislu minimizacije podataka. Napominje se da posebnim zakonom može biti utvrđena obaveza audio i video snimanja, kao što je slučaj sa Zakonom o igrama na sreću („Sl. glasnik RS“, br. 18/2020). U tom slučaju obrada se zasniva na zakonu, a ne na legitimnom interesu, navode stručnjaci.
Stručnjaci dalje objašnjavaju da uspostavljanje video ili audio nadzora u radnom okruženju zahteva temeljno poznavanje i pridržavanje zakonskih propisa.
Poslodavci moraju da osiguraju da svi aspekti uvođenja nadzora budu u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018) i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, br. 87/2018 – dalje: ZZPL), kako bi se izbegle pravne posledice i očuvala privatnost zaposlenih. ZZPL propisuje da je pristanak lica na koje se podaci odnose svako dobrovoljno, određeno, informisano i nedvosmisleno izražavanje volje tog lica, kojim to lice, izjavom ili jasnom potvrdnom radnjom, daje pristanak za obradu podataka o ličnosti koji se na njega odnose, navode stručnjaci.
Međutim, pristanak na obradu podataka ne može se smatrati odgovarajućom osnovom obrade kada je reč o video nadzoru koji uvodi poslodavac. Prvi razlog je opozivost pristanka, odnosno odnos neravnoteže snaga između zaposlenog i poslodavca.
Naime, zakonom je određeno da lice koje je dalo pristanak ima pravo da ga opozove u svakom trenutku.
Rešenje da poslodavac za uvođenje video nadzora dobije pristanak zaposlenih nije praktično, jer bi u slučaju da samo jedan zaposleni opozove pristanak, obrada podataka postala nezakonita. Takođe, pristanak na obradu podataka može biti primeren samo ako se zaposlenom pružaju neki benefiti i pod uslovom da ne trpi nikakve posledice u slučaju uskraćivanja pristanka, ističu stručnjaci.
Zato, u slučaju uvođenja video nadzora, osnov obrade podataka predstavlja legitimni interes. Za zasnivanje obrade podataka na legitimnom interesu, potrebno je prethodno doneti akt o proceni legitimnog interesa.
Određene vrste monitoringa, kao što je nadgledanje e-mail korespondencije, video nadzor i snimanje telefonskih razgovora, prema stanovištu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, dozvoljene su samo u izuzetnim slučajevima i u jasno određenu svrhu koja se ne može postići na drugi način.
Praćenje aktivnosti zaposlenih na društvenim mrežama predstavlja problematičan način nadzora zaposlenih. U određenim situacijama, ovakvo postupanje poslodavca može biti legitimno, na primer ako je korišćenje društvenih mreža deo radne obaveze zaposlenih ili ako postoji izričita zabrana korišćenja određenih društvenih mreža i sajtova.
DA LI KOMŠIJA SME DA ME SNIMA? Sve o video nadzoru u stambenim zgradama i domaćinstvu
