Profesionalnost i percepcija – Profil službenika obezbeđenja
Percepcija službenika obezbeđenja varira globalno – u nekim zemljama su visoko poštovani profesionalci, dok su u drugima manje cenjeni radnici. U državama sa rigoroznim standardima obuke poput Nemačke, Japana i Švedske, oni su ključni u sektoru privatnog obezbeđenja ključni za funkcionisanje i sprovođenje zaštitnih mera. Nasuprot tome, u zemljama sa nižim socio-ekonomskim standardima, percepcija je kao što je I poznato, često negativnija.
Službenici obezbeđenja u Srbiji često rade za minimalne ili nedostojne zarade, što ne pruža dovoljno motivacije, a samim tim ne može pružiti ni zadovoljavajući nivo bezbednosti. Da li je moguće živeti od ‘kore hleba’ koju mnogi od njih zarađuju? Plate u ovom sektoru ne odražavaju ni odgovornost, ni rizik koji nosi ovaj posao, a više o tome možete pročitati u našem članku Plata ili kora hleba: Zarade službe obezbeđenja.
Većinu službenika obezbeđenja u Srbiji čini starija populacija – često penzionisana lica iz drugih bezbednosnih struktura, vojske i policije ili čak neke druge nesrodne branše, pa tako možemo videti i mlada lica – često studenata koji rade na recepcijama kao “obezbeđenje“ dodajući ključeve gostima hotela ili stanarima studentskih domova. Za njih se često kaže da rade na „portirnicama“, te tako i bivaju tretirani, dodeljujući im raznolike zadatke koji nisu u delokrugu rada i odgovornosti prema zakonu o privatnom obezbeđenju.
Oni ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje ovog posla zahvaljujući licencama, često nezadovoljavajući istovremeno i sve bezbednosne standarde za poziciju koja to upravo i zahteva. Nasuprot tome, u zemljama sa višim standardima obuke, službenici obezbeđenja su obučeni i sertifikovani za raznovrsne zadatke koji su jasno definisani. Treba imati u vidu da parče papira ne može zameniti kompetencije i kvalitete jednog pripadnika obezbeđenja, te se suočavamo i sa situacijom da kompetentna lica sa znanjem i iskustvom koja odgovaraju profilu ne dobijaju posao jer nemaju licencu. Ili pak rade bez sertifikata jer su prinuđeni za koru hleba. Tu se postavlja pitanje: Da li licencu treba da obezbedi poslodavac ili budući zaposleni koji traži posao?
Nepostojanje licence i pored sposobnosti i kompetencija takođe narušava sliku pripadnika obezbeđenja, jer ako nema licencu, ne samo da krši zakon, već i „nije dovoljno dobar“.
Pored navedenog, postoje brojni faktori koji utiču na to kako će jedan službenik obezbeđenja izgledati u očima javnosti. Loša uniforma ili nepostojanje iste, neprofesionalno ponašanje i neadekvatna komunikacija često umanjuju poverenje javnosti. Detaljnije o tome šta čini kvalitetnog službenika obezbeđenja možete pročitati ovde a kako izgleda neprofesionalan SFO pročitajte u tekstu ispod.
Sigurnosne procedure i obuka
Jedan od glavnih problema je i nedostatak adekvatne obuke i bezbednosnih procedura u kompanijama. Ovo dovodi do situacija gde službenici obezbeđenja nisu u stanju da adekvatno reaguju na krizne situacije, što dodatno narušava njihovu reputaciju.
Bezbednosne procedure ne može pisati svako. Znamo da je to želja mnogih, ali zakon i dobra bezbednosna praksa kažu drugačije. Sve počinje dokumentom koji se zove procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. To je ne samo zakonska obaveza, već ključni element u izgradnji kompletnog sistema obezbeđenja. Procena rizika daje osnovu za izradu plana obezbeđenja koji definiše striktne procedure za ponašanje i reagovanje službenika obezbeđenja u preventivnim i kriznim situacijama. Da li su naše kompanije svesne važnosti ovih procedura ili se samo oslanjaju na minimalne zakonske zahteve i parče papira koje će završiti u nekoj fioci?
Na staklenim nožicama
Budućnost radnih mesta službenika obezbeđenja je ugrožena i razvojem veštačke inteligencije (AI). Sve više se uvode roboti i tehnologija koja olako može zameniti fizičko obezbeđenje, što dodatno povećava nesigurnost radnih mesta. O ovom fenomenu možete pročitati ovde.
„Stelt“ pozicija
Službenici obezbeđenja su često nevidljivi čuvari našeg društva, potcenjeni i slabo plaćeni jer se njihovo mesto često tretira kao suvišno, neshvatajući ozbiljno ulogu i značaj koji bi trebalo da imaju uključujući i veća ovlašćenja, koja za sada nemaju. Zbog toga vrlo često u očima javnosti izgleda kao da „ne rade ništa“.
Da li će se situacija promeniti? Unapređenje uslova rada, standarda obuke i regulative je neophodno kako bi se poboljšala percepcija i status službenika obezbeđenja, doprinoseći većoj sigurnosti za zajednicu.
Službenici obezbeđenja koji rade na malo „ozbiljnijim pozicijama“ kao što su na primer finansijske institucije, transfer novca, intervencije, lična pratnja obično su više cenjeni od onih koji su zaposleni na manje prestižnim lokacijama poput trgovačkih centara, stambenih kompleksa, gradilišta ili kampova. Profesionalnost i ponašanje službenika obezbeđenja takođe značajno utiče na njihovu percepciju u javnosti.
Na kraju dana, ni profesionalci u VIP zaštiti koji često stavljaju „glavu na panj“ nisu dovoljno plaćeni jer ne postoji metak dovoljno vredan da proceni koliko nečiji život košta.
Ipak, priznanje i adekvatno vrednovanje njihovog rada su ključni za poboljšanje njihove percepcije i profesionalizma. Situacija u regionu je slična, a više na ovu temu možete pročitati na HR zaštita
Slične objave:
