Koliko je zaista važna korporativna bezbednost? Ko su ljudi koji se time bave? Šta se dešava kada na nivou jedne organizacije ne postoji sistem obezbeđenja i upravljanje rizicima?
O tome za SecuritySEE govori Marko Stošić, specijalista za korporativnu bezbednost i menadžer bezbednosti.
Marko Stošić daje uvid u savremene izazove i strategije u oblasti bezbednosti i otkriva ključne aspekte u implementaciji bezbednosnih sistema na osnovu svog bogatog iskustva.
Zašto moderna poslovna organizacija danas ne može da dozvoli luksuz i da nema angažovanog stručnjaka ? I da li je zapravo samo jedan dovoljan ili se zahteva multidisciplinaran pristup i angažman više stručnjaka iz različitih oblasti? Saznajte!
1. Možete li opisati primarne odgovornosti savremenog menadžera bezbednosti u današnjim organizacijama?
– „Kada govorimo o odgovornostima menadžera bezbednosti, pre svega bih naglasio da se često u našem jeziku nailazi na pogrešno tumačenje, u smislu šta obuhvata bezbednost i na šta se tačno misli. To je prouzrokovano jezičkom nedoumicom, u engleskom govornom području nalaze se dva pojma „safety“ – bezbednost i „security“ – obezbeđenje. To je i prepoznato kroz zakonski okvir prvi je Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu, dok je drugi Zakon o privatnom obezbeđenju. Međutim u praksi kod nas (Srbija i region) ova dva pojma se često poistovećuju pa dolazi do zabune.
Na osnovu prethodno navedenog primarna odgovornost savremenog menadžera bezbednost je pre svega da se u samoj organizaciji prepozna potreba za uspostavljenim sistemom bezbednosti prema zakonskim okvirima, medjunarodnim standardima u predmetnim oblastima i dobrom industrijskom praksom. Tu je ključna uloga menadžera bezbednosti kao stručnjaka u predmetnoj oblasti da sa menadžmentom organizacije uspostavi sistem bezbednosti na svim nivoima u organizaciji. To se ogleda na uspostavljanju pravila ponašanja, sistemskom pristupu i upravljanju procesima u bezbednosti i na kraju odgovornost u stalnom monitoringu primene i unapređenju procesa kroz upotrebu različitih alata.
„Svojim primerom pokaži da ti je stalo do bezbednosti“, eng. „Lead by example“
2. Koje kvalifikacije i personalne kvalitete treba da poseduju menadžeri bezbednosti bi dali doprinos na tako zahtevnoj poziciji?
-„Nadovezujući se na prethodno pitanje, za obe vrste menadžera potrebna je pre svega ljudska odlika, a ona se odnosi na posvećenost i istrajnost prema pozivu, jer nije nimalo lako biti na ovim pozicijima u savremenom industrijskim uslovima usled različitih uticaja što su: unutrašnji uticaj same organizacije (menadžment i ostali zaposleni) i spoljašnjih uticaja kao što su različiti zakonski uticaji (državni organi), zatim uticaji klijenata/kupaca, sertifikacionih kuća i ostalo.
Svakako se podrazumeva da menadžer treba da bude školovan (edukovan), pre svega fakultetski obrazovan, odgovarajuće struke: tehničko-tehnološke, prirorodno matemetičke i fakultet bezbednosti, u zavisnosti koju funkciju menadžer obavlja.
Menadžer je potrebno da svoja znanja konstatno nadograđuje kroz različite vidove kurseva, radionica i slično.“
VODIČ KROZ KORPORATIVNU BEZBEDNOST: Šta svaki lider treba da zna?
3. Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u ovoj ulozi i kako ih rešavate?
– „Tokom svoje karijere susretao sam se sa nekoliko izazova, a koji se pre svega odnose na ponašanje i svest počevši od najvišeg rukovodstva pa do operativnog nivoa.
Navedeni izazovi su subjektivnog karaktera, a ono se odnosi na „ponašanje“ u oblasti bezbednosti. Izazovi su prouzrokovani niskom ili čak odsustvom svesti za svoju ličnu bezbednost, a zatim i kolektivnu bezbednost.
Izazov nas kao menadžera bezbedosnosti kod najvišeg rukovodstva je da nas ne vide prvo kao trošak, već da nas vide kao struku koja je dodatna vrednost organizaciji i naše delovanje predstavlja ulaganje (investiciju) u samu organizaciju.
Isto tako jedan od izazova prilikom rada na operativnom nivou da nas zaposleni vide „kao neko ko ih kontroliše“ i „ko je tu da ih eventualno sankcioniše…“
Međutim u oba slučaja upotrebom različitih alata smo dolazili do toga zašto je bezbednost deo nas i zašto nam je ona prioritet organizacije u celini (npr. kod rukovodstva je dobar primer „Svojim primerom pokaži da ti je stalo do bezbednosti“, eng. „Lead by example“, uz ograničenje da to taj primer treba da se dobro planira i da se sagleda koje ciljna grupa).
Pored ostalog kada spominjemo ponašanje, tu imamo još jedan veoma izazovan detalj, a on se odnosi na „promenu ponašanja“ tj. razvoj svesti, a time se sigurno susreo svako od nas menadžera bezbednosti. Naime kod nas je tradicionalni izgovor „ja ovako radim već XXX godina i nikada mi se nije ništa desilo“, adekvatnim pristupom potrebno je da uverimo pojedinca ili grupu ljudi (namerno ne koristim termin „ubedimo“), zašto treba da se promeni način ponašanja u smislu bezbednosti (npr. da se ne skida štitnik brusne ploče na brusilici i da se nose zaštitne naočare, antifoni..kada se obavljaju radovi brušenja i sl.). Navedni primer je samo jedan od jednostavnijih primera, svakako možemo koristiti i primere iz prakse i da jednostavno nismo izuzeti od negativnih događaja takve vrste.“
Izostanak uspostavljenog sistema menadžmenta bezbednosti sa jedne strane i izostanak pozicije menadžera bezbednosti, dovode do neminovnog urušuvanja same organizacije…
4. Koliko se u praksi često ulaže u bezbednost, odnosno kolika pažnja se (ne)posvećuje prevenciji u nekoj kompaniji? Šta kažu vaša iskustva i iskustva vaših kolega?
– „Nažalost svedoci smo da se na bezbednost stavi akcenat (ulaganje), kada se nešto negativno desi…što prema „Hudson safety culture ladder“ predstavlja Reaktivni pokazatelj i to je praktično skoro najniži nivo svesti (ispod njega je samo Patološki „Sve je dobro dok se drugima dešava“).
Retke su organizacije koje su prepoznale značaj ulaganja u aspekte bezbednosti i obezbeđenja prepoznate preventivne mere, to su one organizacije koje su prepoznale svom poslovanju ciljeve sa aspekta bezbednosti/obezbeđenja kao „Leading indicator“.
Prema dosadašnjem iskustvu, a praksa je pokazala da su najlošija ulaganja u bezbednost kada su ona inicirana negativnim događajima unutar same organizacije (npr. povrede, požari/eksplozije, krađe i dr.).
Prema savremenim trendovima u bezbednosti svaki od negativnih događaja predstavlja anomaliju u procesu, i pitanje se postavlja koja je od bezbednosnih barijera popustila i dovela do negativnog događaja.
Prema dosadašnjem iskustvu i u razmeni mišljenja sa kolegama retke su organizacije u našem okruženju koje deluju preventivno. Pozitivno iskustvo koje sam imao tokom rada u jednoj internacionalnoj kompaniji, prepoznalo se učešće lica za bezbednost prilikom razvoja implementacije projekata kroz sve faze. Učešće stručnih lica iz oblasti bezbednosti (obavezni učesnici projekta) ogledalo se kroz davanja mišljenja i predloga, takođe bez njihovog dobijenog stava projekat nije mogao da se nastavi sa daljom realizacijom (npr. ispunjenje ergonomskih zahteva, uspostavljene bezbednosne barijere na određenim mašinama, upotreba hemikalija, uspostavljanje kontrolnih tačaka sa aspekta obezbeđenja i sl.).“
5. U vezi sa prethodnim pitanjem, koje su najčešće posledice u izostanku sistema bezbednosti i pozicije menadžera bezbednosti u jednom korporacijskom sistemu? Da li sve kompanije treba da imaju menadžera bezbednosti i koji je to kriterijum koji određuje da li će jedna kompanija imati bezbednosni sektor i ljude koji će se baviti tim pitanjima?
– „Izostanak uspostavljenog sistema menadžmenta bezbednosti (zakonska regulativa i dobra industrijska praksa, HSE MS) sa jedne strane i izostanak pozicije menadžera bezbednosti, dovode do neminovnog urušuvanja same organizacije u jednom momentu (možda ne za mesec-dva, ali svakako u jednom momentu).
Savremeni menadžeri bezbednosti treba da budu „majstori svog zanata“ kako bi uspostavili održive sisteme u svojim nadležnostima (procese), a u saglasnosti sa poslovanjem organizacije.
U zavisnosti veličine, tipa organizacije i kojom vrstom delatnosti se ona bavi, a na osnovu polaznih osnova definiše ona treba da definiše potrebe u oblasti bezbednosti.
Ukoliko organizacija u svom procesu obavlja zahtevne tehnološke postupke u kojima se mogu javiti opasnosti po pitanju požara/eksplozije, povreda i slično svakako je potrebno da se prepozna potreba za uspostavljanjem organizacione jedinice u oblasti bezbednosti. Razlog pre svega proizilazi da lica za bezbednost treba da proniknu u sam tehnološki proces kroz svakodnevni rad i prisustvo i da budu aktivni učesnici u formiranju i razvoju svesti i implementaciji u oblasti bezbednosti. “
„Menadžer bezbednosti po meri“ – najveći benefit u korporativnom svetu
6. U bezbednosti ne postoje važni i manje važni procesi i odluke jer je sve kohezivno. Pa tako i naredno pitanje. Koji su ključni koraci u uspostavljanju i implementaciji efikasnog sistema upravljanja HSE menadžment sistema (HSE MS) u organizaciji i na koji način je povezan sa prethodnim pitanjima?
– „Kada govorimo o HSE MS često se srećemo, a lično sam doživeo, da se isti poistovećuje samo sa menadžerom bezbednosti i da je to samo njegova odgovornost, kao i to da se samo on time bavi, što je u osnovi pogrešno. Navedenim sistemom treba da se svi organizaciji bave manje ili više, svakako menadžer bezbednosti je taj koji sa strane struke je vlasnik procesa i da kroz upotrebu različitih resursa treba da ga organizuje, uspostavi i unapređuje.
Kada govorimo o samim ključnim koracima koji se odnose na uspostavljanje HSE MS, ono što zastupam u prethodnom periodu, da je isti zasnovan na dve grupe faktora, u prvoj su „Odnosi“, dok su u drugoj grupi faktora „Ostvarenja/Rezultati“.
Što se tiče „Odnosa“ oni predstavljaju osnovu za dalje uspostavljanje sistema u samoj organizaciji. Odnosi se grade tako što prvo „kreiramo poverenje“ unutar organizacije, jer ako nemate poverenje, onda imate negativne uticaje kao što su samo nepoverenje, neposvećenost, neodgovornost, a sve to dovodi direktno/indirektno do negativnih događaja. Zbog svega toga je bitno da se kreira poverenje kod svih učesnika u organizaciji kada je u pitanju HSE MS.
Sledeći faktor u okviru odnosa je „dijalog/zajedničko mišljenje“, svi organizaciji imamo formiran dijalog i zajedničko mišljenje da nam je bezbednost jedan od osnovnih vrednosti organizacije. To se pre svega ogledu primeru prijave nebezbedni pojava ili aktivnosti bez bojazni da će to povlačiti neke negativne reakcije (npr. osude kolega, rukovodioca), da o bezbednosti možemo slobodno govoriti.
Kroz prethodna dva faktora u okviru grupe „Odnosa“ dolazimo i trećeg faktora, a on se odnosi na „zajedničku svrhu“ tu pre svega postavljamo osnove za dalji razvoj i implementaciju HSE MS. Davanje predloga i inicijativa sa aspekta bezbednosti zaposlenih u organizaciji koji nisu stručna lica u bezbednosti, može poslužiti kao primer zajedničke svrhe i da je bezbednost „naša stvar“, a ne samo „nekog tamo kome stoji u potpisu menadžer bezbednosti“.
Sledeća grupa koja vidljivo pokazuju uspostavljen HSE MS su grupa faktora „Ostvarenja/Rezultati“.
Prvi od njih je „posvećenost“ ona se može videti kroz različite prepoznate parametre (indikatore) kao što su neki od njih popularno nazvanih „Lagging“ i „Leading“ indikatori. Na primer broj povreda, broj opservacija (pozitivnih i negativnih), broj prijavljenih izbegnutih događaja, stepen realizacije obuka/vežbi u oblasti bezbednosti, realizacija planiranih aktivnosti na unapređenju…
„Odgovornost“ kao sledeći faktor je usko povezana sa prethodnim faktorom i kao takva proizilazi iz njega. Odgovornost u dobrom uspostavljenom HSE MS se ogleda kroz ponašanje svih učesnika u organizaciji, kao i na odgovorima na redovne i vanredne situacije. Jedan od klasičnih primera u praksi kako se zaposleni ponaša dok obavlja redovne aktivnosti sa aspekta bezbednosti da li iste poštuje ili pokušava da ih zanemari (npr. da bi ubrzao normu zaposleni je zaglavio senzor na presi da ne bi držao sa obe ruke komande, a samim tim ubrzao svoj rad…).
Kao zadnji, ali ne manje bitan faktor je „održivost i stalno unapređenje“. Kao takav faktor je prepoznat praktično u svim savremenim poslovnim procesima, samim HSE MS nije isključen iz toga. Navedeni faktor je prepoznat između ostalog i kroz ISO standarde gde organizacija periodično treba da preispituje sistem i da ga stalno unapređuje (prim aut. Demingov ciklus).
Na samoj organizaciji je da odluči koji će pristup koristiti u organizaciji efikasnog HSE MS, mi kao struka smo tu da damo osnovu, smernice i da vodimo implementaciju i dalje uspostavljanje navedenog sistema“.
7. Kako identifikujete i prioritizirate rizike u okviru HSE menadžmenta. Šta to sve podrazumeva?
– „Kada govorimo o rizicima to je pre svega zakonska obaveza nas kao struke da prepoznamo i da sprovedemo proces identifikacije i prioritetizacije rizika, zatim i da kroz prihvaćene standarde ili korporativne zahteve imamo implementiran navedeni proces.
Lično ih delim u tri velike grupe, na rizike koje imaju uticaj na čoveka, životnu sredinu i sam tehnološki proces/opremu. Iako sam ih razdvojio, to ne znači da ih ne razmatramo zajedno i da nemaju uticaj između sebe, čak šta više skoro uvek su međusobno povezani i/ili imaju uticaj između sebe. Tu je klasičan primer: rad sa zauljenom materijom – lična zaštitna oprema (čovek), mogućnost prosipanja – tankvana (životna sredina), mogućnost paljenja materije – zabrana upotreba otvorenog plamena (požar koji može imati uticaj na opremu/proces).
Priroretizacija rizika opet zavisi od opasnosti/štetnosti i generisanog rizika koji smo identifikovali u organizaciji/procesu i na koga sve može imati uticaj prepoznati rizik.
Nakon navedenih koraka, definišemo preventivne mere ili tzv. bezbednosne barijere u procesu, a koje su deo sistema.
U stručnoj javnosti je poznato da je praktično nemoguće „Svesti rizik na nulu“ u samom procesu, upotrebom dobro poznate „Hijerarhije upravljanje rizicima“ sa aspekta bezbednosti definišemo bezbednosne mere za određeni proces. Kroz navedene mere rizik treba da bude u prihvatljivim granicama.“
8. Kako je zaštita od požara povezana sa HSE menadžmentom ? Možete li objasniti proces organizovanja sistema zaštite od požara i industrijskih vatrogasnih jedinica unutar kompanije?
– „Zaštita od požara je jedan od osnovnih delova, samog HSE MS. Nije prepoznata u samom nazivu (prim. aut. Health, Safety, Environment), ali je prisutna kroz deo „Safety“.
Zaštita od požara je kod nas u osnovi regulisana Zakonom i podzakonskim aktima, pored toga indirektno je obaveza organizacije da ima uspostavljen sistem zaštite od požara i kroz implementaciju ISO standarda (direktno ili indirektno), često je slučaj kod internacionalnih kompanija da je organizacija zaštite od požara u uskoj vezi sa preporukama osiguravajućih kuća.
Sistem zaštita od požara je kod pravnih subjekata organizovan prema zakonskoj regulativi u Republici Srbiji, koji definiše privredne subjekte u tri kategorije ugroženosti od požara.
Na osnovu dobijenog Rešenja o kategoriji ugroženosti od požara privredni subjekat formira sistem, a samim tim i organizaciju zaštite od požara. Ono što se često zanemaruje u praksi kada je u pitanju formiranje sistema zaštite od požara, to je Plan zaštite od požara (I i II kategorija). Plan predstavlja osnovni operativni dokument privrednog subjekta i zajedno sa dobijenim rešenjem potrebno je da se organizuje sistem zaštite od požara (obratiti pažnju na poglavlja 3 i 4 sadržaja koji je propisana forma).
Za privredne subjekte koji su kategorisani u I kategoriju ugroženosti od požara, definisana je obaveza formiranja vatrogasna jedinice ili da se angažuje kompaniju koja ima ovlašćenje za pružanje usluge vatrogasnih jedinica.
Što se tiče samih industrijskih vatrogasnih jedinica one se pak formiraju u tri kategorije u odnosu na pod kategoriju u okviru I kategorije ugroženosti od požara. Zakonodavac je definisao minimalni broj ljudstva i spefikaciju opreme za svaku od tih kategorija vatrogasnih jedinica. Ono što iz prakse možemo da vidimo da iako je prošlo tri godine od usvajanja i dve godine od primene nisu svi privredni subjekti u potpunosti usklađeni sa zakonskim zahtevima.
Prilikom uspostavljanja i organizacije sistema zaštite od požara u organizacijama polazi se od tri osnovna resursa: ljudski, dokumentacioni i materijalni (oprema).
Zakonskom regulativom Republike Srbije ljudski resursi su delimično u osnovi definisani u pogledu broja ljudi i osnovnih elemenata koje se odnose na školsku spremu pripadnika Službe zaštite od požara i vatrogasne jedinice. Dodatno kroz ljudske resurse je potrebno definisati matrice kompetencije svih zaposlenih u službi, planiranje obuke i uvežbavanje i dr. (npr. Program obuke pripadnika vatrogasne jedinice).
Dokumentacijom je potrebno sistemski definisati rad vatrogasne jedinice u redovnom režimu, u toku vanrednih situacija, postupanje i instrukcije u slučaju određenih vanrednih događaja,
Upravljanje materijalnim resursima kao sastavni deo uspešnog rada vatrogasne jedinice, se odnosi na opremanje specifičnom opremom koja je potrebna za industrijsku vatrogasnu jedinicu a nije prepoznata u pravilniku (npr. oprema za spašavanje sa visini i dubina, radio uređaji u Ex zaštiti) zatim plansku i pravilnu upotrebu, održavanje i drugo.
Ono što nije propisano, a ima veliki uticaj na rad industrijske vatrogasne jedinice je efikasno upravljanje sa budžetom vatrogasne jedinice, kroz operativne troškove i kapitalna ulaganja.
Ostali elementi koji nisu direktno vezani za rad vatrogasnih jedinica, a imaju uticaj na sistem zaštite od požara, su implementacija različitih infrastrukturnih projekata, uvođenje novih tehnologija, promena brojnog stanja zaposlenih na lokacijama/objektima. Zbog čega je potrebno da se stručna lica za zaštitu od požara uključe u određenim fazama kako ne bi došlo do pogrešno tumačenje ili čak previda (npr. uvodi se nova tehnologija sa lako isparljivim hemikalijama, a nije planirana procena sa aspekta eksplozivnosti, niti oprema u Ex zaštiti…)“.
ULTRA SAFE: Tehnologija na gradilištu za 22. vek – Od pametnih šlemova do dronova
9. Koji je vaš pristup upravljanju značajnim bezbednosnim incidentima, kao što su teške nesreće na radu ili veliki požari?
– „Prvo organizacija treba da ima svest o bezbednosti i da postoji rizik od nastanka velikih događaja sa aspekta bezbednosti, zbog čega je potrebno da razvije preventivne mehanizme da do njih ne dođe, ali i da razvije mehanizme za reagovanje tj odgovor na iste.
Upravo prethodno pomenuta identifikacija rizika i različite analize procesa daju preporuke za tzv. bezbednosne barijere (primer može biti često korišćeni „Swiss cheese“ model). U okviru barijera je potrebno da prepoznate rizike i njihove eventualne efekte u slučaju negativnog sleda događaja. Ono što je bitno da prilikom prepoznavanja rizika i potencijalnih događaja iskomunicirate i osposobite sve zainteresovane strane koje mogu učestvovati u smanjivanju efekta događaja (u stručnoj terminologiji je eng. „mitigation“). Najčešće se reagovanje vezuje za reakciju vatrogasnih jedinica, ali tu imamo i primere angažovanja stručnih lica kao što su npr. zaposleni u održavanju prilikom isključivanja električnog napajanja, gasa u slučaju požara, ukazivanje prve pomoći od strane zaposlenih koji su osposobljeni u okviru smene do dolaska stručne medicinske pomoći, jedan od pozitivnih primera koje sam imao je veoma brza i adekvatna reakcija „poverenika za civilnu zaštitu“ u slučaju požara u objektu.
Kao primer loše reakcije predlažem čitaocima da pogledaju dokumentarno-igrani film „Notr Dam u plamenu“, gde možete videti klasičan primer prvo probijanja definisanih bezbednosnih barijera, a zatim i lošu reakciju skoro svih učesnika na spuštanju efekta samog događaja, što je nažalost dovelo da je skoro u potpunosti izgoreo Kulturno-istorijski objekat značajan ne samo za Francusku državu već i za globalnu kulturu i istoriju.“
10. Koju ulogu igraju HSE studije poput HAZOP i RCA u vašim svakodnevnim operacijama? Možete li podeliti primer iz nedavnih projekata?
– „Kompleksna studija HAZOP (jedna od tehnika za prepoznavanje rizika prema ISO 31010) je veoma koristan alat koji je pre svega bio prepoznat u zahtevnim tehnološkim procesima gde je prethodno prepoznata upotreba hemijskih materija ili gde će tehnološkim postupkom biti generisan visok nivo rizika od nastanka hemijskog akcidenta (kao što i njegova skraćenica znači „Hazard and operability studies“ – Studije opasnosti i operatibilnosti).
Prvo je prepoznala njegov značaj poljoprivredna industrija (nakon serije velikih događaja), nakon čega je primenu našao u hemijskoj industriji, sada je praktično upotreba raspotranjena i u drugim industrijama. Ona se sprovodi prema definisanom ISO standardu (ISO EN 61882), definisan koracima i pitanjima prepoznajete potencijalne opasnosti i koji efekte mogu imati.
Značaj realizacije HAZOP studije je to što je rezultat znanja kroz učešće multidisciplinarnog tima (lica za bezbednost, tu su lica iz procesa, tehnička lica održavanja – mašinska/elektro, tehnolozi…). Kroz struktirani i sistemski pristup prepoznati su rizici i potencijalni problemi u operabilnosti, kao takva je velika pomoć u definisanu adekvatnih preventivnih mera.
Zbog svega prethodno navedenog ista se najčešće sprovodi pre same realizacije projekta i/ili na početku.
Što se analiza korena uzroka (popularno nazvane RCA – root cause analysis), one se po pravilu sprovode nakon nekog negativnog događaja. Jedan od osnovnih ciljeva da se prepoznaju direktni i indirektni uzroci i da se isti ne bi ponavljao (najčešće se zove „Lesson learned“ naučene lekcije). Mada lično smatram da RCA ne treba ograničavati samo događaje koji su se desili, ono što često zanemarujemo u praksi, a to su RCA koje treba da sprovedemo na određene kategorije izbegnutih događaja (Near miss) isto tako i na dobijene opservacije (pojave ili aktivnosti).“
11. Kako bi trebalo integrisati ciljeve održivosti, poput UN SDG i SBTi, u strategije upravljanja bezbednošću?
– „U savremenim industrijskim/tehnološkim okruženjima održivost (održivo poslovanje) postalo je praktično neophodno da se organizacija (kompanija) prepozna kroz zdravo i uspešno poslovanje. Održivo poslovanje (Sustainability) predstavlja jedan od izlaznih rezultata efikasnog uspostavljenog HSE MS. U okviru UN SDG (Sustainable developed goalas – kojih ima 17) prepoznati su neki ciljevi koji su u direktnoj vezi sa HSE MS, kao što su npr. broj 3 (Dobro Zdravlje…) ili broj 13 (Klimatske Promene). Od same organizacije zavisi koje ciljeve je prepoznala i koje će pratiti kroz svoje poslovanje.
Što se tiče SBTi (eng. Science based targets initiative) to je deo koji se odnosi na ciljeve u oblasti klimatskih promena koja je inicirana na globalnom nivou od strane UN i drugih globalnih neprofitnik organizacije. Od 2015. godine preko 1000 najpoznatijih globalnih kompaniji su potpisali inicijativu i spremnost da kroz jasno definisane ciljeve utiču pozitivno na klimatske promene. Usvajanjem SBTi i potpisivanjem inicijative kompanije opredeljuju svoje poslovanje u oblasti klimatskih promena kroz planove tranzicije koji pokrivaju obim 1, 2 i 3 emisije. U našem regionu već postoji više organizacija koje su prepoznale značaj i uticaj na klimatske promene zbog čega su već preduzele konkretne korake u sva tri obima emisija.“
12. Koji novi trendovi ili potencijalne tehnologije, po vašem mišljenju, mogu značajno promeniti bezbednosni menadžment u organizacijama?
– „Ono što je definitivno trend u oblasti primene novih tehnologija je potencijal AI koji se već uveliko koristi kroz određena softverska rešenja u bezbednosnom menadžmentu (npr. različiti alati za procene i upravljanju rizicima, platforme za praćenje performansi u oblasti bezbednosti sa predlaganjem mera za unapređenje upotrebom različitih algoritama…)
Sve više je primetna upotreba uređaja za navođenje kao što su različite kategorije dronova, pre svega u oblasti obezbeđenja gde se zahteva monitoring većih površina, a isto tako imamo reagovanja određenih kategorija dronova u vanrednim događajima (npr. dronovi opremljeni termovizijskim kamerama, mobilnim sistemima za gašenje ili intervenciju).
U svakom slučaju ne preporučujem da se maksimalno oslanjamo na tehnološka rešenja , klasičan primer iz prakse je primena drona, gde nakon svih prethodnih provera dron je otkazao tokom monitoringa određene lokacije (tehnički je bio ispravan, baterija je bila puna…), treba uvek biti spreman za ovakve nepredviđene situacije i reagovanje u tom slučaju. „
13. Šta bi ste poručili budućim menadžerima bezbednosti koji ne znaju sa čime će se suočavati na radnim mestima?
– „Budući menadžeri bezbedenosti pre svega treba da pokažu posvećenost i predanost radu je jedne od odlika. Opet sa druge strane istrajnost i doslednost je nešto što će se posebno zahtevati od vas, jer smo u konstantnom odnosu između poslodavca (menadžmenta) sa jedne strane i operacija sa druge strane.
Nemojte se zadovaljavati postignutim i boravkom u zoni komfora, već se trudite da kontinuiranim pristupom unapređujete ne samo sebe, već ljude oko vas.“
