Ko je pokrenuo inicijativu HSE?
Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu se obeležava svake godine 28. aprila sa ciljem promocije bezbednog, zdravog i dostojanstvenog rada širom sveta. Obeležavanjem ovog dana, koji su pokrenuli Međunarodna organizacija rada (MOR) i aktivisti za bezbednost na radu, treba da podstakne preventivne mere koje mogu smanjiti broj povreda i bolesti povezanih sa radom.
Šta se postiže obeležavanjem ovog dana?
Centralna tema ovog dana varira svake godine u zavisnosti od „negativnih trendova“, fokusirajući se na specifične aspekte bezbednosti i zdravlja na radnom mestu, od mentalnog zdravlja do upotrebe novih tehnologija i njihovog uticaja na radnu sredinu.
Aktivnosti uključuju edukativne seminare, radionice, objavljivanje istraživanja i izveštaja, kao i podizanje svesti o važnosti integrisanja standarda bezbednosti u radne procese.
Važnost ovog dana leži u podizanju svesti o globalnim pitanjima bezbednosti i zdravlja i u promovisanju dijaloga između vlada, poslodavaca i radnika. Cilj je da se obezbedi da svaki radnik ima pristup bezbednom radnom okruženju i da su njihova prava na radu zaštićena. Implementacija efikasnih preventivnih strategija može znatno smanjiti rizike na radnom mestu, doprinoseći tako ne samo zdravlju i dobrobiti radnika, već i ekonomskoj efikasnosti preduzeća.
Za 2024. godinu, Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu će biti obeležen sa temom „Uticaji klimatskih promena na bezbednost i zdravlje na radu“.
Internacionalna organizacija rada (ILO) je naglasila da kako se klimatske promene intenziviraju, radnici širom sveta su sve više izloženi rizicima kao što su prekomerna toplota, ultraljubičasto zračenje, ekstremni vremenski događaji, zagađenje vazduha, bolesti prenosive vektorima i agrohemikalije.
Ove promene zahtevaju hitne akcije kako bi se osigurala zaštita radnika.
Ove informacije naglašavaju potrebu za kontinuiranim globalnim naporima za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu, što uključuje razvoj međunarodnih radnih standarda, promociju zdravih radnih mesta i zaštitu radnika od profesionalnih opasnosti kako to promoviše i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) sa svojim Globalnim planom akcije za zdravlje radnika.
Šta nam govore statistički podaci za 2023?
Statistika povreda na radu za 2023. godinu pokazuje da problemi u oblasti bezbednosti na radu ostaju veliki izazov kako globalno tako i unutar Evrope. Svetski podaci koje je objavila Međunarodna organizacija rada (ILO) navode da svake godine skoro 340 miliona ljudi doživi povrede na radu, dok oko 160 miliona trpi bolesti povezane sa radom.
Ovi brojevi u stvarnosti mogu biti značajno veći i naglašavaju ozbiljnost problema koji zahteva kontinuiranu pažnju i poboljšanja u politikama bezbednosti, a pre svega primene tih politika.
Kakvo je stanje u Evropi?
Statistike Eurostata za Evropu, pokazuju da sektori kao što su građevinarstvo, transport i skladištenje, proizvodnja, i poljoprivreda izloženiji velikom broju fatalnih nesreća na radu, sa građevinskim sektorom na čelu gde se događa više od petine svih smrtonosnih ishoda.
Ovi podaci ukazuju na neophodnost implementacije efikasnijih mera bezbednosti koje bi mogle bolje zaštititi radnike. Više informacija o globalnim statistikama možete pronaći na stranici Međunarodne organizacije rada ILO World Statistics, a podaci specifični za Evropu su dostupni na Eurostat.
Čime su najviše izloženi pripadnici vojske, policije, obaveštajnih službi i sudstva?
U sektorima kao što su policija, vojska, obaveštajne službe i pravosuđe, zaposleni se suočavaju s nizom specifičnih rizika koji su inherentni prirodi njihovog posla. Ovi rizici često dovode do određenih tipova povreda i zdravstvenih problema, koji se razlikuju u zavisnosti od specifičnih dužnosti unutar svake službe.
Policija: Policajci su često izloženi fizičkim povredama kroz nasilne sukobe, saobraćajne nesreće tokom potera i rukovanja oružjem. Pored toga, dugotrajni stres i psihološka trauma su česti, zbog čega su psihološki problemi kao što su PTSP (posttraumatski stresni poremećaj) i depresija uobičajeni među pripadnicima ove profesije.
Suicid među pripadnicima službi bezbednosti – 1000 zašto 1000 zato
Vojska: Pripadnici vojske su izloženi rizicima koji uključuju povrede od eksplozija, metaka i šrapnela, posebno u zonama sukoba i na neobezbeđenim područjima, prilikom izvođenja vežbi itd. Osim fizičkih povreda, mentalno zdravlje je veliki izazov zbog ekstremnih uslova služenja i trauma ratovanja, što može rezultirati dugotrajnim zdravstvenim posledicama kao što su PTSP i drugi stresni poremećaji.
Obaveštajne službe: Agenti obaveštajnih službi mogu doživeti psihičke napore zbog tajnosti i pritisaka svojih zadataka. Iako fizičke povrede nisu tako česte kao u drugim bezbednosnim službama, psihički i emocionalni pritisak može imati značajne posledice na duševno zdravlje.
Sudstvo: Radnici u pravosuđu su uglavnom zaštićeni od fizičkih opasnosti, ali se suočavaju s visokim nivoom stresa zbog prirode svog posla koji uključuje donošenje važnih odluka, često pod pritiskom, koje često mogu biti politizovane ili iznuđene u korist neke treće strane. Mentalni i emocionalni izazovi su glavni faktori rizika za ovo zanimanje, posebno u zemljama u razvoju.
Ovi sektori zahtevaju specifične mere zaštite i programe podrške kako bi se minimizirali rizici i osiguralo da zaposleni mogu efikasno upravljati svojim zdravstvenim i sigurnosnim izazovima. Adekvatni trening, psihološka podrška i oprema za zaštitu su ključni za smanjenje broja povreda i poboljšanje opšteg zdravlja zaposlenih u ovim visoko rizičnim profesijama.
Zaključno, Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu je prilika da se svet podseti na važnost kontinuirane borbe za smanjenje radnih povreda i bolesti. Ovaj dan služi kao podsetnik da bezbedno i zdravo radno okruženje nije samo pravo radnika, već i osnova za produktivniju i pravedniju globalnu ekonomiju.
Povezane teme:
BEZBEDNOST NA DELU SA ŽARKOM KRDŽIĆEM: „Za visok nivo bezbednosti potreban je visok nivo poverenja“
