Juče je otpočela Nedelja prevencije povreda u saobraćaju i trajaće sve do 28. aprila, a obeležava se na globalnom nivou krajem aprila svake godine. Cilj je podizanje svesti o katastrofalnim posledicama saobraćajnih nesreća.
Statistika Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da su saobraćajne nezgode vodeći uzrok smrti i teških telesnih povreda dece i osoba mlađih od 24 godine. U Srbiji je u poslednjih pet godina prosečno na godišnjem nivou ginulo 520 učesnika u saobraćaju, dok je više od 3.200 zadobilo teške, a gotovo 16.000 lakše telesne povrede. Gotovo polovinu poginulih na našim putevima čine pešaci, biciklisti i motociklisti, kao posebno ranjive kategorije učesnika u saobraćaju.
Brzina će se kontrolisati neprekidno 24 časa
Uoči uskršnjih i prvomajskih praznika, MUP najavljuje pojačanu kontrolu saobraćaja, a biće uključene sve kamere, radari i presretači. Pripadnici saobraćajne policije sprovešće akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja prekoračenja brzine. U sredu 1. maja, brzina na najvažnijim putnim pravcima biće neprekidno merena u trajanju od 24 časa, najavili su iz MUP-a.
Do srede, 24. aprila i građani mogu da daju doprinos efikasnijem sprovođenju akcije i podizanju bezbednosti saobraćaja tako što će predložiti deonice puteva na kojima će pripadnici saobraćajne policije kontrolisati brzinu. Predloge mogu da šalju na mejl adresu Uprave saobraćajne policije [email protected] najkasnije do srede, 24. aprila ove godine, precizira MUP u saopštenju.
Kako je objasnio pukovnik Zlatko Belencan iz Uprave saobraćajne policije, nakon što radar izmeri brzinu i ona bude nepropisna, na adresu vlasnika vozila stići će poziv da se izjasni ko je upravljao vozilom u datom trenutku, a ukoliko vlasnik to ne učini snosiće zakonske posledice.
„U narednom periodu imamo dve aktivnosti – prvo nedelja prevencije stradanja u saobraćajnim nezgodama i međunarodna akcija koja će se sprovoditi od 25. aprila do 1. maja s tim da treba reći da će se 1. maja sprovesti taj maraton – brzina kretanja bez zaustavljanja, i radiće se 24 časa, što znači da će se maksimalno korisititi svi merni uređaji u ovom periodu“, rekao je Belencan.
Naglasio je da će se u navedenom periodu na svim putevima koristiti maksimalan broj radarskih uređaja, kako stacionarni na auto-putu, Koridorima 10 i 11, ručni, kao i oni koji se nalaze u presretačima.
Brzina dominantni uzrok saobraćajnih nezgoda
„Recimo Obrenovački put, pa onda Zrenjaninski, Pančevački. Sve ono gde se ostvaruju veće brzine“, rekao je Belencan.
Ističe da je cilj da nijedno dete ne pogine u saobraćaju, moguće postići samo onda kada „svi shvate da je život jedan i da nema reprizu“.
„Kada govorimo o brzini, koja je sada prioritet, reč je o ubici broj jedan. Brzina je dominantni uzrok za 30 odsto saobraćajnih nezgoda, a u 50 odsto razlog je za smrtni ishod. Prošle godine bilo je otkriveno 1.400.000 prekršaja, od toga više od pola miliona bilo je prekoračenje brzine, rekao je Belencan.
Za predstojeće prvomajske praznike Belencan najavljuje kontrolu prisustva alkohola i psihoaktivnih supstanci kod vozača, i to na punktovima u blizini popularnih mesta za izlet. Prošle godine je čak 11.000 osoba zadržano jer je upravljalo pod dejstvom alkohola, a od te brojke 3.000 njih su povratnici.
Da su samo imali vezan pojas…
„Kada je reč o faktorima koji su uzročnik nezgoda to su bez ikakve dileme prevelika brzina koja je dovela do polovine svih udesa u kojima ima poginulih i zato nam je cilj da smanjimo brzinu na putevima, jer što je brzina manja i posledice sudara su blaže. Nakon prebrze vožnje kao uzrok nesreća sledi nepravilno sagledavanje saobraćajnih propisa, pa alkohol i gubitak kontrole nad vozilom“, rekao je nedavno za 24sedam načelnik Uprave saobraćajne policije pukovnik policije Slaviša Lakićević.
On je istakao da je cilj da se broj stradalih u saobraćaju prepolovi, a osim toga što MUP Srbije, Agencija za bezbednost saobraćaja i Ministarstvo saobraćaja zajedno učestvuju u radu na Strategiji bezbednosti saobraćaja i što MUP kao članica ROADPOL sistema, sprovodi brojne preventivne kampanje ali i represivne mere, ističe da saobraćajna kultura mora da se stvara još od porodice, u vrtićima, školi…
„Da su samo bili vezani putnici u vozilima koja su učestvovala u saobraćajnim nezgodama, bilo bi spaseno 100 do 150 života prošle godine, napominje pukovnik Lakićević.
