Video nadzor za prepoznavanje lica od sada i u obrazovnim ustanovama
Video nadzor sa opcijama prepoznavanja lica nabavljen je za najmanje 28 osnovnih i sedam srednjih škola širom zemlje, kao i za jednu predškolsku ustanovu u Beogradu, pokazuje novo istraživanje BIRN-a.
Nabavka opreme sa mogućnošću prepoznavanja lica za škole, obdaništa, studentske domove i druge obrazovne ustanove, kao i na brojnim javnim mestima širom Srbije, izaziva ozbiljne zabrinutosti u pogledu privatnosti i zaštite ličnih podataka.
Kako je navedeno u saopštenju, tehnologija – video nadzor prepoznavanja lica instalirana je u nekoliko gradova Srbije od 2015. godine do danas, uključujući Beograd, Novu Pazovu, Paraćin, Požegu i Staru Pazovu. Ova praksa se širi i na druge javne prostore, što ukazuje na sveobuhvatnu implementaciju ove tehnologije u društvu.
Zabrinutost stručnjaka za privatnost i bezbednost podataka, kao što je Nevena Ružić, naglašava potencijalne rizike i intruzivnost ove tehnologije, posebno u obrazovnim ustanovama gde su deca i mladi često prisutni. Činjenica da studentima i roditeljima možda nije jasno saopšteno kako se njihovi biometrijski podaci koriste dodatno potencira probleme vezane za transparentnost i saglasnost.
Zaštita privatnosti u eri digitalnog nadzora: Kakve su nam perspektive?
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, ističe restriktivan stav prema korišćenju tehnologije prepoznavanja lica, navodeći da je upotreba biometrijskih podataka opravdana samo u neophodnim slučajevima. Ova pozicija odražava potrebu za strogim regulisanjem i kontrolom tehnologija koje zadiru u privatnost, posebno kada su u pitanju maloletna lica.
Zakonodavni okvir u Srbiji zahteva procenu uticaja na zaštitu podataka o ličnosti pre implementacije takvih sistema, ali informacije o tome da li su ove procene sprovedene u svakom slučaju nisu uvek dostupne ili transparentne. Odsustvo jasnih odgovora od institucija koje su implementirale tehnologiju prepoznavanja lica ostavlja otvorena pitanja o njihovoj legitimnosti i etičnosti.
Osim pitanja privatnosti i zaštite podataka, postoji i pitanje svrsishodnosti i efikasnosti takvih sistema. Kako Goran Mandić, vanredni profesor Fakulteta bezbednosti, ističe, važno je razmotriti potrebu i opravdanost korišćenja naprednih tehnologija za nadzor u obrazovnom okruženju, kao i njihovu stvarnu primenu i efekte na sigurnost i zaštitu.
Dok video nadzor može imati ulogu u poboljšanju bezbednosti u školama i drugim obrazovnim ustanovama, ključno je osigurati da se takve tehnologije koriste na način koji štiti prava pojedinaca na privatnost i ne predstavlja nepotrebno ili prekomerno zadiranje. Balans između bezbednosti i privatnosti ostaje ključni izazov u implementaciji tehnologija prepoznavanja lica, zahtevajući temeljnu analizu, transparentnost i odgovarajuće zakonske i etičke okvire.
