2024 ili 1984? Da li živimo u Orvelovom svetu?
U svetu gde video nadzor postaje sveprisutni pratilac naših svakodnevnih aktivnosti, od široko rasprostranjenih kamera na ulicama, parking prostorima, i javnim mestima, do manje očiglednih, ali jednako invazivnih, skrivenih uređaja u našim telefonima, kućnim aparatima, pa čak i televizorima, postavlja se pitanje granica privatnosti.
Ova sveobuhvatna mreža nadzora, koja beleži svaki naš pokret, navodi na razmišljanje da li smo korak bliže Orvelovom distopijskom svetu opisanom u „1984“, gde je „Veliki Brat“ neprekidno gledao. Dok tehnologija napreduje, a CCTV kamere postaju sve sofisticiranije, sposobne za prepoznavanje lica i analizu ponašanja, razdvajanje stvarnosti od fikcije postaje sve teže.
U ovom kontekstu, istražujemo kako se koncept privatnosti transformiše pod težinom modernog nadzora i kakve implikacije ova promena ima za naše osnovne slobode. Da li smo neprimetno zakoračili u orvelovsku realnost, gde je svaki kutak našeg sveta pod budnim okom nevidljivog posmatrača, i što je još važnije, kako se možemo boriti za očuvanje naše privatnosti u ovakvom svetu?
Izlazak na ulicu – Ulazak u rijaliti: Uskoro građani pod budnim okom biometrijskih kamera
Nedelja privatnosti
U doba kada digitalni nadzor postaje sveprisutan, zaštita privatnosti treba uzima centralno mesto u javnim diskusijama. „Nedelja privatnosti“, manifestacija posvećena Međunarodnom danu zaštite podataka o ličnosti, okupila je stručnjake poput Ivana Markovića, istaknutog stručnjaka za informacionu bezbednost, kako bi raspravljali o izazovima i rešenjima u očuvanju privatnosti u digitalnom svetu. Ovaj događaj, koji organizuju Partneri Srbija, naglasio je važnost razumevanja i prilagođavanja tehnoloških inovacija u korist društva, ne zanemarujući pritom potencijalne rizike.
Na „Nedelji privatnosti“, godišnjem događaju koji obeležava značaj zaštite ličnih podataka, Ivan Marković, priznati ekspert za informacionu bezbednost, izložio je svoje viđenje o složenosti odnosa između digitalnog nadzora i privatnosti. U svojim izlaganjima, Marković je naglasio dualitet savremenih tehnologija: s jedne strane, potencijal za unapređenje kvaliteta života, s druge, rizike od zloupotrebe u svrhu manipulacije i nadzora. Konferencija, podržana od Partnera Srbija, istraživala je kako veštačka inteligencija, internet i ostale digitalne inovacije oblikuju našu realnost, naglašavajući potrebu za edukacijom građana i prilagođavanjem obrazovnih sistema novim tehnologijama.
Marković je ukazao na opasnosti koje digitalni nadzor nosi sa sobom, uključujući detaljno profilisanje pojedinaca i sveprisutno prikupljanje podataka, što otvara vrata za manipulaciju i gubitak privatnosti. Diskutovano je o važnosti usvajanja tehnoloških alata na osnovu humanosti i etičkih principa, kao i o potrebi za razvojem strategija zaštite privatnosti koje bi se suprotstavile rizicima digitalnog nadzora.
Pored izazova, Marković je predstavio i preporuke za jačanje sajber sigurnosti, uključujući korišćenje složenih lozinki i oprez u deljenju ličnih podataka na internetu. Naglašena je i važnost edukacije građana o pravilnoj upotrebi digitalnih alata i o tome kako se zaštititi u slučaju sajber incidenata.
Ovaj skup je bio prilika da se istakne značaj transparentnosti i odgovornog korišćenja tehnologije, te da se osvetli put ka društvu koje ne samo da koristi inovacije za unapređenje života, već i čuva temeljne vrednosti privatnosti i slobode. Razgovori na „Nedelji privatnosti“ postavili su temelje za razvoj praksi koje omogućavaju napredak, a da pritom ne žrtvuju prava pojedinaca u digitalnoj eri.
Kad privatnost postane javna – Imamo li balans između privatnosti i zaštite?
Danas tehnologija video nadzora postavlja nova pitanja o granicama privatnosti, ključno je pronaći ravnotežu između zaštite i zloupotrebe. Da, živimo u dobu koje podseća na Orvelovsku viziju sveprisutnog nadzora, ali isto tako živimo u vremenu gde te iste tehnologije pružaju neverovatne mogućnosti za zaštitu dobara, ljudi, imovine i poslovanja.
Svrha video nadzora ne bi trebalo da bude kontrola i ograničavanje sloboda, već unapređenje bezbednosti i prevencija protivpravnih radnji.
Strategija i sistem obezbeđenja koji uključuju video nadzor moraju biti usklađeni sa zakonom i dobrim bezbednosnim praksama, postavljajući jasne smernice za etičku upotrebu ovih tehnologija. Zakoni bi trebalo da budu dizajnirani na takav način koji će omogućiti korisnu upotrebu nadzornih sistema u cilju zaštite, istovremeno štiteći prava i privatnost pojedinaca. To podrazumeva transparentnost u vezi sa postojanjem i svrhom nadzornih kamera, ograničen pristup snimljenim materijalima, i jasne procedure za njihovu upotrebu i čuvanje.
Današnji izazovi sa zloupotrebom video nadzora ne bi trebalo da zasene njegovu fundamentalnu ulogu u obezbeđenju javne i privatne sigurnosti. Video nadzor može biti moćan alat u sprečavanju kriminala, identifikaciji pretnji i zaštiti ljudskih života, sve dok se koristi odgovorno i etički. Zato je važno da društvo i regulatorna tela rade zajedno na razvijanju i primeni pravila koja će osigurati da se ova tehnologija koristi na način koji je u skladu sa principima zaštite privatnosti i ljudskih prava.
Može li me neko špijunirati preko kamere na mobilnom telefonu?
Na kraju, dok se suočavamo sa pitanjima privatnosti i bezbednosti u digitalnom dobu, trebamo težiti ka modelu koji priznaje vrednost video nadzora kao alata za zaštitu, uz istovremeno insistiranje na striktnom poštovanju zakonskih i etičkih normi. U tom smislu, Orvelova vizija može poslužiti kao opomena, ali i kao podsetnik da tehnologija u sebi nije ni dobra ni loša; sve zavisi od načina na koji je koristimo.
