Amazon tužen za ugrožavanje privatnosti:
U savremenom digitalnom dobu, gde je tehnologija postala neminovna u načinu života koji vodimo, često nismo svesni mogućih zloupotreba.
Kada je BBC prvi put naišao na katalog čiviluka sa kamerama, bio je to tek uvod u šokantnu istinu. Američki sudija je presudio da se Amazon mora suočiti sa tužbom devojke koja tvrdi da je bila snimana u kupatilu pomoću ovog uređaja. Ova situacija ne samo da izaziva zabrinutost, već i pokreće ozbiljna pitanja o etici i moralu u svetu tehnologije.
Amazon je nedavno bezuspešno pokušao da odbaci optužbe i ceo slučaj tvrdeći, vrlo jednostavnim rečnikom, da nije odgovoran za način na koji je kamera korišćena.
Ovaj slučaj nije izolovan. Amazon, kao jedan od najvećih svetskih maloprodajnih giganta, odbio je da prokomentariše ovu situaciju, dok je nastavio da nudi slične proizvode. Udaljeno nadgledanje, špijuniranje, pa čak i potencijalno praćenje intimnih trenutaka, postalo je nešto što se može lako „nabaviti“.
Da li naša privatnost polako postaje proizvod? Ili to već odavno jeste?
Na sajtu se prodaju i druge kamere poput:
- Budilnika sa skrivenom kamerom
- USB punjač sa skrivenom kamerom
- Detektor za dim unutar koga se nalazi kamera za koju tvrde da bi mogla da pomogne kod „nadgledanja nevernog partnera“…
Postojala je čak i „špijunska kamera u kupatilu“ skrivena u vodootporni radio koja, iako nema recenzije i prilično neuverljivo nagoveštava da bi mogla da bude od koristi američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA), nameće pitanje kako takva ponuda može da ostane na Amazonu.
Mnoge kamere naglašavaju njihovu korisnost u praćenju dece ili za bezbednost, ali stručnjaci upozoravaju da bi njihova zloupotreba mogla da prekrši mnoge zakone
Ako bi se video snimci dalje delili, usledili bi i problemi sa zaštitom podataka, dodala je ona.
Aktivistkinja Đina Martin, koja je odigrala ključnu ulogu u donošenju Zakona o voajerizmu (prestupima) 2019, rekla je za BBC da su žrtve sakrivenih kamera često bile žene i devojke.
Stručnjaci za privatnost, poput Džaje Hande iz advokatske kancelarije Pinsent Mejsons, upozoravaju da bi upotreba ovakvih uređaja mogla da krši brojne zakone u Velikoj Britaniji, uključujući one koji se odnose na uznemiravanje, zaštitu dece, voajerizam, seksualne prestupe ili zakone o ljudskim pravima.
Ova situacija ne samo da naglašava rizike od zloupotrebe tehnologije, već i potrebu za većom svesnošću i zaštitom privatnosti.
S obzirom na sve ove informacije, postaje očigledno da je tehnološki napredak prešao granicu, gde njegova upotreba više nije samo inovacija, već i potencijalna pretnja. To nam postavlja ključno pitanje: kako možemo koristiti ove tehnološke alate bez da ugrozimo svoju privatnost i sigurnost?
Ovaj slučaj nas podstiče da razmislimo o načinima na koje tehnologija ulazi u naše živote i potrebi za stvaranjem ravnoteže između inovacija i očuvanja ličnog prostora.
Povezani članci:
