Selafild, najopasnije nuklearno mesto u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali i u Evropi, zabeležilo je sve veće curenje iz ogromnog silosa radioaktivnog otpada, što bi moglo da predstavlja opasnost za javnu bezbednost, prenosi „Guardian“.
Pojavile su se pukotine na površini betona i asfalta iznad ogromnog jezera gde se decenijama skladišti nuklearni mulj (ovaj „toksični“ rezervoar poznat je i kao B30). Zabrinutost zbog bezbednosti zgrade koja se raspada, poznate i kao silos Magnoks, u Kambriji, izazvala je diplomatske tenzije sa SAD, Norveškom i Irskom, koje strahuju da Selafild nije uspeo da reši probleme.
„Ukoliko se ovaj proces ubrza, to bi moglo da ima značajne posledice, a jedna od njih je i zagađenje podzemnih voda„, navodi se. Selafield zapošljava 11.000 ljudi, a njegov zadatak je skladištenje i prerada nuklearnog otpada iz programa naoružanja i proizvodnje nuklearne energije. To je najveći takav objekat u Evropi.
I dokument iz 2022, koji je “Gardian” dobio na uvid, upozorava na „kumulativan rizik“ od propusta u rasponu od nuklearne sigurnosti do azbesta, te standarda protiv požara. „Rizici od curenja hemikalija u Selafildu gurnuti su duboko pod tepih„, rekao je naučnik na stručnom panelu koji savetuje britansku vladu o uticaju radijacije na zdravlje. U izveštaju EU iz 2001. godine piše da bi nesreća u Selafildu mogla biti gora od Černobilja jer Selafild, zapravo, sadrži znatno više radioaktivnog materijala nego nuklearna elektrana u Ukrajini. Navodi se i da bi ispuštanje radioaktivnog otpada u atmosferu dovelo do eksplozija i izazvalo padove aviona.
„Nesreća na lokaciji mogla bi da dovede do toga da se oblak radioaktivnih čestica prenese preko Severnog mora, što bi potencijalno moglo biti razorno za norvešku proizvodnju hrane i divlje životinje„, zabrinuto kaže visoki norveški diplomata za Guardian.
Irska vlada, takođe zabrinuta zbog negativnih uticaja na životnu sredinu, pokušala je da preduzme mere protiv Selafilda na sudu UN 2006. godine. U izveštaju Kancelarije za nuklearnu regulativu (ONR) u junu navodi se da Selafild „smatra trenutni rizik od curenja najnižim“ i da „ne predstavlja dodatni rizik“ za osoblje i javnost. Selafild je 2019. prijavio ONR-u curenje iz skladišne jedinice, koje se značajno pogoršalo u naredne dve godine, a ranije neprijavljeni dokument otkrio je da između 2,3 i 2,5 kubnih metara radioaktivne „tečnosti“ curi iz objekta svakog dana. Pomenuta tečnost sadrži radioaktivne strugotine legure magnezijuma rastvorene u vodi, a potiče od otpadnog omotača koji obavija istrošeno Magnok nuklearno gorivo.
Inspektori kažu da nije moguće utvrditi koliko je pukotina nastalo u silosu, pa se koriste nagađanjima i modeliranjem na osnovu curenja iz postrojenja. B30, bazen koji sadrži nuklearni mulj i opisan kao jedna od najopasnijih industrijskih zgrada u Evropi, takođe predstavlja veliku pretnju. Pukotine u njemu su se pogoršale poslednjih meseci, rekao je jedan izvor.
