Ako ste ikada gledali „Get Smart“, „Ocean’s 11“, Tomb Rider ili bilo koji drugi špijunski film ili film o pljački, verovatno ste uživali gledajući svu tu naprednu tehnologiju, te ste se preko malih ekrana upoznali i sa bezbednosnom tehnologijom koja koristi laserske zrake.
Glavni lik obično treba da se kreće kroz lasere koristeći kombinaciju joge i ekstravagantne nindža pokrete kako bi došao do svoje voljene, važnih dokumenata ili dragocenosti od neprocenjivog značaja za opštu bezbednost. Ovo je na filmu izvodljivo jer se ukrštanje laserskih snopova – crvenih linija vidi.
U stvarnom životu, laserski zraci na sigurnosnim sistemima obično nisu vidljivi, a mnogi su zapravo nevidljivi golim okom. U okviru bezbednosnih alarmnih sistema, laseri su latentno sredstvo koje služi da obezbedi sigurnost objekta ili pojedinih delova prostora kao što su sefovi, juvelirnice, data centri, garaže ili imanja. U zavisnosti od alarmnog sistema koji ste postavili, uljez može, ali ne mora ni da shvati da je aktivirao alarm, što će nadležnima omogućiti više vremena da se pozabave uljezom.
Šta su zapravo laseri?
Bezbednosni laseri su napredna tehnologija dizajnirana za poboljšanje bezbednosti i zaštite stambenih, poslovnih i industrijskih prostora – LASER – „Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation“. Za razliku od tradicionalnih sistema obezbeđenja koji se oslanjaju samo na kamere ili senzore pokreta, bezbednosni laseri koriste napredne laserske zrake za detekciju neovlašćenih kretanja ili upada.
Kako rade i gde se instaliraju?
Bezbednosni laseri rade tako što emituju nevidljivi snop svetlosti preko prostora koji treba obezbediti. Ovaj snop deluje kao nevidljiva barijera. Kada neko ili nešto prekine zrak, to pokreće alarm ili signal upozorenja, obaveštavajući o potencijalnim pretnjama. Preciznost i tačnost lasera čine ih izuzetno efikasnim u detekciji čak i najmanjih poremećaja u njihovom dometu.
Bezbednosni laserski sistemi se sastoje od nekoliko ključnih komponenti koje zajedno funkcionišu kako bi obezbedile efikasnu detekciju i odgovor na neautorizovane upade. Osnovne komponente sistema uključuju laserski predajnik, laserski prijemnik, centralnu kontrolnu jedinicu i alarmni sistem. Evo kako svaka od ovih komponenata doprinosi celokupnom radu sistema:
- Laserski predajnik: Ova komponenta proizvodi uski snop laserskog svetla. Laser se emituje iz predajnika i usmerava ka prijemniku. Laserski zrak može biti vidljiv ili nevidljiv (obično infracrven), u zavisnosti od specifične primene sistema.
- Laserski prijemnik: Prijemnik je dizajniran da detektuje laserski zrak koji emituje predajnik. Kada je zrak neprekinut, sistem je u „normalnom“ stanju. Ako nešto prekine zrak – na primer, osoba ili objekt koji prolazi kroz njega – prijemnik registruje prekid.
- Centralna kontrolna jedinica: Nakon što prijemnik detektuje prekid zraka, signal se šalje centralnoj kontrolnoj jedinici. Ova jedinica je „mozak“ sistema, koji analizira signal i odlučuje da li da aktivira alarm. Kontrolna jedinica može biti povezana sa različitim vrstama alarma i sigurnosnih sistema.
- Alarmni sistem: Kada kontrolna jedinica detektuje neautorizovani prekid zraka, ona aktivira alarmni sistem. Alarm može biti zvučni signal, svetlosna signalizacija ili kombinacija i jednog i drugog. U nekim naprednijim sistemima, alarm može automatski obavestiti sigurnosnu službu ili lokalnu policiju.
- Dodatne komponente: U zavisnosti od specifičnih potreba i zahteva, laserski sigurnosni sistemi mogu uključivati i dodatne komponente kao što su kamere za video nadzor, senzori pokreta, ili interfejsi za daljinsko upravljanje i nadzor. Sjajno zar ne!
Svaka od ovih komponenti ima svoju ulogu u obezbeđivanju efikasnog rada celog sistema. Kombinacija preciznosti laserske tehnologije i sofisticiranih elektronskih kontrola čini bezbednosne laserske sisteme pouzdanim i efikasnim u zaštiti imovine i ljudi. Ovi sistemi, nekada su bili luksuz za super-bogate, a sada su dostupni i efikasno štite različite objekte, od malih stanova do većih površina i kancelarija.
Kako se laseri koriste u obezbeđenju?
- Kao laserski snop: Možda ste već upoznati sa ovim konceptom, ali tripwire je žica koja je zategnuta preko putanje i pokreće alarm kada je poremećena. Laserski kablovi prate sličan koncept. Snop laserske svetlosti se usmerava preko putanje u neku vrstu prijemnika na drugoj strani staze. Kada se laserski zrak pokvari, aktivira se alarm. Ovaj alarm se može nalaziti unutar kuće, ili čak može biti tekstualna poruka poslata na vaš mobilni telefon.
- Laserska ograda: Laserske ograde su u suštini velike mreže od laserskih snopova. Mogu biti postavljeni po celom obodu kuće. Laserska ograda obezbeđuje da budete obavešteni kad god neko probije perimetar vašeg doma. U zavisnosti od jačine i koncentracije lasera, laserska ograda zapravo može prouzrokovati fizičku štetu nekome ko pokuša da je pređe.
DA LI SU ŠTETNI ILI IMAJU LETALNO DEJSTVO?
Brojni filmovi prikazuju scene u kojima se NN lice pretvara u prah ili njegovo telo biva prepolovljeno prilikom prolaska kroz laserski štit. Može biti, ali ne u ovoj vrsti upotrebe.
Bezbednosni laseri koji se koriste za zaštitu objekata poput velikih sefova ili data centara su dizajnirani da detektuju upade, a ne da nanose fizičku štetu. Ključna razlika između ovih i drugih vrsta lasera, kao što su oni koji se koriste u vojnim ili industrijskim primenama, leži u njihovoj snazi i načinu upotrebe.
- Niska snaga: Laserski sistemi za obezbeđenje obično koriste infracrvene lasere niske snage. Ovi laseri su dovoljno jaki da detektuju prekid u svetlosnom snopu, ali nisu dovoljno snažni da izazovu štetu po zdravlje ili da povrede osobu koja ih prekida.
- Detekcija, a ne šteta: Primarni cilj ovih lasera je detekcija upada, a ne nanošenje štete. Kada neko prekine laserski snop, sistem obično aktivira alarm ili obaveštava službu obezbeđenja, ali ne izaziva fizičku povredu.
- Bezbedni za ljude: Laserski sigurnosni sistemi su dizajnirani tako da budu sigurni za ljudsku upotrebu. To znači da su ispitani i odobren prema odgovarajućim bezbednosnim standardima, što uključuje i ograničenje nivoa izloženosti laseru.
- Regulatorni standardi: Postoje strogi regulatorni standardi koji određuju nivoe snage i tipove lasera koji se mogu koristiti u komercijalne i rezidencijalne svrhe. Ovi standardi osiguravaju da laseri ne predstavljaju rizik po zdravlje ili sigurnost.
Ukratko, laserski sistemi za zaštitu velikih sefova, data centara ili drugih sličnih objekata su dizajnirani da budu detektivni, a ne destruktivni, i ne predstavljaju rizik za zdravlje ili sigurnost ljudi koji ih slučajno prekinu.
Strateško postavljanje: Umetnost nevidljivosti
Ključ efikasnosti bezbednosnih laserskih sistema leži u njihovom strateškom postavljanju. Kada se ispravno pozicioniraju, postaje gotovo nemoguće za uljeza ući u prostor bez aktiviranja senzora, koji je bežično povezan sa alarmnom jedinicom. Ova jedinica zatim upozorava službu obezbeđenja koja može kontaktirati policiju ako je potrebno.
Van granica: Prilagodljivi multipraktik
Bezbednosni laserski sistemi cene se zbog svoje prilagodljivosti i praktičnosti jer imaju više mogućnosti primena. Mogu se instalirati unutar objekata koristeći standardne utičnice, kao i napolju, gde se mogu diskretno sakriti bez štetnog uticaja na biljke. Njihova primena varira od zaštite granica imanja do specifičnijih primena kao što je bezbednost bazena.
Ovi sistemi dobro obaveštavaju korisnika o bilo kakvom kretanju u alarmiranom području. Zbog količine laserskih zraka koji se mogu postaviti u jednom delu objekta, kada se jednom detektuje kretanje, korisnik može da zna tačnu lokaciju nepoznate osobe ili predmeta, kao i veličinu, što mu omogućava da utvrdi da li se pokret predstavlja pretnju ili ne. Pokrivenost područja je takođe veoma precizna što pomaže da se zna tačna lokacija NN lica koje je neovlašćeno u neposrednoj blizini ili na samom posedu zaštićenog područja. Jednom kada su ovi parametri podešeni, nijedan pokret ili upad neće ostati neotkriven.
Cena ugodnosti i sigurnosti
Uprkos svojim prednostima, cena bezbednosnih laserskih sistema može biti ograničavajući faktor za mnoge. Dok su osnovni planovi možda pristupačni, zaštita većih imanja ili celih kuća može biti znatno, znatno skuplja.
Da li su laseri isto što i Infracrvene barijere?
Bezbednosni laseri i infracrvene barijere su slični u smislu da oboje koriste infracrvenu tehnologiju za detekciju pokreta ili prekida u njihovim zracima, ali postoji nekoliko ključnih razlika u njihovom radu i primeni:
Tip i preciznost zraka/snopa:
- Bezbednosni laseri: Koriste visoko precizne laserske zrake. Laseri su usmereni i mogu pokriti veće udaljenosti sa visokom preciznošću.
- Infracrvene barijere: Tipično koriste manje precizne infracrvene zrake koje stvaraju širi snop svetlosti. Ove barijere često pokrivaju manje područje i manje su precizne u detekciji.
Način detekcije:
- Bezbednosni laseri: Rad ovih sistema se zasniva na prekidu laserskog snopa. Kada nešto preseče zrak, sistem detektuje prekid i aktivira alarm.
- Infracrvene barijere: Funkcionišu na sličan način, ali često se koriste za stvaranje „zida“ infracrvenog svetla. Kada se ovaj „zid“ prekine, detektuje se ulazak ili pokret.
Primena:
- Bezbednosni laseri: Obično se koriste u visoko obezbeđenim područjima kao što su banke, muzeji ili vojni objekti gde je potrebna precizna detekcija.
- Infracrvene barijere: Češće se koriste u rezidencijalnim i komercijalnim aplikacijama, kao što su kućni sigurnosni sistemi ili zaštita perimetra poslovnih objekata.
Cena i instalacija:
- Bezbednosni laseri: Mogu biti skuplji zbog svoje visoke preciznosti i tehnološke složenosti.
- Infracrvene barijere: Generalno su jeftinije i lakše za instalaciju, čineći ih pristupačnijim za širu upotrebu.
Ukratko, iako oba sistema koriste sličnu tehnologiju, ključne razlike leže u njihovoj preciznosti, načinu detekcije i primeni. Bezbednosni laseri su obično precizniji i skuplji, dok su infracrvene barijere više orijentisane na širu upotrebu sa nižim troškovima.
Primena LASER-a u sistemu obezbeđenja
Korporativni sektor: Velike kompanije, posebno one koje rade sa osetljivim podacima, često koriste laserske bezbednosne sisteme za zaštitu svojih data centara i drugih kritičnih infrastruktura.
Finansijske institucije: Banke i druge finansijske institucije mogu koristiti laserske sisteme za zaštitu sefova i drugih prostorija gde se čuvaju dragocenosti i vrednosti.
Muzeji i galerije: Skupoceni eksponati i umetnička dela često zahtevaju napredne sigurnosne mere, uključujući lasersku zaštitu, kako bi se sprečile krađe i vandalizam.
Vladine agencije: Određene vladine institucije koje zahtevaju visok nivo sigurnosti takođe mogu koristiti laserske sisteme za zaštitu osetljivih zona.
Privatni domaći i inostrani posednici: Bogati pojedinci mogu koristiti laserske sigurnosne sisteme za zaštitu svojih privatnih rezidencija, posebno u slučajevima gde je privatnost i sigurnost od najvećeg značaja.
Uprkos ovim opštim primerima, detalji o specifičnim ličnostima ili kompanijama koji koriste lasere u obezbeđenju obično nisu javno dostupni ili su strogo poverljivi.
Suma summarum…
Zaključno, bezbednosni laserski sistemi predstavljaju sofisticiranu kombinaciju tehnologije i strategije, nudeći robusno rešenje za moderne potrebe obezbeđenja. Njihova evolucija od luksuza visoke klase do pristupačnijeg sigurnosnog rešenja naglašava rastuću važnost naprednih bezbednosnih mera u svetu gde je zaštita od najvećeg značaja. Iako cena ostaje faktor, mir koji ovi sistemi pružaju i nivo zaštite koji nude čine ih vrednim ulaganjem za one koji žele unaprediti svoju bezbednosnu infrastrukturu.