U organizaciji Nacionalnog CERT-a Republike Srbije i Fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), održana je konferencija posvećena tematici sajber bezbednosti, pod motom „Informaciona bezbednost – zajednička odgovornost“.
Konferencija je imala za cilj da pruži celovit uvid u trenutne dešavanja u domenu informacione bezbednosti, obuhvatajući nove zakonske okvire, inicijative, učešće industrije i akademskih krugova, kao i predstavljanje modela i strategija za povećanje svesti o sajber pretnjama i merama zaštite.
U okviru konferencije, inicijalna diskusija bila je posvećena analizi novog nacrta zakona o informacionoj bezbednosti.
Takođe, održan je panel razgovor o NIS2 direktivi, značajnom dokumentu Evropske unije koji je u procesu implementacije, ili je već implementiran u nekim zemljama članicama EU.
Diskusija je takođe obuhvatila kako se evropski zakonodavni okvir prilagođava u ovoj oblasti. Posebna pažnja bila je posvećena finansijskom sektoru, gde su nedavna istraživanja pokazala promenu fokusa sajber napada u 2022. godini, sa prethodno ciljanih industrija na finansijski sektor.
Razgovarano je o načinima na koje se veliki sistemi, koji su ključni za svakodnevni život zbog digitalizacije plaćanja i finansijskih transakcija, brane i kako nastoje da unaprede svoje bezbednosne protokole u korist svojih korisnika.
Takođe, konferencija je obuhvatila i diskusije o veštačkoj inteligenciji (AI) i njenom uticaju na sajber bezbednost. Posebno je bilo reči o potencijalnim zloupotrebama generičkih jezičkih modela veštačke inteligencije u svrhe sajber kriminala, ukazivanju na važnost razumevanja i prepoznavanja ovih izazova u cilju stvaranja ozbiljnijih sajber bezbednosnih mera.
U uvodnom delu konferencije, Marko Jovanović, pomoćnik ministra za informaciono društvo i informacionu bezbednost, Duško Kodžić, direktor Sektora za informacionu bezbednost i tehnologije RATEL-a, i Dejan Đukić, direktor RNIDS-a, pozdravili su prisutne i naglasili važnost zajedničkog rada na unapređenju informacione bezbednosti.
Milan Vojvodić, iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija, predstavio je ključne promene koje donosi novi Zakon o informacionoj bezbednosti. Njegova prezentacija pružila je uvid u kako će novi zakonski okvir uticati na polje informacione bezbednosti u Srbiji.
U okviru panel diskusije, koji je moderirala Jelena Mićić iz NALED-a, razmatrano je usklađivanje nacrta zakona o informacionoj bezbednosti sa EU regulativom. Učesnici panela bili su Milan Vojvodić, Maja Lakušić iz RATEL-a – Nacionalni CERT, i Nebojša Jokić iz Mreže za sajber bezbednost, koji su diskutovali o važnosti usklađivanja sa EU standardima.
Dr Marko Krstić iz RATEL-a – Nacionalni CERT, u svojoj prezentaciji, pružio je osvrt na aktivnosti i perspektivu daljeg razvoja informacione bezbednosti kroz rad Nacionalnog CERT-a.
Panel diskusija na temu „Veštačka inteligencija – šansa ili pretnja informacionoj bezbednosti“ moderirala je prof. dr Ana Kovačević sa Fakulteta bezbednosti. Stručnjaci Vladan Todorović iz AST, Aleksandar Đorđević iz Data Science Srbija i Matija Mandarić iz Trend Micro razgovarali su o prednostima i izazovima koje veštačka inteligencija donosi u oblasti sajber bezbednosti.
Sektor finansija bio je u fokusu panel diskusije koju je moderirao Milan Sekuloski iz e-Governance Academy, sa učešćem predstavnika Narodne banke Srbije, Erste Bank i Banca Intesa. Diskutovalo se o rizicima i pretnjama za informacionu bezbednost u finansijskom sektoru, kao i o strategijama zaštite.
U segmentu konferencije posvećenom podizanju svesti o bezbednom korišćenju tehnologija, Emina Beković iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Viktor Varga iz Unicom-a, i Jelena Bratić iz Microsoft-a, predstavili su svoje projekte i inicijative. Tematike su bile fokusirane na zaštitu dece na internetu, edukaciju kroz Cybersecurity kviz, žene u sajber bezbednosti (Women4Cyber), kao i na REWIRE projekat koji je takođe predstavio Viktor Varga.
Konferencija je pružila sveobuhvatan pregled aktuelnosti i budućih izazova u oblasti informacione bezbednosti, ističući važnost zajedničke odgovornosti i saradnje svih aktera u društvu.
Pročitajte:
