Građevinski sektor je, složićete se, među najopasnijim, ali to ne znači da firme moraju da pristanu na visok nivo rizika. Nova tehnologija bezbednosti izgradnje pruža nekoliko načina za rešavanje i minimiziranje opasnosti na gradilištu, gurajući industriju ka sigurnijoj budućnosti. Od pametnih šlemova, preko VR i AR obuka, do upotrebe dronova. Saznajte više o futurističkoj gradnji.
1. Informaciono modeliranje zgrada
Najvrednije tehnologije bezbednosti su one koje eliminišu opasnosti pre nego što se pojave. Informaciono modeliranje zgrada (BIM) je najistaknutija od ovih inovacija.
BIM je vrsta softvera gde arhitekte i drugi akteri u građevinskim projektima mogu da dizajniraju, dele i testiraju virtuelne modele zgrada tokom faza planiranja. Pošto ovi interaktivni 3D modeli pružaju dublji izgled, oni olakšavaju uočavanje problema koji bi mogli stvoriti opasnosti tokom izgradnje. Mnoge BIM platforme takođe uključuju funkcije za otkrivanje sukoba koje automatski skeniraju probleme i upozoravaju korisnike kada ih pronađu.
Stručne službe za bezbednost na radnom mestu širom sveta prepoznali su potencijal BIM-a za prevenciju rizika, navodeći njegovu transparentnost i lakoću deljenja informacija. BIM takođe značajno utiče na efikasnost projekta, što može da minimizira opasnosti, te su manje su šanse da se zaposleni zbog toga povrede.
2. Pametni šlemovi
Pametni šlemovi koriste senzore koji otkrivaju različite telesne funkcije. To može biti bilo šta, od otkucaja srca, preko znojenja do telesne temperature. Dok senzori upoređuju ova očitavanja sa standardnim parametrima, mogu otkriti kada bi radnik mogao biti u opasnosti od prenaprezanja.
Kada pametni šlemovi otkriju opasne telesne temperature ili značajna odstupanja u otkucajima srca, mogu upozoriti radnike koji ih nose, ali i njihove menadžere. Ova upozorenja mogu biti u vidu zvučnog signala, obaveštenje na njihovim telefonima ili i jedno i drugo. Zaposleni tada mogu da naprave pauzu kako bi sprečili prenaprezanje, a menadžeri mogu da se prijave da bi se uverili da su dobro.
Ova upozorenja su izuzetno korisna. U suprotnom, izuzetno je teško otkriti štetne promene u radu vitalnih unutrašnjih organa, dok ne bude prekasno. Radnici možda neće shvatiti da im je previše vruće, da su u fazi premora, ili čak da udišu štetne materije. Korišćenje „opipljivih“ podataka za informisanje o pauzama umesto subjektivnih osećanja je efikasniji način za sprečavanje ugrožavanja zdravlja.
3. Povezane radne čizme
Sem pametnih kaciga IoT tehnologija može se kroistiti i u drugim delovima LZO. Povezane radne čizme su značajan primer.
Čizme možda nisu idealne za praćenje prenaprezanja, ali mogu pratiti kretanje zaposlenih. Uređaji za praćenje lokacije mogu otkriti kada se radnici približe ivici ili klizavoj površini, zatim ih upozore kako bi mogli da ostanu budni (obazrivi) i izbegnu opasnost. Vremenom, ovi podaci o lokaciji takođe mogu otkriti gde radnici provode najviše vremena, ističući oblasti koje zaslužuju najveću pažnju u planiranju prevencije rizika i povreda.
Senzori pritiska u ovim čizmama mogu otkriti udarce od padova, klizanja ili sličnih povreda. Kada se to dogodi, cipele mogu upozoriti obližnje radnike ili menadžere kako bi mogli brže da reaguju na incident. Ovi brži odgovori dovode do efikasnije reakcije prilikom povreda i poboljšanih zdravstvenih ishoda.
Ovako moderna zaštitna oprema, ne zahteva posebnu obuku za korišćenje na radnim mestima, što podstiče širu primenu i lako usvajanje od strane zaposlenih.
SLOBODAN RAD ILI SLOBODAN PAD? Obavezna HTZ oprema za rad na visini
4. IoT senzori
IoT povezivanje omogućava i druge najsavremenije građevinske tehnologije za bezbednost. Pored nosivih uređaja (šlemovi i čizme), gradilišta mogu implementirati IoT senzore kao samostalne uređaje na radnom mestu ili na teškoj opremi. Ova povezanost na celoj lokaciji ima nekoliko bezbednosnih prednosti.
Senzori lokacije na teškim mašinama mogu da komuniciraju sa onima u radničkim pametnim čizmama ili šlemovima kako bi ih upozorili na predstojeće sudare. Ako su povezani sa komandama za upravljanje vozila, one mogu čak omogućiti kočenje u slučaju nužde kako bi sprečile ove nezgode. Ova komunikacija je ključna bezbednosna prednost na radnim mestima gde je možda teško uočiti pešake ili vozila.
Senzori za održavanje IoT-a mogu da dijagnostikuju potencijalne probleme sa mašinama pre nego što se pokvare. Ova rana upozorenja omogućavaju građevinskim firmama da osiguraju da njihova teška oprema uvek ostane u vrhunskom stanju. Shodno tome, sprečavaju kvarove mašine koji bi mogli da ugroze operatere opreme ili druge radnike u neposrednoj blizini. Takođe, minimiziraju zastoje u izgradnji i skraćuje rokove gradnje. Ne samo da je bezbedno za zaposlene, već omogućava kvalitetan kontinuitet poslovanja.
Drugi IoT uređaji mogu pratiti opasnosti po životnu sredinu kao što je ugljen monoksid. Ako su ove štetne materije i supstance blizu opasnih nivoa, senzori upozoravaju zaposlene širom radilišta, omogućavajući brzu, efikasnu evakuaciju. Kao i kod drugih rešenja za praćenje IoT-a, podaci ovih uređaja će otkriti trendove o tome gde se tokom vremena javlja najviše opasnosti, informišući o dugoročnim poboljšanjima izvođenja radova.
5. Dronovi
Druge tehnologije za bezbednost gradilišta štite zaposlene tako što uklanjaju potrebu za ulaskom u potencijalno opasna područja ili sprečavanje izbijanja incidenta. Nažalost,, ustaljena je praksa da se za opasnost sazna onda ona preraste u incident (povrede, smrtni ishodi, produženje roka radova, novčani gubitak).
Inspekcija dronovima – Dronovi pružaju sigurnije rešenje tako što dozvoljavaju firmama da skeniraju kompletno područje u potrazi za potencijalnim pretnjama, a da ne iziskuje fizičku prisutnost lica. Na taj način, oni mogu da identifikuju i zabeleže opasnosti sa distance i da ukažu na primenu bezbednosnih procedura.
Dronovi takođe mogu poboljšati tačnost ovih inspekcija. Pošto mogu da lete i imaju rotirajuće kamere, mogu da obezbede uglove (g)radilišta koje inspektori inače ne bi mogli da vide. Ove nove perspektive olakšavaju uočavanje i kvantifikaciju opasnosti na licu mesta.
Prilikom početka izgradnje, menadžeri mogu nastaviti da koriste dronove za ispitivanje projekta. Daljinska pristupačnost dronova omogućava im da obezbede produktivnost i ponude ažuriranja ključnim zainteresovanim stranama bez povećanja broja ljudi na radnom mestu. Ovo pomaže u sprečavanju opasnosti koje mogu nastati usled gužve.
6. Robotika
Drugi način na koji tehnologija može da stvori bezbednu distancu između radnika i opasnosti je automatizacija najopasnijih zadataka. Građevinski roboti su nova, ali sve održivija opcija za kompanije koje žele da ublaže nedostatak radne snage i spreče povrede.
Roboti mogu da automatizuju zadatke poput postavljanja čeličnih greda ili nošenja teških tereta. Rad sa teškim materijalima kao što je ovaj predstavlja rizik za zaposlene, jer se mogu napregnuti ako podignu previše ili koriste nepravilne tehnike podizanja. Prepuštanje posla robotima, sprečava rizik od ljudske greške koja dovodi do mišićno-koštanih povreda.
Kako roboti automatizuju ove tokove posla, zaposleni će imati više vremena da se fokusiraju na druge zadatke. Ova smanjena opterećenja mogu pomoći u smanjenju stresa zaposlenih, pomažući radnicima da obrate više pažnje na ono što rade. Ljudska greška u različitim tokovima rada biće manje verovatna, što će dovesti do manjeg broja povreda.
Iako je građevinska robotika danas prilično ograničena tehnologija, ona brzo napreduje. U blisko budućnosti, ove mašine bi mogle da automatizuju širi spektar zadataka, uključujući zidanje, zavarivanje i rušenje. Najopasniji delovi izgradnje neće morati da uključuju ljudske radnike, što industriju čini mnogo sigurnijim mestom.
7. Virtuelna stvarnost
Ljudska greška je jedan od najčešćih uzroka povreda na radnom mestu u bilo kom sektoru, igrajući ulogu u skoro svim nesrećama i izloženosti štetnim supstancama. Bolja obuka može da minimizira šanse da zaposleni naprave ove greške, a nove tehnologije mogu poboljšati obuku. Virtuelna stvarnost (VR) je jedna od ovih inovacija koje najviše obećavaju.
Građevinske firme mogu da koriste ovu tehnologiju za obuke zaposlenih u realističnim rekreacijama na radnom mestu. Oni tada mogu iskusiti krucijalne situacije, steći nove veštine, naučiti nove procedure na radnom mestu, a pritom da ne budu u opasnosti.
Pošto VR nudi impresivno, ali kontrolisano okruženje, osigurava da su sesije obuke zanimljive, ali bezbedne. Radnici mogu da steknu osećaj kako je biti na gradilištu pre nego što naiđu na stvarne opasnosti. Na taj način, kada počnu da rade u potencijalno rizičnim oblastima sa opasnim alatima, već imaju iskustvo koje im je potrebno da ostanu bezbedni.
8. Proširena stvarnost
Proširena stvarnost (AR) je slična, ali različita tehnologija bezbednosti izgradnje. Umesto postavljanja korisnika u digitalno okruženje od 360°, potpuno impresivno, AR prekriva virtuelne elemente preko pogleda korisnika na stvarni svet, često kroz pametne naočare. Ovi digitalni slojevi mogu pružiti kritične informacije o bezbednosti zaposlenima dok rade.
AR naočare mogu da prikažu nacrte ili uputstva korak-po-korak za radnike na koje se mogu obratiti bez potrebe da se okreću od svog posla. Dostupnost ovih ključnih informacija sprečava ljudske greške kao što je previđanje važnog bezbednosnog koraka.
Sposobnost izvlačenja instrukcija tokom rada takođe može pojednostaviti proces uključivanja zaposlenih. Novozaposleni mogu da koriste AR vodiče za bezbedan rad bez potrebe za iskusnim zaposlenim da ih nadgleda. Kao rezultat toga, noviji radnici mogu ostati bezbedni, dok drugi mogu da se usredsrede na sopstvene zadatke, pomažući celoj radnoj snazi da spreči greške.
AR naočare takođe mogu poslužiti kao korisni komunikacioni sistemi. Ako se povežu sa drugim uređajima i senzorima širom lokacije, ovi uređaji bi mogli da prikazuju bezbednosna upozorenja zasnovana na IoT-u u vidnim poljima radnika, osiguravajući da ih vide.
9. Egzoskeleti
Egzoskeleti nude manje poznatu, ali ne manje bitnu inovaciju za sigurnost gradilišta. Ovi nosivi roboti podržavaju udove i leđa korisnika dok rade. Ova podrška pomaže zaposlenima da postignu više bez dodatnog napora tela, sprečavajući mišićno-skeletne povrede.
Zaposleni koji pomeraju teške materijale mogu koristiti egzoskelete za nošenje težih tereta. Čak i ako im nije potrebno da se kreću previše odjednom, dodatna podrška koju ove tehnologije pružaju sprečiće povrede od manjih, ali ponovljenih naprezanja. Kako građevinska radna snaga stari, sprečavanje ovih dugoročnih uslova postaje sve važnije.
Slično tome, egzoskeleti mogu da podrže ruke zaposlenih dok rade iznad glave ili ako moraju da čuče. Iako ovi pokreti možda ne izgledaju opasno, oni mogu dovesti do dugoročnih zdravstvenih problema koje ljudi često ne primećuju dok ne bude prekasno. Prevencija je ključna i egzoskeleti omogućavaju tu prevenciju.
Uprkos tome što zvuči futuristički, nekoliko modela egzoskeleta je već dostupno građevinskim timovima. Oni se kreću od odela za celo telo preko nosača za noge do rukavica koje poboljšavaju snagu prianjanja. Bez obzira na specifične potrebe tima, verovatno postoji egzoskelet koji će im odgovarati.
10. Veštačka inteligencija
Kako građevinski timovi koriste više IoT tehnologija, AI može analizirati rezultirajuće podatke kako bi predložio dugoročna poboljšanja. AI modeli mogu skenirati video nadzor i fotografije kako bi otkrili koji faktori ukazuju na najopasnije uslove na gradilištu. Oni tada mogu predložiti potencijalne načine za rešavanje ovih opasnosti na osnovu istorijskih bezbednosnih trendova.
Slično, AI modeli mogu analizirati izveštaje o incidentima iz prošlih projekata kako bi identifikovali zajedničke niti između njih. Pošto je veštačka inteligencija obično bolja u otkrivanju trendova u podacima, možda će moći da pronađe ponovljene probleme koje ljudi mogu propustiti. Građevinske firme će tada videti kako i gde moraju da promene svoje politike ili tokove rada da bi bolje zaštitile radnike.
AI postaje sve precizniji što više podataka ima za analizu. Shodno tome, što ga više građevinskih firmi koristi – posebno u kombinaciji sa drugim tehnologijama – to će dati relevantniji i praktičniji uvid.
Zaključak
Ovih 10 sigurnosnih tehnologija u izgradnji mogu revolucionirati sigurnost na radnom mestu. Međutim, preduzeća moraju shvatiti da je tehnologija – iako moćna – samo alat. Kao takav, njegova efikasnost u pružanju ovih bezbednosnih prednosti zavisi od toga kako ga korisnici koriste.
Jedan od najvažnijih faktora koji treba uzeti u obzir kod ovih tehnologija je njihova cena. Dok su mnoge građevinske firme zainteresovane za novu tehnologiju, 45% navodi ograničenu finansijsku dobit u kratkom roku kao najveću prepreku za ulaganje u nju. Ovi uređaji su skupi, ali je neophodno fokusiranje na dugoročne dobitke u bliskoj budućnosti.
Kako građevinski timovi smanjuju nesreće, uštedeće novac koji bi inače potrošili na naknade radnicima i izgubljenu produktivnost. Shodno tome, ove tehnologije će uštedeti novac tokom vremena uprkos njihovim početnim troškovima. Firme mogu da iskoriste ovo na najbolji način tako što će početi samo sa onom tehnologijom koja će im pružiti najveća poboljšanja, a zatim polako implementirati i druge, kako zapažaju poboljšanja.
BEZBEDNOST NA DELU SA ŽARKOM KRDŽIĆEM: „Za visok nivo bezbednosti potreban je visok nivo poverenja“
Obrazovanje korisnika je još jedan važan faktor, jer su alati efikasne samo onoliko koliko je sposobnost zaposlenih da ih koriste. Što više automatizovanih funkcija uređaj ima, to bolje, jer će to minimizirati ulogu radnika u implementaciji. Ipak, kompanije treba da informišu svoje zaposlene o novim tehnologijama koje koriste i da im ponude praktičnu obuku.
I za kraj, kako gradilišta dodaju više povezanih uređaja, oni takođe moraju povećati svoju sajber bezbednost. IoT krajnje tačke mogu da ostave nekada bezazlenu opremu ranjivom na hakovanje, tako da je edukacija korisnika o najboljim bezbednosnim praksama kao što je jako upravljanje lozinkama ključna. Šifrovanje komunikacije uređaja, segmentiranje mreža i ažuriranje svih krajnjih tačaka će takođe pomoći.
Kada se pravilno primenjuju, ovih 10 tehnologija mogu dramatično smanjiti nesreće na gradilištu. Kako ih sve više kompanija bude sprovodilo, industrija kao celina će prevazići svoje istorijske trendove povreda i smrtnih slučajeva.
Tehnologija sama po sebi nije jedini faktor sigurnosti izgradnje, ali je značajan. Ako dovoljno firmi to može da kapitalizuje, to će svakako promeniti lice industrije koje znamo, na bolje.
