TEHNOLOGIJA U SLUŽBI DETEKTIVA: GDE POVLAČIMO CRVENU LINIJU?

U svetu u kojem tehnologija postaje sveprisutna, svako od nas može postati svoj mali detektiv, i dok se koristimo AI i OSINT-om da bismo saznali više o drugima, često zaboravljamo da je ista tehnologija dostupna i drugima da saznaju više o nama. Možda Vas neko već istražuje dok čitate ove redove.

Gde je granica tehnologije u svetu privatnih istraga?

Rad privatnih detektiva prošao je značajnu transformaciju integracijom veštačke inteligencije – Artificial Intelligence (AI) i javnih izvora podataka – Open Source Intelligence (OSINT). AI i OSINT su promenili način na koji privatni detektivi prikupljaju i obrađuju informacije, čineći njihov rad lakšim i efikasnijim. Tradicionalno, privatni detektivi su se oslanjali na vremenski zahtevne metode kao što su višečasovne opservacije, intervjui i iscrpne pretrage spisa i dokumenata kako bi prikupili podatke relevantne za konkretan slučaj na kom rade. Takođe, sama priroda posla se promenila, pa od nekada, tzv., „njuškala neverstava“ čitava industrija je doživela zaokret i okrenula se korporativnim klijentima, gotovo zanemarujući potrebe privatnih lica.

Sa pojavom AI i masovnom upotrebom OSINT-a, detektivi su sada u mogućnosti da pristupe, prikupe i analiziraju ogromne količine podataka iz različitih izvora u deliću vremena za šta su ranije trebali meseci mukotrpnog rada.

Inteligentni nadzor u digitalnom dobu

Jedan od ključnih načina na koje su veštačka inteligencija i OSINT usavršili profesiju privatnih detektiva je unapređenje tehnike nadzora. Uz pomoć kamera i softvera sa AI alatima, privatni detektivi sada mogu efikasnije da prate, ali i analiziraju događaje u realnom vremenu, a automatsko prepoznavanje lica, registarskih tablica ili sumnjivih aktivnosti na snimcima štedi dragoceno vreme i resurse.

AI algoritmi analiziraju višednevne video zapise, sadržaje na društvenim mrežama i druge online izvore sa lakoćom. Takođe, AI može da analizira geoprostorne podatke koji detektivima pomažu u praćenju kretanja lica ili vozila, kao i da samostalno prikuplja i analizira podatke sa terena; na primer, bespilotne letelice (dronovi) sa AI tehnologijom.

Da, reći ćete, ništa novo, već viđeno u holivudskim filmovima, a oni koji rade u bezbednosnim službama možda će se i nasmejati. Bilo kako bilo, ove tehnologije su sada dostupne svima nama, i pitanje, gde je granica AI u privatnim istragama, ostaje na nivou individualne kreativnosti svakog od nas.

Revolucionarni duo: AI i Analiza podataka

Detektivima su danas dostupni softveri sa AI alatima koji analiziraju masovne baze podataka, kao što su  finansijski izveštaji, otpremnice, nalozi i druga finansijska dokumenta. Takođe, neretko se AI alatima prepušta i analiza poslovne digitalne komunikacije, e-pošte, tekstualnih poruka, telefonskih listinga, registrovanje digitalnih tragova – IP adrese, lokacije i istorije online aktivnosti i drugi izvori informacija koji pomažu detektivima u otkrivanju obrazaca i postavljanju hipoteza.

Softver takođe može da ukaže na kontradiktornosti i nedostatke u podacima, što inicira dalja istraživanja i analize. Treba imati u vidu i to da, visoko-budžetne detektivske agencije imaju i mogućnost biometrijskih verifikacija – tehnologiju prepoznavanja lica i glasa.

Domet i granice AI u obradi podataka prevazilaze algoritme maštovitosti privatnog detektiva.

Nova paradigma bezbednosti

Bezbednosne provere su uobičajene aktivnosti u radu privatnih detektiva bilo da je reč o proveri lica koja su korisniku detektivskih usluga prouzrokovala štetu, licima koja se kriju u cilju izbegavanja krivičnog, prekršajnog ili drugog gonjenja ili pak kandidatima za zapošljavanje (Zakon o detektivskoj delatnosti RS, čl.10).

Uz pomoć AI i OSINT-a su detektivi sada mogu obaviti temeljnije i preciznije provere proučavajući javne spise, zvanične izveštaje koji su pohranjeni u e-upravi, e-katastru i sličnim online platformama, a sa lakoćom detektuju aktivnosti na društvenim mrežama. Sve ove tehnike obezbeđuju relativno brzo i lako profilisanje lica, pa se gotovo sa lakoćom može doneti zaključak da li određena osoba predstavlja potencijalnu pretnju ili rizik za organizaciju ili pojedinca.

Takođe, svako od nas, kroz lično iskustvo ili radoznalost, barem jednom u životu, bio je neka vrsta detektiva koristeći modernu tehnologiju kao svog najvernijeg saveznika. Ne zaboravite kada ste „visili“ na profilu potencijalnih partnera, preturajući po njihovim profilima na društvenim mrežama, analizirali fotografije, pratili tragove njihovih interesa i pokušavali da shvatite njihovu ličnost kroz digitalne tragove koje su ostavili. Da li su te fotografije i video klipovi s egzotičnih putovanja autentični ili su samo „Instagram iluzija“? Da li njihovi omiljeni citati ili postovi na Facebooku odražavaju njihovu stvarnu filozofiju života? Sve su to pitanja koja smo postavljali dok smo bili detektivi svog ljubavnog života.

Podsetiću Vas i na one situacije kada ste koristili AI i OSINT u profesionalne svrhe, bilo da ste razmatrali ponudu za posao u određenoj kompaniji i želeli da saznate više o njenom unutrašnjem funkcionisanju. Korišćenjem online izvora i analize iskustava zaposlenih, pokušavali ste da otkrijete da li je ta firma zaista onakva kakvom se predstavlja. Da li su zaposleni zadovoljni ili postoji neko tajno nezadovoljstvo koje nije obelodanjeno u zvaničnim izveštajima? Oni, malo vispreniji išli su i korak dalje i hvatali se u koštac i sa finansijskom dokumentacijom kompanije. Opet, i u ovom slučaju može se reći da ste išli tragovima korporativnih detektiva.

U svetu u kojem tehnologija postaje sveprisutna, svako od nas može postati svoj mali detektiv, i dok se koristimo AI i OSINT-om da bismo saznali više o drugima, često zaboravljamo da je ista tehnologija dostupna i drugima da saznaju više o nama. Možda Vas neko već istražuje dok čitate ove redove.

Virtuelna identifikacija lica od interesa

Kombinacija tehnologije i javno dostupnih podataka promenila je pravila igre omogućavajući detektivima da brže i preciznije pronađu osobe koje se kriju ili nestala lica. Analizom video nadzora ili profila na društvenim mrežama, algoritmi veštačke inteligencije mogu identifikovati osobe koje ispunjavaju zadate kriterijume, kao što su visina, težina i karakteristike lica, i drugo, što značajno pomaže detektivima da suze potragu i usmere svoje napore na najrelevantnije tragove.

Veštačka inteligencija na tragu nestalih osoba

Tradicionalno, traganje za nestalim licima podrazumevalo je naporan proces prikupljanja informacija, terenskog rada i rukovanja brojnim zbirkama podataka, takozvanom pešačkom metodom obrade. Međutim, AI je revolucionarno promenila način na koji se danas traga za nestalim licima.

Jedna od najmoćnijih primena veštačke inteligencije u traganju za nestalim osobama je prepoznavanje lica. Softver za prepoznavanje lica može da analizira fotografije i video zapise sa sigurnosnih kamera kako bi identifikovao snimljene osobe, a među njima, potencijalno i lice za kojim se traga.

Sada, kada pametni telefoni i društvene mreže igraju veliku ulogu u svakodnevnom životu pojedinca, AI postaje neizostavni saveznik u procesu hitre reakcije i definisanju operativnog plana potrage za nestalim osobama, i posebno je kritična kada su u pitanju maloletne osobe ili lica sa mentalnim smetnjama.

Pametni telefoni i društvene mreže omogućavaju ljudima da ostanu povezani i učestvuju u „virtuelnim“ aktivnostima, a kada osoba nestane, ovi digitalni tragovi postaju dragoceni resursi. U tom kontekstu, veštačka inteligencija dolazi do izražaja tako što može brzo da analizira društvene profile nestalih osoba, prateći njihove poslednje aktivnosti i kontakte, otkrivajući pejzaž i jasniju sliku o kretanju i interakcijama lica neposredno pre nego što je lice nestalo.

Osim toga, putem pametnih telefona ili drugih digitalnih uređaja, AI može brzo da generiše mrežu geo lokacija što je posebno korisno kada je neophodno odmah reagovati kako bi se pružila pomoć nestalim osobama.

Etički aspekti i privatnost

Primena veštačke inteligencije (AI) i otvorenih izvora podataka (OSINT) u privatnim istragama donosi sa sobom složene etičke aspekte i nameće brojna pitanja privatnosti. Imajući u vidu da ovo polje još uvek nije dovoljno regulisano, izvesno je da smo dobili čitav jedan prostor za zloupotrebu.

Jedan od glavnih etičkih problema upotrebe AI za prikupljanje i analizu podataka o pojedincima jeste nedostatak saglasnosti lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ili nedostatak pravnog osnova operativne obrade. To predstavlja direktno ugrožavanje privatnost ljudi kroz neovlašćeno praćenje i profilisanje. Takođe, tačnost AI u analizi podataka nije uvek zagarantovana, što može dovesti do netačnih zaključaka i potencijalno neosnovanih optužbi.

Osim toga, nedostatak regulativa i standarda za upotrebu AI i OSINT u privatnim istragama otežava nadzor nad aktivnostima detektiva, pa je neovlašćeno postupanje, nepoštovanje prava pojedinaca i direktno kršenje zakona praksa koja nas ne iznenađuje.

Srećom, tendencije i napori u pravcu donošenja regulativa na međunarodnom nivou već su na pomolu, a dok se ovo polje razvija, važno je da detektivi postupaju savesno, i sa uvažavanjem etičkih i pravnih propisa koji između ostalog definišu da pravna lica i preduzetnici registrovani za obavljanje detektivske delatnosti, ne mogu vršiti poslove koji su u isključivoj nadležnosti državnih organa i primenjivati operativne metode i sredstva, odnosno operativno-tehnička sredstva i metode koje nadležni organi vrše, odnosno primenjuju na osnovu posebnih propisa.

Imajući u vidu zakonodavstvo RS u oblasti detektivske delatnosti, detektivi mogu obrađivati podatke koji se odnose na okolnosti iz Čl. 10 Zakona o detektivskoj delatnosti, a na osnovu ugovora, kojim korisnik detektivske usluge poverava detektivu određene poslove u vezi sa obradom i sa jasno određenom svrhom obrade podataka sa obrazloženjem i drugim uslovima iz Čl.12 pomenutog zakona. Nakon zaključenja ugovora korisnik usluga daje detektivu pisano ovlašćenje za vršenje ugovorenih usluga.

Sigurno da se sada nameće i pitanje – Zašto bi neko uopšte angažovao privatnog detektiva kada već plaćamo policiju da nas servisira? Praksa pokazuje da su razlozi brojni.

Najčešće je reč o želji korisnika za očuvanjem privatnosti, naročito kada je u pitanju delikatna situacija ili žrtva koja želi da izbegne medijsku pažnju.

Privatni detektivi mogu da rade tajno i diskretno, bez obaveze da obaveštavaju javnost o slučaju. Takođe, vreme je često ključni faktor u brojim slučajevima. Policija može biti opterećena drugim prioritetima i slučajevima, što dovodi do odlaganja o početku istrage.

Privatni detektiv počinje sa radom odmah nakon angažovanja. Faktor brzine presudan je u slučajevima prevara u osiguranju sa međunarodnim elementima, kada osiguranik jedne zemlje fingira prevaru na teritoriji druge zemlje. Iako postoji zakonska kvalifikacija za ovo delo, ovo delo najčešće nije prioritetno u policijskoj međunarodnoj saradnji, pa se ustalila praksa da inostrano osiguranje obično ne inicira istragu kod domaćih organa gonjenja, već direktno angažuju lokalne detektive u proveri odštetnih zahteva osiguranika.

Iako je tačno da AI i OSINT čine detektivski posao pristupačnijim i efikasnijim, paradigma da svako od nas može biti detektiv ostaje na nivou šale. Profesionalni detektivi donose sa sobom bogato iskustvo, stručnost i duboko razumevanje zakona i etičkih principa, što ih čini nezamenljivim u procesima mišljenja i rasuđivanja. Tehnologija može, i jeste, korisna, ali ne može u potpunosti zameniti neophodan ljudski element u procesu istraživanja društvenih fenomena.