Svi znamo koliko je važno da naš ljubimac bude bezbedan dok smo za volanom, posebno ako se sa nama voze naši najdraži. Pored toga, izuzetno je važno kako upravljamo vozilom. Ipak, bezbednost u saobraćaju i zaštita vozila od krađa su najvažniji za svakog vozača.
Zahvaljujući tehnološkom napretku, automobili su danas opremljeni nizom savremenih sistema za zaštitu i bezbednost koji imaju neverovatne funkcije. U nastavku teksta pročitajte šta svaki vozač treba da poseduje od osnovne bezbednosne opreme i kojim savremenim sistemima raspolažu vozila novijeg datuma.
Vozite četvorotočkaše? Onda morate da znate ovo
Kratke činjenice o bezbednosnim funkcijama automobila:
- Istraživanja pokazuju da napredne bezbednosne funkcije automobila mogu da smanje rizik od ozbiljne nesreće za 49% i da smanje rizik od povreda za 53%.
- Sigurnosne funkcije automobila mogu biti pasivne ( pojasevi i vazdušni jastuci ) ili aktivne ( kontrola stabilnosti i automatsko kočenje u slučaju nužde ).
- Većina naprednih tehnologija za bezbednost automobila, kao što su praćenje mrtvog ugla i pomoć pri održavanju trake, razvijena je na putu ka stvaranju automobila koji se samostalno voze.
Bezbednosna funkcija automobila je svaka funkcija koja pomaže da se minimiziraju šanse za nesreću ili umanji efekti sudara na putnike u vozilu. Obuhvata sve, od zona gužvanja preko kočnica protiv blokiranja kočnica do adaptivnog tempomata sa potpunim kočenjem.
- Alarmi: Ništa novo – osnovna i verovatno najpoznatija zaštita od krađe vozila. Za one koji još uvek nemaju alarm na automobilu, vreme je da ga nabave. Savremeni alarmi ne samo da emituju zvučne signale kada se automobil nasilno otvori, već mogu obavestiti vlasnika putem mobilnih aplikacija.
- Auto kamere (dashcam): Ove kamere snimaju sve što se dešava ispred (a često i iza) automobila. U slučaju saobraćajne nesreće, snimak može poslužiti kao dokaz o tome šta se zapravo dogodilo.
- Automatski sistemi za kočenje: Ovi sistemi koriste senzore kako bi detektovali prepreke ispred automobila i automatski aktiviraju kočnice ukoliko vozač ne reaguje pravovremeno.
- Sistemi za pomoć pri parkiranju: Senzori i kamere postavljeni oko vozila olakšavaju parkiranje detektujući prepreke i pružajući vizuelne i zvučne signale vozaču. Odlično je za početnike i vozače koji imaju poteškoća sa parkiranjem vozila.
Danas su vazdušni jastuci, zajedno sa sigurnosnim pojasevima, antiblokirajućim kočnicama, kontrolom proklizavanja, kontrolom stabilnosti i rezervnim kamerama, propisani od strane vlade u SAD-u i nekim Evropskim zemljama. Svakako možete očekivati da će mnoge od trenutnih bezbednosnih funkcija verovatno i kod nas biti obavezne u nekom trenutku.
Do 101 i nazad: Top lista bezbednosne opreme za vaše četvorotočkaše
Dok se probijate kroz našu listu, zapamtite da se praktično svaka tehnologija za pomoć vozaču kvalifikuje kao bezbednosna tehnologija. Na primer, upozorenje na poprečni saobraćaj pozadi je standardno ili dostupno na skoro svakom novom automobilu, kamionu. Upozorava vozača pri kretanju unazad na putanju saobraćaja kada se na tom putu približava drugo vozilo. Ne samo da je posao vozača lakši zbog ove karakteristike, već su i vozač i putnici u vozilu koji se približava takođe bezbedniji. To je i pomoć vozaču i bezbednosna funkcija.
Zbog uvođenja novih tehnologija i nemilosrdnog razvoja postojećih, ova lista će se stalno menjati i ažurirati. Stoga, ovakva lista zasigurno neće biti 100% sveobuhvatna, ali će biti brojna. Spremite se da krenemo do 101 i nazad!
U nastavku vam predstavljamo tipove bezbednosnih sistema:
- standardne bezbednosne funkcije automobila
- sprečavanje sudara
- kontrola brzine
- bezbednost vidnosti i farova
- „druge“ napredne bezbednosne funkcije automobila
Standardna oprema
Vazdušni jastuci
Danas većina novih automobila i terenskih vozila nudi najmanje šest vazdušnih jastuka. Neki se hvale sa mnogo više. Na primer, vozači Tojote Kamri dobijaju 10 vazdušnih jastuka.
Nisu savršeni, ali vazdušni jastuci donose mnogo više koristi nego štete. IIHS je otkrio da prednji vazdušni jastuci smanjuju smrtnost vozača u frontalnim sudarima za 29%, dok smanjuju smrtne slučajeve putnika na prednjim sedištima starosti 13 i više godina za 32%.
Vazdušni jastuci se naduvaju tokom frontalnog sudara kako bi sprečili osobu da dođe u kontakt sa tvrdim površinama vozila. Senzori na prednjoj strani vozila mere i reaguju na frontalne sudare.
ABS sistem
Anti-lock braking system – ABS, sprečava blokiranje točkova prilikom kočenja, što se uglavnom dešava pri veoma oštrom kočenju ili kod vožnje po klizavoj podlozi (mokar asfalt, sneg, led…). ABS optimalno dozira kočionu silu – slabeći je čim oseti da se javlja rizik od blokiranja točka.
Senzori postavljeni u svaki točak deluju kao monitori koji izveštavaju o brzini, prianjanju i drugim faktorima performansi. Oni stalno šalju ažuriranja na računar vašeg automobila. Svaki senzor takođe komunicira i kontroliše kočioni uređaj na svakom točku. Ovo je osnova za sistem protiv blokiranja kočnica (ABS) vašeg automobila. Dizajniran da pomogne vozaču da zadrži kontrolu upravljanja tokom naglog kočenja. Antiblok kočnice su ključna komponenta u kontroli vuče i elektronskoj kontroli stabilnosti
Backup Camera
Takođe se naziva kamera za zadnji pogled, ova kamera usmerena pozadi vozila se obično nalazi negde unutar zadnjih delova vozila – zadnji branik, okvir registarske tablice ili brava za poklopac prtljažnika ili vrata prtljažnika.
Ove kamere se aktiviraju samo kada se prebacite u rikverc Iako je veoma efikasan kada se vraćate nazad ili izlazite sa parking mesta, on je od neprocenjive vrednosti za uočavanje pešaka ili drugih objekata iza vašeg vozila..
Elektronska kontrola stabilnosti
Takođe, koristeći ABS senzore i nezavisno kočenje na sva četiri točka, zadatak elektronske kontrole stabilnosti je da zadrži vozilo u smeru kojim upravljate. Složenija od ABS-a ili kontrole vuče, kontrola stabilnosti se oslanja na oba da bi pomogla u ostvarivanju svoje misije.
Vaš sistem kontrole stabilnosti koristi više senzora osim onih koje je pozajmio od ABS-a. Ovi dodatni senzori mere skretanje (pomeranje u stranu) i ugao upravljanja. Sistem kontrole stabilnosti je funkcionalan sve dok se vozilo povinuje vašim inputima upravljača (ide desno kada skrenete desno ili levo kada skrenete levo).
Kontrola stabilnosti koristi svaki alat koji nudi ABS i kontrolu vuče da vrati automobil na željeni kurs. Ovo može uključivati primenu kočnica na određene točkove, pa čak i smanjenje ili modulaciju brzine motora.
Sigurnosni pojasevi
Neverovatno, samo jedan od 10 vozača je vezivao sigurnosni pojas još 2004. jer su bili glomazni i neudobni. Danas postoje kamere koje snimaju da li ste vezali pojas , da li koristite telefon, kojom brzinom ste išli, da li ste bučno i bahato vozili kola, pa može da se desi da vam čestitka sa fotografijom stigne na kućnu adresu.
Sistem za praćenje pritiska u gumama (TPMS)
Koristeći senzor unutar svake gume za praćenje vazdušnog pritiska, TPMS vas upozorava kada je pritisak u gumama nizak. Neki sistemi stalno prikazuju trenutni pritisak u svakom pneumatiku u funkciji prikaza informacija za vozača.
Traction Control
Kontrola proklizavanja je upravo ono što zvuči: to je sistem za održavanje vuče između vaših pogonskih točkova i površine ispod njih. Posebno je od pomoći u klizavim uslovima.
Sigurnosne funkcije za sprečavanje sudara
Iako smo decenijama udaljeni od automobila bez volana i pedala, ipak, nastavićemo da ubiremo plodove bezbednosne tehnologije koja se stalno menja dok proizvođači automobila rade na tom cilju.
Neki od ovih pomagala za vozača se kombinuju da bi stvorili još naprednije sisteme za pomoć vozaču (ADAS).
Nadgledanje mrtvog ugla (BSM)
Da bi pratili vozila koja se približavaju u susednim trakama, osnovni BSM se oslanja na radarske ili ultrazvučne senzore koji se obično nalaze sa obe strane zadnjeg branika. Neki napredniji sistemi udružuju senzore sa bočnim kamerama.
BSM vas upozorava na vozila koja ulaze u mrtve uglove u zadnjem delu vašeg vozila. Ova upozorenja mogu biti u obliku lampica upozorenja na A-stubovima vašeg vozila, spoljnim retrovizorima ili, ako je vaš automobil tako opremljen, head-up displeju. Upozorenje može biti i taktilno ako vaš automobil ima haptički volan ili sedište.
Brake Assist
Pomoć pri kočenju je projektovana da obezbedi dodatno kočenje u hitnim slučajevima kada vozač ne uspe u potpunosti da pritisne kočnicu. U takvim slučajevima, sistem za pomoć pri kočenju pokreće i zatim održava kočenje u nuždi sve dok vozač ne otpusti papučicu kočnice.
Neki sistemi za pomoć pri kočenju mere vreme potrebno vozaču da pređe sa gasa na kočnicu kako bi utvrdio da li treba da se uključi. Sistemi zasnovani na radaru ili kameri predviđaju situacije kočenja u nuždi, pokrećući kočenje delić sekunde pre nego što noga vozača stigne do papučice kočnice.
Nažalost, ljudski faktor ponovo dolazi u obzir ako se vozač uspaniči, prerano otpusti papučicu kočnice.
Upozorenje na prednji sudar (FCV)
Prilično smo sigurni da će upozorenje na sudar unapred biti jedna od značajnih naprednih bezbednosnih tehnologija, budući da sve više postaje nezaobilazna tehnologija za pomoć/bezbednost vozaču.
Koristeći kamere, radare, lasere ili neku kombinaciju ova tri, FCV otkriva automobile ili druge objekte ispred vašeg vozila. Sofisticiraniji primeri FCV takođe mogu pokupiti pešake, bicikliste, pa čak i životinje.
Dok se vozilo opremljeno FCV približava otkrivenom objektu i oseti potencijalni sudar, sistem izdaje upozorenje. To upozorenje može biti vizuelno, zvučno, taktilno ili neka kombinacija prethodno navedenog. Mnogi noviji FCV sistemi takođe uključuju automatsko kočenje u nuždi (AEB).
Pomoć pri skretanju na raskrsnici (ITA)
Funkcija FCV i AEB, ovaj sistem ispituje raskrsnice za potencijalne kolizije. Na primer, to mogu biti vozila, pešaci ili biciklisti koji vam prelaze stazu, kao i da vas upozoravaju na približavanje vozila u suprotnom smeru dok krenete ulevo. Obezbeđuje i upozorenja i automatsko kočenje ako vozač ne reaguje.
Pomoć pri centriranju saobraćajne trake (LCA)
LCA je napredniji oblik pomoći pri održavanju trake. On preuzima aktivniju ulogu u održavanju vašeg vozila u sredini u svojoj traci. Takođe koristi kameru usmerenu napred za praćenje granica trake. Veoma često, LCA koristi neki oblik pomoći pri upravljanju za vožnju po krivinama. LCA može da funkcioniše samo kada je aktiviran prilagodljivi tempomat.
Upozorenje o napuštanju trake (LDV)
LDV je prilično uobičajena tehnologija koja koristi kameru postavljenu na prednjoj strani za nadgledanje vašeg vozila u odnosu na markere trake (srednje i bočne trake). Kada vidi da automobil skreće blizu obeleživača trake sa obe strane, izdaje upozorenje, signalizirajući vam da se vratite u svoju traku. To upozorenje može biti vizuelno, zvučno, taktilno ili neka kombinacija ova tri. Napredniji LDV sistemi će vas suptilno gurnuti nazad u vašu traku.
Pomoć pri održavanju saobraćajne trake (LKA)
LKA je sofisticiranija verzija upozorenja o napuštanju trake. Koristi sistem upravljanja da vrati vozilo u svoju traku. Neki sistemi koriste sposobnost nezavisnog kočenja ABS-a da nežno koče točak dok se sprema da pređe liniju.
Promena trake bez uključivanja pokazivača pravca će dovesti do toga da LKA nežno usmerava volan kako bi vas zadržao u trenutnoj traci. Sila nije dovoljna da nadjača ili čak promeni vaše komande i upravljanje vozilom, ali će privući vašu pažnju.
Pomoć pri traženju trake (LTA)
LTA takođe pomaže vozačima da ostanu centrirani u odgovarajućoj traci. Međutim, tamo gde linije saobraćajne trake možda nisu dovoljno vidljive ili dosledne, LCA će pratiti putanju vozila ispred njega. I ovde ponovo radi u sprezi sa adaptivnim tempomatom u vozilu.
Detekcija pešaka (Pedestrian Detection)
Samo osetljivija verzija FCV ili RCTV može da identifikuje pešaka na putu vozila. Pošto je detekcija pešaka sofisticiranija od FCV, obično, ali ne uvek, uključuje AEB. Mnogi današnji FCV sistemi takođe mogu otkriti bicikliste, a ponekad čak i životinje.
Zadnje automatsko kočenje u slučaju nužde (RAEB)
Automatsko kočenje kada uređaj „oseti“ sudar prilikom vožnje u rikverc, RAEB takođe može imati funkciju detekcije pešaka.
Upozorenje o unakrsnom saobraćaju pozadi (RCTV)
Češće nego inače, RCTV je uparen sa praćenjem mrtvog ugla jer se oba oslanjaju na radarske ili ultrazvučne senzore ugrađene sa svake strane zadnjeg branika. Ponekad RCTV uključuje i rezervnu kameru.
RCTV se aktivira kada vozilo napuštate sa zadnje strane na parking mestu. Upozorava vas na vozila koja se približavaju sa obe strane na kolovozu. Upozorenje može biti zvučno, vizuelno ili taktilno.
Neki RCTV sistemi uključuju automatsko potpuno kočenje, sprečavajući vas da uđete u nevolje.
Poluautonomna vožnja
Poluautonomna vožnja je mešavina mnogih individualnih naprednih sistema pomoći u vožnji (ADAS). Omogućava vozilu da obavlja mnoge zadatke vozača sa vozačem za volanom.
Ovi sistemi mogu sami da ubrzavaju, upravljaju, koče, pa čak i menjaju trake (u naprednijim sistemima) pod određenim uslovima. Kada je pravilno opremljeno, vozilo može čak i da se parkira.
Bezbednosne funkcije kontrole brzine
Ključna komponenta samovozećih automobila je sposobnost vozila da zadrži svoju poziciju dok se saobraćaj oko automobila bezbedno ubrzava, usporava i zaustavlja.
Adaptivni tempomat (ACC)
Standardni tempomat je dizajniran da održava unapred podešenu brzinu, bez obzira na ponašanje okolnog saobraćaja. Vozač može pritisnuti kočnicu da bi je isključio ili pritisnuti dugme „Nastavi“ da bi je ponovo uključio. Podešavanje podešavanja brzine tako da odražava promenu ograničenja brzine takođe pada na teret vozača.
Međutim, ACC može da razmišlja „svojom glavom“ i da, u određenim situacijama, deluje samostalno. Kada ga vozač aktivira, ACC koristi kamere, radare i lasere da nadgleda okolni saobraćaj. Da, vozač i dalje mora fizički da uključi ACC, ali većina ACC sistema može da ga preuzme odatle.
Neki ACC sistemi smanjuju brzinu kako bi odgovarali vozilu ispred njih i potpuno se zaustavljaju, ako je potrebno, kako bi održali bezbedno rastojanje.
Sofisticiraniji ACC sistemi mogu se povezati sa GPS mapiranjem vozila. Shodno tome, oni su svesni predstojećih krivina i čak mogu automatski da uspore automobil u skladu sa tim. Štaviše, možete programirati neke ACC sisteme da prepoznaju nove zone brzine i shodno tome podese brzinu vozila.
Automatsko kočenje u slučaju nužde (AEB)
Često upareno sa upozorenjem na prednji sudar, automatsko kočenje u nuždi se oslanja na kamere, radar, senzore ili kombinaciju ova tri za identifikaciju objekata na putanji vozila. Ta svest se pretvara u akciju ako sistem utvrdi potencijal za sudar.
Akcija zavisi od AEB sistema. Neki sistemi će aktivirati kočnice, dovodeći vozilo do potpunog zaustavljanja ako je potrebno. Drugi sistemi će samo usporiti automobil dok vozač ne aktivira kočnicu, što smanjuje udar ako vozač ne reaguje.
Prepoznavanje saobraćajnih znakova (TSR)
Kao pomoć vozaču, TSR je funkcionalan, ali pasivan. Jednostavno koristi kameru usmerenu napred za identifikaciju putnih znakova. Njegov program uključuje katalog saobraćajnih znakova koji su vredni pažnje vozača. To uključuje znakove za ograničenje brzine, stop, sporo i izlaz. Takođe su prioritetni znaci upozorenja, kao što su pešački prelaz, školska zona, železnički prelaz, krivina ispred i tako dalje.
Kamera usmerena napred snima sliku nadolazećih putokaza, obrađuje ih, identifikuje one koji se smatraju važnima i projektuje te slike na ekran osetljiv na dodir, head-up ekran ili neki drugi ekran.
Funkcije za bezbedno vidno polje i osvetjenost
Napredak u vožnji noću prevazišao je LED tehnologije i tehnologije prednjih svetala sa projektorskim snopom.
Automatska duga svetla
Takođe se naziva pomoć za duga svetla, ova tehnologija se oslanja na kameru usmerenu napred ili fotosenzor za identifikaciju farova vozila koja se približavaju. Takođe je programiran da reaguje na zadnja svetla koja postanu vidljiva dok skratite rastojanje na automobilima ispred vas.
Vozač mora u početku da uključi sistem, iako će automatska duga svetla biti podrazumevana postavka. Duga svetla ostaju uključena osim ako sistem ne otkrije prednja ili zadnja svetla ispred vas na određenoj udaljenosti. Sistem će tada isključiti duga svetla. Kada se ne detektuju prednja ili zadnja svetla, duga svetla će se ponovo uključiti.
Adaptive Headlights
Uglavnom, tradicionalni farovi su fiksni, što će reći, usmereni pravo napred. Adaptivni farovi, međutim, mogu da se okreću do određenog stepena u zavisnosti od smera u kome se volan okreće u krivinama. Shodno tome, ovi farovi mogu da osvetle oblast sa vaše desne ili leve strane dok se okrećete.
Noćni vid – night vision
Noćno osvetljenje može uključivati više od farova. Noćni vid postaje sve popularniji u automobilima. Postoje dva tipa: pasivni i aktivni.
- Pasivni sistemi koriste termografsku kameru sposobnu da vidi toplotu. Oni mogu da vide i prikažu toplotu koja dolazi sa osobe, životinje ili bilo kog objekta koji odlaže više toplote od vazduha oko sebe. Kamera prevodi ono što vidi u crno-belu sliku na monitoru.
- Aktivni sistem koristi infracrvene izvore svetlosti koji osvetljavaju put ispred. Pošto je infracrveno zračenje izvan ljudskog vidljivog spektra, ne utiče na nadolazeće vozače. Posebna infracrvena kamera prikuplja podatke, prikazujući slike na monitoru.
Pasivni sistem ima problema da vidi nežive objekte koji ne emituju toplotu. Aktivni sistemi mogu da pokvare kada infracrveno svetlo blokiraju magla, sneg i kiša.
Ostale napredne bezbednosne funkcije automobila
Iako bezbednost konačno zauzima mesto za stolom uz stil, ekonomičnost goriva, performanse i udobnost kao razlog zašto ljudi kupuju automobile, bezbednost nije nova. Napredak u bezbednosti je napravljen tokom godina. Ovde uključujemo bezbednosne funkcije koje su bolje kategorisane kao uobičajene, a ne kao standardne.
Monitor pažnje vozača
Koristeći kameru opremljenu senzorima sa LED detektorima, monitor pažnje vozača prati budnost vozača kroz pokrete očiju , položaj glave, aktivnost očnih kapaka i tako dalje. Neke sofisticiranije verzije povezuju druga napredna pomagala za vozača u nadzor za praćenje ponašanja upravljanja i još mnogo toga. Kada sistem utvrdi da budnost vozača opada, izdaje vizuelna ili audio upozorenja.
Bezbedni i na točkovima: AI sistem upravlja umorom vozača i smanjuje saobraćajne nesreće
Sistemi za pomoć pri parkiranju
Ovi sistemi nude različite nivoe automatizacije. Kada se pronađe mesto, neki sistemi će usmeriti vozilo na parking, dok vozač pokreće pedale. Drugi će pronaći mesto i onda potpuno parkirati automobil. Drugi će dozvoliti vozaču da se zaustavi do dijagonalnog parking mesta, istupi, a zatim koristi privezak za ključeve da povuče vozilo na parking mesto. Drugi sistemi omogućavaju vozaču da pozove parkirani automobil na svoju lokaciju.
Brisači sa senzorom kiše
Kada sistem brisača koji detektuje kišu oseti vlagu na vetrobranskom staklu, automatski uključuje brisače. Vozač ne mora ponovo da podešava brzinu brisača kako se količina kiše menja jer se sistem automatski prilagođava.
Upozorenje o putnicima pozadi
Nekoliko proizvođača ugrađuje podsetnike za zadnja sedišta kako bi umanjili šansu da dete ili kućni ljubimci ostanu na zadnjem sedištu.
Senzori sedišta, detektori pokreta i nadzor zadnjih vrata otkrivaju nekoga ili nešto na zadnjem sedištu kada je kontakt isključen. Ako je to slučaj, čuje se upozorenje.
Safe Exit
Uobičajen u Hyundai modelima, kao i drugim markama, Safe Exit koristi svoje senzore postavljene pozadi da detektuje vozila u susednoj traci koja se približavaju sa zadnje strane. Sistem oglašava upozorenje i sprečava otvaranje vrata na toj strani automobila. Kada opasnost prođe, vrata će funkcionisati.
Telematika
Kada čujete reč Telematika, pomislite na telefon – to je način na koji vaš automobil upućuje hitne pozive spoljnim provajderima i, poput pametnog telefona, pruža mnoge pogodnosti koje poboljšavaju vaš život.
Telematika je spoj komunikacija i računarskih podataka. U vozilima, to uključuje GPS praćenje, uslugu mobilnog telefona i kompjuterski sistem vozila. Omogućava direktnu vezu između vašeg pametnog telefona, automobila i provajdera telematike.
Telematika može automatski da pozove prve odgovore u slučaju sudara, daljinski otključa vaš automobil, locira vaše vozilo, obezbedi vremensku prognozu itd.
Da zaključimo:
Autoindustrija kontinuirano inovira i razvija nove tehnologije kako bi poboljšala bezbednost vozača, putnika i svih učesnika u saobraćaju. Kako tehnologija napreduje, možemo očekivati još više impresivnih sigurnosnih funkcija u budućim modelima automobila.