U današnjem, modernom svetu u kome se krize i incidenti sa visokim rizikom javljaju sve više, od ključne je važnosti da razumemo osnovne principe pregovaranja u talačkim situacijama i strategije reagovanja u masovnim pucnjavama.
Suočavanje sa takvim kriznim situacijama zahteva poseban set veština, duboko razumevanje ljudske psihologije, te strateško i taktičko planiranje.
U ovom tekstu fokusiraćemo se na najbolju praksu u pregovaranju u talačkim situacijama i smernice za postupanje kada dođe do masovne pucnjave, kao i postupanje u slučaju pucnjave u školama.
Metode pregovaranja u talačkim situacijama
Pregovaranje u talačkim situacijama jedna je od najosetljivijih i najkompleksnijih disciplina u oblasti bezbednosti. Pristup se obično zasniva na nekoliko ključnih principa:
Uspostavljanje komunikacije: Prvi korak je uspostavljanje komunikacijske veze sa osumnjičenima. Ovaj proces mora biti taktički vođen, sa ciljem da se ostvari smirena i konstruktivna razmena informacija.
Aktivno slušanje: Pregovarači moraju pokazati empatiju i razumevanje kako bi izgradili poverenje sa osumnjičenima. Aktivno slušanje pomaže pregovaračima da bolje razumeju motivacije, strahove i zahteve otmičara kako bi na osnovu toga preduzeli adekvatne akcije.
Smanjenje napetosti: Kroz konstantnu i smirenu komunikaciju, cilj je postepeno smanjenje nivoa napetosti. To može uključiti davanje ustupaka (gde je to moguće i sigurno), uspostavljanje rutine ili omogućavanje komunikacije osumnjičenog sa porodicom ili advokatom.
Mirno rešavanje: Krajnji cilj je postići bezbedno oslobađanje talaca bez upotrebe sile. Da bi se to postiglo, pregovarači se trude da stvori scenario u kojem otmičari vide mirnu predaju kao najbolju opciju.
Pregovarači u talačkim situacijama igraju ključnu ulogu u upravljanju konfliktima, zaustavljanju nasilja i zaštiti života. Pozicija pregovarača zahteva izuzetnu stručnost, veštine i prirodne talente.
Koje kvalitete treba da poseduje pregovarač u kriznim situacijama
Obrazovanje i Kvalifikacije
Pregovarači često dolaze iz policijskih i bezbednosnih službi, a mnogi su prošli specijalizovane programe obuke za pregovaranje u talačkim situacijama. Takođe, obrazovanje u oblastima kao što su psihologija, sociologija, bezbednost i krizni menadžment, kriminalistika može biti izuzetno korisno.
Komunikacijske veštine
Efikasna komunikacija je ključna u talačkim situacijama. Pregovarači moraju biti sposobni da jasno i smireno prenesu poruke, slušaju bez prekida, razumeju verbalne i neverbalne znake, kao i da grade poverenje sa osobom koja drži taoce.
Razumevanje psihologije
Pregovarači bi trebalo da imaju solidno razumevanje ljudske psihologije, uključujući razumevanje kako stres, strah i anksioznost mogu uticati na ponašanje. Takođe je korisno razumeti načine kako da se konstruktivno upravlja ovim emocijama.
Strpljenje i izdržljivost
Talačke situacije mogu trajati duže vreme, a pregovarači moraju biti sposobni da ostanu mirni i fokusirani kroz celi proces. Ovo zahteva strpljenje, izdržljivost i visoku emocionalnu stabilnost.
Rešavanje problema i donošenje odluka
Pregovarači moraju biti sposobni za brzo i efikasno rešavanje problema, kao i za donošenje teških odluka pod pritiskom. To uključuje kritičko razmišljanje, strateško planiranje i fleksibilnost u odgovoru na promene situacije.
Empatija
Iako može izgledati kontraintuitivno, empatija je izuzetno važna veština za pregovarače. Razumevanje i priznavanje emocija osobe koja drži taoce može pomoći u izgradnji poverenja i otvaranju mogućnosti za rešavanje konflikta.
Smernice za postupanje u masovnim pucnjavama
Suočavanje sa masovnim pucnjavom zahteva brzu procenu situacije i odlučne akcije. Smernice za postupanje obuhvataju:
Beg, Skrivanje, Borba: Prva preporuka je da se, ako je moguće, izbegne pretnja. Ako beg nije moguć, treba se skriti na bezbedno mesto i pokušati ostati neprimetan. Ako ni beg ni skrivanje nisu mogući, kao krajnja mera preporučuje se borba protiv napadača.
Obaveštavanje policije: Čim je bezbedno, treba da obavestite policiju, pružajući što više informacija o situaciji, uključujući broj napadača, njihov fizički opis, lokaciju, vrstu oružja i broj potencijalnih žrtava.
Ostati Smiren: U ovakvim situacijama, održavanje smirenosti je ključno. To pomaže u donošenju boljih odluka i smanjuje šanse za nepotrebne rizike. Jasno je da ne postoji adekvatna reč utehe u ovakvim situacijama i da fraza „ostani smiren“ zvuči isuviše neutešno i nezahvalno. Obzirom da su takve situacije traumatične, nikad proživljene, vreme je da se uvedu obuke na svim nivoima funkcionisanja, od vaspitno-obrazovnih ustanova, do privrednih subjekata, kako bi se simulacionim vežbama postiglo „privikavanje“ na ovakve situacije u cilju što boljeg reagovanja. Praksa je pokazala da ljudi u talačkim situacijama ili u slučaju pucnjave ne znaju šta treba da rade, koga da pozovu, šta da kažu i kako da se odbrane.
Smernice za bezbednost učenika u slučaju pucnjave u školi
Svedoci smo da je se ova pojava polako „primila“ i na naše tlo nažalost, dok je u svetu prisutna poslednjih decenija, te smo upravo iz zapadnih zemalja preuzeli obrasce ponašanja i reagovanja u kriznim situacijama.
-
Obavesti nadležne organe
Najvažnija stvar koju učenik može da uradi u slučaju pucnjave je da odmah obavesti odraslu osobu ili školske službenike fizičkog obezbeđenja, nastavnike ili bilo koga. Ukoliko je to bezbedno, treba odmah pozvati policiju i pružiti što više informacija o situaciji.
-
Beži, sakrij se, bori se
Ovaj princip se koristi širom sveta i podrazumeva tri koraka. Prvo, ako je bezbedno, učenici treba da pobegnu iz zgrade škole. Ako to nije moguće, sledeći korak je sakriti se. Treba izabrati mesto koje je van vidokruga napadača i koje može pružiti zaštitu od vatrenog oružja. Poslednji korak, koji se koristi samo kao krajnja opcija, je borba. Ovaj korak treba preduzeti samo ako su životi direktno ugroženi i nema drugih opcija.
-
Ostani miran
Suočavanje sa ovakvom situacijom može izazvati strah i paniku, ali je od vitalnog značaja da učenici ostanu što mirniji. Panika može dovesti do nepromišljenih odluka koje mogu povećati rizik.
-
Sledi uputstva odraslih
Učenici bi trebalo da slede uputstva školskog osoblja, policije ili drugih nadležnih organa. Ti profesionalci su obučeni za upravljanje ovakvim situacijama i treba im verovati.
-
Ne pokušavaj biti heroj
Iako se oseća prirodno želja da se pomogne ili zaštiti druge, učenici bi trebalo da izbegnu pokušaje da se suoče sa napadačem ili da se stave u još veću opasnost. Najvažnija stvar je da svako ostane bezbedan.
Pucnjave u školama su zastrašujuće i potencijalno opasne situacije. Stoga je neophodno da škole redovno obučavaju svoje učenike o postupcima koje treba slediti u ovakvim situacijama. Važno je napomenuti da su ove opšte smernice i da specifični protokoli mogu varirati u zavisnosti od škole i lokalne zajednice.
Bez obzira da li je u pitanju talačka situacija ili masovna pucnjava, svaka krizna situacija zahteva brzo razmišljanje, smirenost i znanje o najboljim praksama i strategijama. Kroz kontinuiranu edukaciju i trening, možemo se pripremiti za ove izazove i pomoći u stvaranju bezbednog društva.
