Evropska unija je u ponedeljak 10.07. potpisala novi sporazum o privatnosti ličnih podataka koji se prenose preko Atlantika, nastojeći da okonča pravnu nesigurnost koja muči hiljade kompanija koje prenose lične podatke, kao i sa ciljem da ublaži zabrinutost Evrope u vezi sa elektronskim špijuniranjem od strane američkih obaveštajnih agencija. Izveštava AP News.
Okvir za privatnost podataka EU-SAD ima adekvatan nivo zaštite ličnih podataka, saopštila je izvršna komisija EU. To znači da je uporediv sa strogim standardima zaštite podataka 27 zemalja, tako da kompanije mogu da ga koriste za premeštanje informacija iz Evrope u Sjedinjene Države bez dodatnih nivoa zaštite.
Novi sporazum – Novi izazov?
Vašington i Brisel su uložili napor da reše svoju dugogodišnju bitku oko bezbednosti podataka građana EU koje tehnološke kompanije čuvaju u SAD nakon što su dva ranija sporazuma o prenosu podataka odbačena.
„Lični podaci sada mogu slobodno i bezbedno da se prenose iz Evropskog ekonomskog prostora u Sjedinjene Države bez ikakvih daljih uslova ili ovlašćenja“, rekao je evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders na brifingu za novinare u Briselu.
Vašington i Brisel se dugo sukobljavaju oko razlika između strogih pravila EU o privatnosti podataka i relativno labavog režima u SAD, kojem nedostaje savezni zakon o privatnosti. To je stvorilo neizvesnost za tehnološke gigante, uključujući Google i Facebook matičnu Metu, povećavajući izglede da će američke tehnološke firme možda morati da drže evropske podatke koji se koriste za ciljane oglase van Sjedinjenih Država.
Evropski borac za zaštitu privatnosti koji je pokrenuo sporna pitanja na zbog ove prakse odbacio je najnoviji dogovor. Maks Šrems je istakao da novi sporazum nije rešio ključna pitanja i obećao da će ga osporiti najvišem sudu EU.
Šrems je započeo pravnu sagu podnošenjem žalbe na rukovanje njegovim podacima na Fejsbuku nakon otkrića uzbunjivača Edvarda Snoudena pre oko 10 godina o tome kako je američka vlada prisluškivala onlajn podatke i komunikacije ljudi.
Nazivajući novi sporazum kopijom prethodnog, Šrems je rekao da njegova grupa sa sedištem u Beču, NOIB, sprema pravni izazov i očekuje da će se predmet vratiti pred Evropski sud pravde do kraja godine. „Bile bi nam potrebne promene u američkom zakonu o nadzoru da bi ovo funkcionisalo – a mi to jednostavno nemamo.
Okvir, koji stupa na snagu u utorak, obećava pojačane mere zaštite od zloupotreba u prikupljanju podataka i pruža višestruke mogućnosti za obeštećenje.
Obaveštajne službe i pristup ličnim podacima
Prema sporazumu, pristup američkih obaveštajnih agencija podacima je ograničen na ono što je „neophodno i proporcionalno“ za zaštitu nacionalne bezbednosti.
Evropljani koji sumnjaju da su američke vlasti pristupile njihovim podacima moći će da se žale novom Sudu za reviziju zaštite podataka, koji se sastoji od sudija imenovanih izvan američke vlade. Prag za podnošenje žalbe biće „veoma nizak“.
Poslovne grupe su pozdravile odluku, koja otvara pravni put kompanijama da nastave sa prekograničnim tokovima podataka.
„Ovo je veliki napredak“, rekao je Aleksandar Rur, direktor javne politike u briselskoj kancelariji Udruženja računarske i komunikacione industrije, čiji su članovi Apple, Google i Meta.
„Nakon godišnjeg natezanja i čekanja, kompanije i organizacije svih veličina sa obe strane Atlantika konačno imaju sigurnost u pravnom okviru koji omogućava prenos ličnih podataka iz EU u Sjedinjene Države“, rekao je Rur.
Kao odjek Šremsove prvobitne žalbe, Meta Platforms je u maju pogođen sa rekordnih 1,3 milijarde dolara kazne EU za povredu privatnosti zbog oslanjanja na „pravne alate“ za koje se smatra da su nevažeći za prenos podataka preko Atlantika.
Meta je u svom najnovijem izveštaju o zaradi upozorila da će bez pravnog osnova za prenos podataka biti prinuđena da prestane da nudi svoje proizvode i usluge u Evropi, „što bi materijalno i negativno uticalo na naše poslovanje, finansijsko stanje i rezultate poslovanja“.
Povezane teme:
Fejsbuk nezakonito obrađivao lične podatke korisnika skoro 10 godina
Zaštita podataka u radnom odnosu – Pregled važećih zakona u jugoistočnoj Evropi 2022.
