Virtuelni dosije
Društvene mreže su postale integralni deo naših života, omogućavajući nam da ostanemo povezani sa prijateljima, porodicom i celokupnim svetom. Međutim, one takođe predstavljaju platformu na kojoj se lične informacije mogu zloupotrebiti.
Danas, u eri rapidne komunikacije, instant življenja, ubrzanog deljenja mnoštva informacija i fotografija, za mnoge je nepojmljivo da niste korisnik bar neke društvene mreže, jer je postalo opšte prihvaćeno da, ako nešto nije objavljeno – nije se ni desilo. Nećemo pogrešiti ako društvenim mrežama damo simboličan epitet „obaveštajne službe u malom“ jer je u pitanju mreža dostupnih informacija, samo je krucijalno znati šta i kako tražiti. Par klikova je i više nego dovoljno i već imate najsvežije informacije o ljudima koje pratite.
Dosta ranije, da bi ste došli do nekih banalnih i osnovnih informacija o nekoj osobi, trebalo je mnogo više vremena, tehnike, ljudstva i sofisticiranih metoda. Danas, ko bude želeo da vas proprati, učiniće to jednim klikom, a količinu dobijenih informacija dobiće onoliko koliko ste vi to servirali.
Između privatnosti i promocije
Svi mi imamo „virtuelni dosije“ koji govori za nas onoliko koliko mi dajemo. Socijalni mediji su izuzetno dobar način efikasnog povezivanja i marketinga, ali da li ste se zapitali kome i zašto mi promovišemo našu privatnost? Da li je zaista bitno da neko nama poznat ili nepoznat bude u toku sa našom privatnošću i ličnim životom, počev od toga šta je na trpezi stola, sa kim se družimo, ko nam je supružnik i slično? Da li je potreba da se bude zapažen i u trendu veća od razumevanja realnih opasnosti?
Rizici po privatnost korisnika društvenih medija su noćna mora koju većina odlučuje da ignoriše – dok ne postane stvarnost. U daljem tekstu pročitajte, na koji način se mogu zloupotrebiti vaši podaci sa društvenih mreža. I ne zaboravite da ste ih upravo VI objavili kao izraz slobodne volje.
Zašto je privatnost društvenih medija važna?
Privatnost društvenih medija- iako izgovorena milion puta, nosi u sebi kontradiktornost i apsurd. Ako koristite društvene medije kao JAVNU platformu, ne možemo govoriti o PRIVATNOSTI. To je kao da ste izašli na gradski trg i tražite privatnost. Jednostavno ne ide. No, možemo paziti kako se ponašamo i šta radimo, odnosno da ograničimo vrstu podataka i izbor fotografija koje plasiramo o sebi na društvenim mrežama. Ove informacije se mogu namenski deliti (kao što su javni profili i objave) ili nesvesno (kao što su sajtovi podataka dele sa drugim kompanijama i marketinškim agencijama na društvenim mrežama).
Riznica podataka…
Lične i osetljive informacije koje ljudi mogu saznati o vama sa vaših naloga su heterogene. Samo na osnovu par informacija mogu dobiti profil vaše ličnosti.
Ali dok je većina ljudi zabrinuta šta kompanije znaju o njima, veća opasnost su oni koji su vam fizički bliže i kako sve mogu da iskoriste/ zloupotrebe te informacije. To mogu biti čak i prijatelji, kolege sa posla, drugari iz škole i slično. Tako na primer počinju noćne more u vidu cyberbulling-a, ucenjivanja, iznuda, koje mogu eskalirati tragičnim epilogom ukoliko se pravovremeno ne odreaguje.
Čak i kada je vaš nalog podešen na privatan, oglašivači, „snalažljivi momci“, prevaranti, mogu dobiti pristup vašim osetljivim podacima:
- Informacije o profilu: Osnovne informacije poput imena, adrese stanovanja, broja telefona i datuma rođenja – mogu se koristiti za krađu identiteta ili ciljanu prevaru;
- Fotografije i video materijal, ažuriranja statusa — uključujući događaje iz ličnog života, posao i status veze i verska uverenja – mogu se koristiti za stvaranje lažnih profila, za ucene ili za izazivanje štete na druge načine i razne kompromitacije na socijalnom, poslovnom, ljubavnom planu i drugo.
- Informacije o radnom mestu i obrazovanju mogu biti korisne za sajber kriminalce koji žele da izvedu sofisticirane prevare ili ciljane napade. Posebno su interesantne instant objave sa radnog mesta, koje mogu biti kontraproduktivne ukoliko je u pitanju strogo poverljiv i konspirativan posao. U prilog tome pročitajte: PROFESIONALAC ILI AMATER: 10 grešaka koje prave operativci bliske zaštite
- Deljeni sadržaj — kao što su slike i video snimci na kojima ste vi, a koje je objavio neko drugi Objave prijatelja i porodice — sve što neko objavi o vama mogu pronaći i koristiti oglašivači, hakeri, prevaranti ili neko ko ima interes da vam naudi, a na društvenim mrežama se može poslužiti riznicom vaših podataka
- Deljenje informacija i multimedije o socijalnom i materijalnom statusu, pokretnostima i biznisu sa istog profila dovodi do targetiranja te osobe koja postaje lak plen. Najčešći oblik je u vidu ljubavne zamke.
- Informacije o Lokaciji: Podela trenutne lokacije ili objavljivanje fotografija sa geo-oznakama može omogućiti nekome da prati vaše kretanje, što može dovesti do opasnosti za vašu ličnu bezbednost.
- Lične preferencije— uključujući hobije, navike, kretanja, pa čak i istoriju kupovine.
- Informacije o Porodici i Prijateljima: Informacije o vašim najbližima mogu se koristiti za socijalni inženjering, gde prevarant koristi te informacije kako bi vas naterao da mu verujete ili da nešto uradite.
- Lozinke i Sigurnosna Pitanja: Informacije koje se često dele, poput imena kućnog ljubimca ili grada rođenja, često su korišćene kao odgovori na sigurnosna pitanja za pristup nalogu. Zloupotreba ovih informacija može dovesti do hakovanja naloga.
Ono što je još više zabrinjavajuće je da neki sajtovi društvenih medija (kao što je Facebook) prikupljaju korisničke podatke o ljudima koji čak nemaju nalog. Ovi „profili u senci“ se obično koriste za ciljanje oglasa na drugim povezanim sajtovima.
-
Hakovanje i preuzimanje naloga
Mnogi ljudi nesvesno objavljuju lične podatke koji bi hakerima mogli dati tragove za njihove lozinke ili bezbednosna pitanja — na primer, objavljivanje o vašem rodnom gradu, kućnim ljubimcima, osnovnoj školi ili široj porodici.
Prevaranti ili koriste ove informacije da pokušaju silom da uđu u vaš nalog ili koriste napade društvenog inženjeringa da bi vas prevarili da date svoju lozinku.
U mnogim slučajevima, prevaranti ne moraju čak ni da vas prevare da date svoje lozinke ili informacije o nalogu. Procurele informacije o nalogu na društvenim mrežama prodaju se na Dark Web-u za samo 25 dolara.
-
Pecanje na društvenim mrežama
Ako vaši nalozi na društvenim mrežama nisu podešeni kao privatni, možete primati poruke od bilo koga — čak i od prevaranta koji pokušavaju da vas nateraju da kliknete na zlonamerne veze. Prošle godine, 12% svih klikova na lažne phishing veb stranice potiču iz društvenih medija.
Prevaranti takođe redovno koriste društvene medije za pokretanje ljubavnih prevara i šema prevara u vezi sa investicijama. U poslednjih nekoliko godina, brutalno nazvana „ ovce za klanje“ je bila u porastu na društvenim mrežama, koštajući žrtve preko 10 milijardi dolara.
-
Podaci o lokaciji koje koriste stalkeri i predatori
Mnogi sajtovi društvenih medija podrazumevano uključuju podatke o lokaciji — kao što su fotografije ili objave. Ove podatke mogu koristiti progonitelji, prevaranti ili čak lopovi da prate vaše kretanje.
Internet igralište: Koji su rizici i kako zaštititi decu na mreži?
-
„Iskopavanje“ podataka koje vodi do krađe identiteta
Prevarantima je potrebno iznenađujuće malo informacija da bi vam ukrali identitet. I često, polazna tačka za krađu identiteta mogu biti javno dostupne informacije na društvenim medijima.
Prevaranti mogu da koriste vaše ime, adresu ili broj telefona da vas ciljaju sa phishing prevarama — ili da potraže osetljivije informacije o vama koje se prodaju na Dark Webu. Sa samo vašom glavnom adresom e-pošte ili telefonskim brojem, prevaranti mogu pronaći sve procurele lozinke, brojeve kreditnih kartica, pa čak i vaš broj socijalnog osiguranja.
-
„Rupe“ u privatnosti koje otkrivaju vaše osetljive informacije
Kompanije društvenih medija redovno menjaju svoje politike i funkcije – a neke od tih promena mogu izazvati ozbiljne probleme sa privatnošću podataka.
Na primer, u nekim slučajevima, postovi koje delite privatno sa prijateljima ili u privatnim grupama mogu da se dele javno bez vaše dozvole. A ako vaši prijatelji ne poštuju iste stroge postavke privatnosti na društvenim medijima kao i vi, ovim informacijama može pristupiti bilo ko — čak i prevaranti i poslodavci.
-
Poslodavci ili regruteri koji vas procenjuju na osnovu vaših postova
Vaši profili na društvenim mrežama mogu izgledati lični, ali 70% poslodavaca kaže da koriste društvene medije za istraživanje kandidata tokom procesa zapošljavanja. Još gore, 57% kaže da je pronašlo sadržaj zbog kojeg nisu angažovali kandidata.
-
Doxing dovodi do stresa
„Doxing“ se dešava kada hakeri ili loši akteri namerno dele lične podatke o vama na internetu kako bi naneli štetu — na primer, neko deli vaš broj telefona ili kućnu adresu kako bi vas drugi uznemiravali. Što je više informacija o vama koje su javno dostupne, veća je verovatnoća da ćete biti izloženi ovakvim neprijatnostima.
KOLIKO KOŠTA PRIVATNOST? Šta je DOKSING i šta se dešava sa vašim ličnim podacima?
-
Sajber maltretiranje i uznemiravanje
Za decu, tinejdžere, pa čak i odrasle, društveni mediji mogu biti izvor maltretiranja i emocionalnih i psiholoških napada. Javni nalog omogućava sajber nasilnicima lak pristup da vas ciljaju porukama i zlonamernim objavama — kao i pristup vašim ličnim podacima.
SEXTORTION – Sa čime se suočavaju naša deca i šta roditelji treba da znaju?
-
Romantične prevare na društvenim mrežama
Prevaranti kreiraju lažne profile na društvenim mrežama kako bi vas pokušali namamiti u lažne veze, a zatim od vas traže gotovinu, poklon kartice, lične podatke ili još gore – postajete žrtva organizovanog kriminala poput prostitucije i slično. Mnogi već „unapred sve znaju“ i da ih „ovake stvari ne mogu zadesiti“, ipak i kao nebitna karika u ovom kontekstu, nekome možete da budete bitni. Ali najvažnije je da bude bitni sebi i stoga informisani i oprezni. Na primer, romantični prevaranti na društvenim medijima mogu koristiti vaše lične podatke da naprave savršenu prevaru osmišljenu da vas zarobe. To su izuzetni psiholozi sa izuzetnim darom pretvaranja i laganja.
-
Aplikacije trećih strana koje mogu da pristupe vašim drugim nalozima
Mnogi ljudi koriste prijave na društvenim mrežama (kao što je „Prijavite se preko Facebook-a“). Ali iako su ove usluge zgodne, one mogu izložiti vaše lične podatke kompanijama ili aplikacijama koje možda nemaju najbolju digitalnu sigurnost .
-
Malwer i virusi u porukama ili objavama
Ako je vaš nalog postavljen na javni, prevaranti vam mogu slati zlonamerne veze putem direktnih poruka. Ove poruke često žele da stvore osećaj hitnosti koristeći jedan od ovih metoda:
„Da li ste ovo vi na ovoj fotografiji/videu?“ Ove poruke prikazuju pregled videa ili fotografije da bi privukli vašu radoznalost i ubedili vas da kliknete na vezu.
Lažna obaveštenja o kršenju autorskih prava. Prevaranti šalju ovakve poruke preko Instagrama da bi vas uplašili da kliknete na njihove veze.
Nagrade ili pokloni od velikih kompanija. Prevaranti se predstavljaju kao Telekom operateri, Apple, Microsoft, Amazon ili druge velike kompanije i nude besplatne nagrade – ako kliknete na njihove veze.
Ako kliknete na bilo koju vezu u ovim vrstama poruka, ili ćete zaraziti svoj uređaj malverom ili ćete biti odvedeni na ono što izgleda kao stranica za prijavu na sajt društvenih medija. Ali u stvarnosti, to je lažna veb lokacija dizajnirana da ukrade vaše korisničko ime i lozinku.
ZanimljivostI
- Sa porastom aplikacija društvenih medija kao što su Facebook, Twitter i Instagram, socijalni aspekt i komunikacija između mnogih ljudi se smanjuju.
- Prema nedavnoj studiji oko jedne trećine ljudi manje komunicira sa članovima porodice i prijateljima jer ih mogu pratiti na društvenim mrežama.
- Skoro 60% ispitanika u studiji smatra da prijatelj ima bolji život zbog onoga što su objavili na društvenim mrežama, dok se više od 60% korisnika društvenih medija oseća lošije nakon što su saznali da ih je neko „otkačio od prijatelja“ na mreži.
Ukupno 54% korisnika društvenih medija oseća se uznemireno kada niko ne „lajkuje ili komentariše“ sliku koju su postavili, a skoro polovina je bila ljubomorna kada su videli da prijatelj ima više lajkova nego oni.- Još jedna alarmantna činjenica je da količina informacija koje ljudi objavljuju na mreži može dovesti do opasnih situacija.
Summa summarum
Da biste se zaštitili, veoma je važno da kontrolišete koje informacije delite na društvenim mrežama, i da razumete postavke privatnosti na svakoj platformi. Takođe, razmislite pre nego što objavite bilo koju informaciju koja bi mogla da se iskoristi protiv vas. Internet nikada ne zaboravlja, a jednom objavljene informacije mogu ostati dostupne i posle njihovog brisanja.
