Stabilan sistem za gašenje požara vodom – SPRINKLER SISTEM je među najkorisnijim sredstvima u vašem “vatrogasnom arsenalu“. Pokazalo se da ovi sistemi smanjuju smrtnost i gubitak imovine u preko 65 odsto slučajeva. Prskalice smanjuju štetu, povećavaju efikasnost zaštite i čine prostor bezbednijim.
Gubici imovine su 85% manji u stambenim zgradama sa protivpožarnim prskalicama u poređenju sa objektima bez njih. Kombinacija automatskih prskalica i sistema ranog upozorenja u svim zgradama mogla bi smanjiti ukupne povrede, gubitak života i materijalnu štetu za najmanje 50%.
I pored obaveznih PP aparata i plansko-organizacijske regulative kojom se uređuje način i stepen zaštite na osnovu kategorizacije objekta i drugih zahteva shodno Zakonu o zaštiti od požara, sistem prskalica danas je postao neizostavan deo mnogih lokala, ritejlera, tržnih centara, većih i manjih firmi, stambenih objekata, pa čak i kuća, ali malo ko zna kako one zaista rade.
Prskalice za gašenje požara su svakako nešto što želite u svom poslovnom objektu, u stambenoj zgradi ili u privatnom stanu! Ali kako funkcionišu zapravo?
Odgovaramo na vaša pitanja kako protivpožarne prskalice spašavaju vašu kompaniju ili dom od velike štete.
Dim NE aktivira sprinkler sistem
Suprotno popularnom verovanju, dim ne izaziva aktiviranje prskalica. Nalaze se na plafonu isto kao i dimni senzori, pa je prilično lako pogrešiti, jer se toplota prenosi nagore sa dimom iz vatre. Ali ako bi dim bio okidač, onda bi i najjednostavnije tostiranje sendviča u kancelarijskoj kuhinji moglo biti dovoljno da se kuhinja natopi vodom. O pušačima da ne govorimo…
Visoka temperatura pokreće sistem prskalica. Kada bukne plamen, vazduh direktno iznad njega se brzo zagreva. Ovaj vrući vazduh se diže i širi duž plafona. Kada je vazduh dovoljno vruć i dođe do glave prskalice, pokreće se lančana reakcija.
Većina prskalica ima staklenu sijalicu napunjenu tečnošću na bazi glicerina. Ova tečnost se širi kada dođe u kontakt sa vazduhom zagrejanim na između 135 i 165 stepeni. Kada se tečnost proširi, ona razbija svoje staklene okvire i glava prskalice se aktivira.
Izuzetno efikasni
Svaka glava sprinklera je pričvršćena za cev koja se povezuje sa pouzdanim izvorom vode izvan zgrade. Kada toplota aktivira glavu prskalice, otvara se ventil, dozvoljavajući vodi pod pritiskom iz cevi da izađe.
Važno je da voda u sistemu prskalica za požar bude pod pritiskom. Ovo omogućava vodi da prska napolje u obliku luka kako bi se vatra temeljnije ugasila i sprečilo njeno ponovno izbijanje ili širenje.
Zaštita od požara: TOP 10 zabluda u koje ste do sada verovali
Tipična prskalica ispušta 55 litara u minuti dok potivpožarno crevo ispušta preko 600 litara u minuti. Možete očekivati da će prskalica ispustiti manje od 5% vode koju koristi vatrogasna služba.
Šteta je minimalna
Na malim ekranima sistem sprinklera prikazuju se senzacionistički radi boljeg doživljaja filmskog iskustva gledalaca ali i pokazivanja mogućnosti napredne filmske tehnologije. To znači da se šteta pravi tamo i gde realno ne postoji. Svi smo imali prilike da gledamo scene u kojima plamen bukti u zatvorenom prostoru, ali nismo imali prilike da saznamo da sprinkleri u filmovima rade na pogrešan način, što mnoge ljude navodi da veruju u zabludu da su sve prskalice u sistemu povezane zajedno i kada se jedna aktivira toplotom, da se automatski aktiviraju sve.
Da je to slučaj, gašenje požara bi jednostavno bilo štetnije od samog požara zbog količine izbačene vode. Prskalice zapravo, ne rade tako.
Sistemi prskalica su dokazani i u upotrebi su više od 100 godina, a za to vreme imaju stopu uspešnosti od 99% širom sveta.
Na sreću, glave prskalice funkcionišu pojedinačno. U većini slučajeva požari se mogu potpuno ugasiti nakon aktiviranja samo jedne ili dve prskalice. Ovo omogućava da se šteta od vode ograniči na malo područje gde je požar nastao. Osim toga, pošto prskalice gase požare sa oko šest puta manje vode od vatrogasnog creva, njihova brza akcija je zapravo manje štetna za vašu imovinu od posete vatrogasne službe.
Gde (treba) da se koriste?
- Vrtići
- Škole
- Stambeni kompleksi
- Poslovni kompleksi
- Industrijske zone (pogoni i sl)
- Kompanije
- Kancelarije
- Tržni centri
- Super marketi
- Restorani, kafići, kuhinje
- Hoteli
- Klubovi, diskoteke
- Hale i objekti velikog prostornog kapaciteta i okupljanja ljudi
- Magacini
- Višespratnice, neboderi
Zaštita od požara u stambenim zajednicama: Da li vaša zgrada ima protivpožarnu zaštitu?
