Srbija od 2005. ima Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.
Ekonomske i društvene promene i usklađivanje standarda sa onima u Evropskoj uniji razlozi su koji se navode za donošenje novog Zakona, koji bi trebalo značajno da popravi sliku u ovoj oblasti.
Kada je reč o povredama i smrtnim ishodima na radu, statistika za 2022. godinu nešto je povoljnija od one u 2021. Ipak, podaci su i dalje uznemiravajući.
U 2022. godini, inspektori rada su izvršili 982 inspekcijska nadzora povodom smrtnih povreda, teških povreda sa smrtnim ishodom, teških, kolektivnih i lakih povreda na radu radu, i to:
- 26 inspekcijskih nadzora povodom smrtnih povreda na radu,
- 21 inspekcijski nadzor povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom,
- 16 inspekcijskih nadzora povodom kolektivnih povreda na radu, u okviru kojih se dogodilo 5 smrtnih i 4 teške povrede na radu sa smrtnim ishodom (u 2021. godini: 19 kolektivnih povreda na radu sa 7 smrtnih i 2 teške povrede na radu sa smrtnim ishodom),
- 844 inspekcijska nadzora povodom teških povreda na radu,
- 75 inspekcijskih nadzora povodom lakih povreda na radu;
Iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu kažu da je prošle godine pojačan inspekcijski nadzor, bilo ih je više od 65 000, uz gotovo 10 000 izrečenih mera, od čega i 52 krivične prijave.
“Treba imati i u vidu da u 2021. i u 2022. godini imamo i povećanu privrednu aktivnost, dakle imamo veliki broj gradilišta na celoj teritoriji.
S tim u vezi inspektori rada zaista svakodnevno sprovode inspekcijske nadzore i sprovode kontrolu”, kaže za Marker Dunja Cicmil, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zaštitu na radu.
Statistiku bi trebalo da poboljša novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji je u skupštinskoj proceduri, a donosi niz novina – povećane su maksimalne zaprećene kazne sa milion na dva miliona dinara.
Osim toga, inspektori će, ukoliko primete da su ugroženi bezbednost i zdravlje radnika, moći da zatvore gradilište na 3, pa i 30 dana.
“Slažete se da se nikome neće isplatiti da mu se zatvori, da mu stoji gradilište 15 ili 30 dana, da su to već ogromni finansijski gubici za investitora i za poslodavca. Naša ideja jeste da oni shvate da im se ne isplati da plaćaju visoke kazne već da upravo deo tih sredstava ulože u unapređenje zaštite svojih zaposlenih”, kaže Dunja Cicmil.
Na konstataciju da se često čuju kritike da državne institucije gledaju kroz prste poslodavcima jer se više vrednuju radna mesta od prava radnika, Dunja Cicmil kaže:
“Upravo podaci inspekcijskih nadzora govore suprotno. Kada govorimo konkretno o radu na crno, podaci za 2022. godinu kažu da su inspektori rada prilikom izvršenih inspekcijskih nadzora zatekli 5015 lica na radu na crno, a nakon preduzetih mera inspektora rada poslodavci su zasnovali radni odnos sa ukupno 65 posto od zatečenih lica u radu na crno”.
Ako zakon bude usvojen, novina će biti i redovniji lekarski pregledi o trošku poslodavca, kao i lekarski nadzori za one koji rade noću i na rizičnim poslovima, kažu u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Veće obaveze, a veće i kazne: Šta nam donosi novi nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu?
