Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Razlozi za donošenje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu mogu se razmatrati sa stanovišta da je važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 91/15 i 113/17 – dr. zakon), donet i u primeni od novembra 2005. godine i da su se u međuvremenu desile značajne ekonomske i društvene promene koje nameću obavezu njegovog daljeg usklađivanja sa standardima EU, posebnim konvencijama MOR-a koje je naša država ratifikovala, usklađivanje sa izmenama u pravnom sistemu Republike Srbije, izmenama u politici u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, prilagođavanje stvarnim potrebama, kao i preciznijeg ili drukčijeg uređivanja pojedinih odredaba u cilju stvaranja pravne sigurnosti i transparentnosti u primeni.
Tekst važećeg zakona nije bitno menjan skoro 17 godina, od početka primene. Zakon je samo jednom izmenjen i dopunjen 2015. godine, i to kako bi se otklonili nedostaci uočeni u dotadašnjoj primeni i izvršilo dalje usklađivanje sa Direktivom 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu. Izmene i dopune, na prvom mestu su se odnosile na podizanje nivoa kompetencije lica za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavaca u određenim visokorizičnim delatnostima, uvođenje obaveze poslodavca da donese program za osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, uvođenje obaveze periodičnog obnavljanja osposobljavanja i ograničavanje roka važenja licence na pet godina, a u cilju promovisanja i unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji utvrđena su nacionalna priznanja za izuzetna postignuća u ovoj oblasti.
Problemi u primeni
Problemi u primeni važećeg zakona na koje su privredni subjekti najčešće ukazivali ogledaju se, između ostalog na sprovođenje postupka procene rizika i donošenje akta o proceni rizika, zaključivanje sporazuma o zajedničkom sprovođenju mera bezbednosti i zdravlja na radu kad dva poslodavca dele radni prostor, organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, neadekvatno prenošenje odredaba Direktive 89/391/EEZ koje se odnose na organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih i konsultovanje, informisanje i saradnja sa zaposlenima. Istovremeno, neophodno je bilo uvesti nove institute u režim zaštite zaposlenih, koji se prevashodno odnose na obezbeđivanje veće zaštite zdravlja i proširivanje kruga lica koja uživaju zaštitu.
Potrebno je između ostalog, izvrši usklađivanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu sa odredbama:
- Zakona o radu (,,Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje)
- Zakona o zdravstvenoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS”, broj 25/19), Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 25/19)
- Zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja (,,Službeni glasnik RS”, broj 104/13)
- Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 32/13)
- Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 – US; 84/04 – dr. zakon; 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – US, 86/19 i 62/21)
- Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva (,,Službeni glasnik RS”, br. 123/14, 106/15, 105/17 i 25/19 – dr. zakon)
- Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda (,,Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 77/19),
- Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (,,Službeni glasnik RS”, broj 49/21),
- Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima (,,Službeni glasnik RS”, br. 101/15, 95/18 – dr. zakon i 40/21),
- Zakona o planiranju i izgradnji (,,Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21),
- Zakona o visokom obrazovanju (,,Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon i 73/18),
- Zakona o obrazovanju odraslih (,,Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 73/18, 27/18 – dr. zakon, 67/19, 6/20 – dr. zakoni, 11/21 – autentično tumačenje, 67/21 i 67/21 – dr. zakon),
- Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju (,,Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 10/13 – dr. zakon, 101/16 i 67/21 – dr. zakon),
- Zakona o privrednim društvima (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19),
- Zakona o hemikalijama (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15),
- Zakona o prekršajima (,,Službeni glasnik RS”, br. 65/13, 13/16, 98/16 – US, 91/19 – dr. zakon i 91/19)
- Zakona o opštem upravnom postupku (,,Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje),
- Zakona o inspekcijskom nadzoru (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/15, 44/18 – dr. zakon i 95/18) i dr.
U korak sa digitalizacijom
Način vođenja evidencije povreda na radu u Republici Srbiji je zastareo i nije pratio promene koje je doneo tehnološki razvoj. Imajući u vidu prioritete Vlade za uspostavljanje digitalizacije na svim nivoima u državnoj upravi, nameće se obaveza uspostavljanja elektronskog registra povreda na radu. Uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu prema Evropskoj metodologiji povreda na radu (ESAW) je obaveza koja je proistekla iz Pregovaračkog poglavlja 18 – Statistika.
Jedinstveni registar povreda na radu može obezbediti brojne pozitivne efekte: elektronsku prijavu povreda na radu, smanjenje troškova, ušteda vremena za poslodavce, ubrzavanje procesa ostvarivanja prava, dostupnosti podataka o izvoru i uzroku povreda na radu, sistematsku obradu i analiziranje podataka.
Takođe, svim učesnicima u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Inspektorat za rad, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, instituti za medicinu rada, obrazovne ustanove, poslodavci, zaposleni, mediji) mogu biti dostupni relevantni podaci o broju povreda na radu.
Imajući u vidu navedene razloge, neophodno je doneti novi zakon koji će urediti ovu oblast.
Prilikom izrade teksta Predloga zakona korišćena je Direktiva 89/391/EEZ, kao i druge posebne direktive EU, inicijative i predlozi za izmenu njegovih odredaba, kao i rešenja koja su predložile reprezentativne organizacije sindikata i poslodavaca.
Šta se postiže izmenama?
Uloga Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je pre svega sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, a zasniva se na pokretanju niza aktivnosti u svim oblastima delovanja uspostavljanjem odgovornosti poslodavca i prava zaposlenih za primenu mera kojima će se ostvariti najviši standardi bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih.
Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu koja omogućava zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju. Posao koji radnici obavljaju treba da bude organizovan na takav način da ne dovede do oštećenja njihovog zdravlja. Bezbednost i zdravlje na radu doprinosi povećanju produktivnosti na radnom mestu, podstiče ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšava funkcionisanje tržišta rada, a to će izvršiti pozitivan uticaj na privredu.
Investicije za obezbeđivanje i unapređenje uslova rada kojima se povrede na radu i profesionalne bolesti smanjuju na najmanju moguću meru, odnosno veća ulaganja u unapređenje uslova rada smanjuju troškove posledica od povreda na radu i profesionalnih bolesti, čime direktno utiču na poslovanje privrednih subjekata. Troškovi posledica povreda na radu utiču na gubitak poslovnog ugleda, kao i na moral i motivisanost zaposlenih.
Prema tome, zakon treba da uspostavi jasan pravni okvir u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji.
Usvajanjem i sprovođenjem ovog zakona obezbediće se uslovi za viši stepen bezbednosti i zdravlja na radu i bolje uslove rada u cilju sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom
Koje su novine?
- Rad od kuće biće u okviru novog nacrta zakona.
- „U tekstu Nacrta zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uvode se neki novi izrazi, kao što su:Radna sredina; Radilište; Rad na visini, Rad u dubini, Ozbiljna, neizbežna i neposredna opasnost, Radno mesto sa povećanim rizikom, Rad od kuće, Rad na daljinu i dr.
- Uvodi se veći nivo kompetencija stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu, kao i licenciranje svih fizičkih lica koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu i njihovo kontinuirano usavršavanje znanja„
- Precizirane su obaveze poslodavca koji obavlja delatnost građevinarstva, kao jedne od najrizičnijih delatnosti. Svaki od poslodavaca izvođača jedužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, ako radovi traju duže od tri dana u kontinuitetu i da nadležnoj inspekciji rada prijavi početak obavljanja poslova.
Nove obaveze i za poslodavce
Pored obaveze poslodavca da zaposlenom izda na upotrebu ličnu zaštitnu opremu u skladu sa aktom o proceni rizika, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju i sprovede obuku za njeno pravilno korišćenje.
„U slučaju teške ili smrtne povrede na radu poslodavac će biti dužan da u roku od osam dana izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tim radnim mestima. Novina u odnosu na važeći zakon je propisivanje obaveze poslodavca da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda“, navode nam.
Pored pregleda i provere propisane opreme za rad uvodi se i pregled i ispitivanje električnih i gromobranskih instalacija.
Bitne novine se odnose na obaveze poslodavca da izda dozvolu za rad zbog veće zaštite zaposlenih pri obavljanju određenih visokorizičnih poslova (prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama).
Propisana je veća nadležnost inspektora rada da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima od tri, odnosno 15 ili 30 dana u zavisnosti koliko puta su utvrđene okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu, kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Veće kazne
Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na gradilištu, a gradilište vidno obeleži.
Na pitanje koje su predviđene kazne, navode da je kaznena politika pooštrena:
„Novina u odnosu na važeći zakon je propisivanje novčanih kazni u fiksnom iznosu i pooštravanje kaznene politike. Maksimalne kazne su povećane sa 1.000.000 na 2.000.000 dinara“, istakli su sagovornici.
Poslodavcima se ostavlja rok od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona da organizuju svoje poslovanje u skladu sa ovim zakonom.
„Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao predlagač zakona želi da novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu stavljanjem akcenta na prevenciju utiče na efikasnu zaštitu zaposlenih i uspešno poslovanje“, ističu u resornom ministarstvu.
Radnici koji i na velikim visinama rade bez kaciga, ali i bez druge neophodne zaštitne opreme, česta su slika niških gradilišta. Inspekcija stalno ponavlja da se kontrolišu gradilišta, ali ni inspektora nema dovoljno. Oni su nažalost često i u crnoj statistici. Nada je da će izmene zakona tu statistiku ukloniti.
