Verovali ili ne, naš digitalni život dostupan je 24/7. Sve više vremena provodimo ispred ekrana, bilo da je reč o laptopu, pametnom telefonu ili drugom uređaju. To obično znači da sedimo i ispred kamere. Neki od nas su retko koristili ovu funkciju, sve dok nije nastupila pandemija. Kamere mogu pružiti spas u momentima kada ne možete fizički da stignete na više mesta i nude udobnost online poslovnih sastanaka, pružaju mogućnost ćaskanja sa prijateljima i porodicom sa kojima se niste dugo videli, ali nas takođe dovode i u opasnost.
Ko može da hakuje moju kameru?
Danas, kada je sve dostupno, to može uraditi bilo ko. Upad u vaš sistem i špijuniranje kamere nije rezervisano samo za one koji su dobro potkovani znanjem. Bilo da se radi o finansijski motivisanim sajber kriminalcima, progoniteljima, nasilnicima, trolovima ili običnim čudacima, razne trikove, aplikacije i znanje za hakovanje veb kamera nikada nije bilo lakše pronaći na mreži. To stavlja teret na sve nas koji će učiniti da postanemo trezveniji i svesniji rizika kako bi smo preduzeli korake da poboljšamo našu privatnost i bezbednost na mreži. Od nas zavisi da li ćemo se oglušiti o pretnje koje su postale naša svakodnevnica ili ćemo stati na put i sačuvati našu privatnost za sebe.
Zašto me neko špijunira preko web kamere?
Ovakva tema još uvek predstavlja tabu i nevericu i obavezno povlači brojna pitanja od kojih je najčešće: „Kome sam ja bitan“? Time počinje i time se najčešće zatvara ova problematika. Podaci prikupljeni putem web kamere najčešće završavaju tamo gde i ostali podaci koji predstavljaju kapital na dark net tržištu. Trgovina informacija oduvek je bio unosan posao, a sada kada imamo nove tehnologije, postalo je nikad lakše doći do njih. Pročitajte koliko košta vaša privatnost.
KOLIKO KOŠTA PRIVATNOST? Šta je DOKSING i šta se dešava sa vašim ličnim podacima?
Kako dolazi do hakovanja?
Kada su u pitanju sajber pretnje, napadači drže većinu karata. Oni biraju kada, kako i na koga da udare. Tajna ekonomija sajber kriminala vredna trilione godišnje nudi im sve alate i znanje potrebno za pokretanje napada.
Evo par načina kako možda planiraju da upadnu u vašu privatnost:
- Trojanci za daljinski pristup (RAT) su poseban tip malvera koji omogućava napadaču da daljinski kontroliše uređaj žrtve. Na taj način mogu da uključe kameru bez aktiviranja lampice koja inače sugeriše da je kamera aktivirana i da snima, a zatim sami sebi šalju video datoteke. Isti softver se može koristiti za evidentiranje kucanja na tastaturi, omogućavajući im da ukradu lozinke, bankarske podatke i još mnogo toga. RAT-ovi se mogu primeniti kao i svaki drugi zlonamerni softver preko:
a) linkova ili zlonamernih priloga u e-mailovima za krađu identiteta
b) zlonamernih veza u aplikacijama za razmenu poruka ili na društvenim medijima
c) zlonamerne mobilne aplikacije
2. Iskorišćavanje ranjivosti je još jedan način na koji hakeri mogu da „zaposednu“ vašu veb kameru. Softver sadrži greške jer su ga napisali ljudi. A neke od ovih grešaka se mogu iskoristiti da pomognu zlonamernim akterima da daljinski kompromituju uređaje, ne samo računare i telefone, već apsolutno svaki uređaj koji koristite a koji je povezan na internet. Istraživači bezbednosti i hakeri su u konstantnoj trci, ko će koga da nadmudri. O tome govori i situacija kada je Apple nedavno platio istraživaču preko 100.000 američkih dolara za ranjivost koju je pronašao u macOS-u. Ta greška je mogla da omogući upravo hakovanje veb kamere. Ako naše računare, Mac računare i uređaje ne ažuriramo najnovijim verzijama softvera i OS-a, loši momci bi i dalje mogli da ih iskoriste.
Može li me neko špijunirati preko kamere na mobilnom telefonu?
- Izloženi kućni uređaji su nešto drugačiji slučaj, ali i dalje predstavljaju veliki rizik za privatnost. To su CCTV kamere, pametna rasveta, alarm, i drugi uređaji koji su sastavni deo pametnog doma. Ipak, iako su dizajnirani iz najbolje namere kako bi naše porodice bile bezbednije, napadači bi ih mogli razuveriti da to nije baš tako, izuzev ako se ulaže u kvalitetne mehanizme zaštite. Kao što smo gore naveli, upad se realizuje preko ranjivosti (ljudska greška u aplikaciji ili proizvodnji), ili se može učiniti jednostavnim pogađanjem naših lozinki, ali i „grubim prisiljavanjem“ putem automatizovanog softvera koji koristi već ukradene podatke kako bi se prijavili na nove naloge. Na taj način uviđaju da li smo ih ponovo koristili.
Pretnja je stvarna!
Nažalost, špijuniranje putem kamere je daleko od teoretisanja. Evo i par eklatantnih primera:
- U 2019. godini, međunarodna policijska operacija bila je usmerena na prodavce i korisnike Imminent Monitor RAT-a. Uhapšeno je oko 13 „najplodnijih korisnika“ RAT-a i zaplenjeno 430 uređaja, iako je policija upozorila da je prodat preko 14.500 kupaca širom sveta.
- U januaru 2022., muškarac iz Ujedinjenog Kraljevstva bio je u zatvoru više od dve godine nakon što je koristio RAT-ove i druge alate za sajber kriminal da bi špijunirao žene i decu. Rečeno je da je koristio lažne profile u aplikacijama za razmenu poruka da bi stupio u kontakt sa svojim žrtvama, ubeđujući ih da preuzmu RAT-ove preko zlonamernih veza. Ovo je omogućilo pristup njihovim uređajima, gde je izvršen upad na veb kamere. Cilj je prikupiti što više kompromitujućeg materijala skladištenih na uređaju kao i onih koji se dešavaju upravo sada. Zapitajte se gde vam je računar pre nego što ga ponesete u toalet, ili pre nego što se odlučite za presvlačenje ispred veb kamere.
Kako da znam da li mi je hakovana kamera?
Brojni hakeri žive daleko od žrtve, u zemljama koje zatvaraju oči pred ovakvom vrstom aktivnosti – posebno kada to rade profesionalni sajber kriminalci koji žele da iznude svoje žrtve ili prodaju lične podatke na mreži. Zbog toga je važnije nego ikada da preduzmemo proaktivne korake da proverimo da li smo na meti.
Evo nekoliko znakova da je vaša veb kamera hakovana:
- Lampica kamere počinje da „blinka“ – iako neki hakeri mogu da sakriju svoje napade tako što će isključiti svetlo kamere, to nije uvek slučaj. Ako se uključi kada ga ne koristite, najverovatnije je da vam neki haker pravi društvo
- Postoje čudne datoteke na vašem računaru – čak i ako je haker ukrao snimke sa vaše veb kamere, možda i dalje postoje sačuvane datoteke na vašem računaru. Potražite bilo šta neobično, posebno u dokumentima ili video fasciklama na vašem hard disku.
- Postoje neke neobične aplikacije na vašem sistemu – jedan od najčešćih načina na koji hakeri daljinski snimaju putem vaše veb kamere je RAT. Pokrenite skeniranje malvera i vidite da li vas upozorava na bilo koji softver koji ne bi trebalo da bude na vašem računaru ili uređaju.
- Vaša podešavanja su promenjena – još jedna stvar koju malver kao što je RAT obično radi je da ometa bezbednosni softver koji radi na vašem uređaju ili osnovni operativni sistem kako bi im olakšao život. Proverite da li su neke bezbednosne funkcije onemogućene.
Šta ako vas kontaktira neko ko tvrdi da je hakovao vašu veb kameru?
Ovo je često mamac kada zaista i nemaju nikakav vaš podatak, kako bi ste ga zaista i ostavili usled straha od kompromitacije. Oportunistički prevaranti će često koristiti neke informacije iz prethodnog iskustva, poput stare e-pošte i lozinke, kao „dokaz“ da su pristupili vašem uređaju i veb kameri. Pokušaće da vas prevare da im pošaljete novac kako bi ih sprečili da pošalju kompromitujuće slike ili video zapise svim vašim kontaktima. U ovakvim situacijama seksualne iznude ili bilo kakvih ucena, kontaktirajte odeljenje za visokotehnološki kriminal.
Da li mogu sprečiti hakovanje veb kamere?
Odgovor je DA! Da biste bili sigurni od online voajera, potrebna je da postoji svest o opasnostima i par koraka koje ćete sprovesti u praksi. Uverite se da vaš računar, mobilni ili pametni kućni uređaj uvek ima najnoviji softver i unapred instaliran softver za zaštitu od malvera. Uverite se da je zaštićen jakom i jedinstvenom lozinkom ili pristupnom frazom, kao i dvofaktorskom autentifikacijom (2FA) ako je moguće. Ne klikćite na veze u bilo kojoj neželjenoj komunikaciji. I pokrijte sočivo kamere zaštitom na klizače koju imate u bilo kojoj prodavnici tehnike.
