Masovni razvoj i široka dostupnost socijalnih medija doveo je do pomame da ozbiljni poslovi i ljudi budu transparentni i izloženi široj javnosti, pa je postalo uobičajeno čak i u bezbednosnoj branši da vidimo mnoge pripadnike kako objavljuju „selfije” dok su na zadatku, sa značkom, oružjem i u uniformi.
Reklama ili život?
Neretko možemo videti telohranitelje i pripadnike CPO – bliske zaštite kako objavljuju selfije u privatnom avionu klijenta, predvorju klijentove kuće, hotelskoj sobi sa 5 ili 6 zvezdica ili pored limuzine parkirane ispred privatnog aviona. Više selfija na štićenoj lokaciji očigledno treba da tvrde „još jednu ugovorenu tezgu“ i još jedan ekstravagantan let. Da ne zaboravimo zajedničke slike sa klijentom koji treba da bude predmet zaštite, a ne mamac za nevolje.
Možemo se samo nadati da je većina ovih slika montirana ili snimljena dok zapravo nisu ni bili na štićenim lokacijama, odnosno pored klijenta.
Svako ko ima vremena da „uživa” u fotografisanju verovatno ima previše vremena na raspolaganju i možda uopšte ne radi svoj posao. Ako je CPO sam, ne sme dozvoliti luksuz da mu pažnja odluta od klijenta pa makar dovoljno kratko da bi se napravila samo jedna fotografija.
Realnost je da pravi profesionalac neće dozvoliti drugima da bude fotografisan, a posebno da se sam fotografiše dok je na zadatku. Šta više, pravi profesionalac neće izabrati da sarađuje sa onima koji tako rade. A klijent koji teži da bude kvalitetno zaštićen teško da će ikada sarađivati sa amaterima ili dati preporuku drugima za angažman.
Šta je ‘bliska zaštita’?
Bliska zaštita je termin koji se koristi u industriji bezbednosti da opiše fizičku zaštitu pojedinca koji je u opasnosti.
Koja je razlika između operativca bliske zaštite i telohranitelja?
Zajednička razlika se svodi na individualnu interpretaciju između telohranitelja i službenika za blisku zaštitu (jer su to dvoje donekle isto), jeste da će telohranitelj češće biti usklađen sa pojedincem; oni su, na primer, veoma vidljivi pored neke poznate ličnosti koja prisustvuje događaju na crvenom tepihu. S druge strane, manje je verovatno da će službenik za blisku zaštitu biti identifikovan. On je više anoniman, ali kao i telohranitelj pazi na pretnju i obezbeđuje da u svakom trenutku postoji zaštita klijenta. U vezi sa tim u daljem tekstu ćemo navesti greške koje su najčešće i za jednu i za drugu stranu.
Ko radi, taj i greši
Svi ponekad naprave kiks, jer, ipak smo samo ljudi. Kako je Džon Vuden istakao: „Ako ne pravite greške, onda ne radite ništa.“ Mudrost ove izjave je, naravno, ne da podstičemo nerad da bi se izbegle greške, već da učimo iz njih, što je i krajnji cilj ovog teksta, da podseti na ono što je zaboravljeno i da nove ideje za bolju bezbednosnu praksu.
10 grešaka koje prave operativci bliske zaštite
-
„Uvek se radi o meni“
Žao nam je ako smo mi ti koji ovo moramo da saopštimo, ali zaštita klijenata je uslužna industrija. Nikad se ne radi o telohranitelju/CPO već je središte pažnje uvek klijent. Klijentima se pruža odgovarajuća zaštita dobrom strategijom obezbeđenja, kako bi ostali bezbedni, spokojni i produktivni u svojim poslovima. To je ono što klijentu treba i zato plaća uslugu bliske zaštite.
Klijenta ne zanima kako je telohranitelj proveo dan, koji su njegovi lični problemi ili organizaciono-tehnički problemi u vidu nedostatka resursa (ljudstva ili opreme), njega zanima da li taj posao može biti obavljen ili ne.
Sa druge strane ovo je i breme ove profesije, jer svaki problem pada na njegova leđa. Život nastavlja da se dešava onda i kada je na zadatku.
-
Druženje sa klijentom
Ovakva situacija može biti veoma teška. Najprirodnija stvar na svetu je da želimo da budemo prijatelji sa ljudima sa kojima provodimo vreme i radimo, ali u slučaju bliske zaštite, to nije dobra ideja ni za klijenta ni za onog ko ga štiti.
Čak i onda kada klijent pokaže zainteresovanost za problem svog zaštitnika, neprofesionalno je ulaziti u bilo kakve detalje i blisku komunikaciju. Bliska je zaštita, a ne interpersonalni odnos. “Družba je družba, služba je služba“.
-
Ego booster – Nepoštovanje drugih klijentovih saradnika
Veoma često priroda rizika i važnost ovog posla nekim ljudima dođe kao „Ego booster“ iliti hranjenje ega. Uglavnom je izražen kroz potrebu da se osećaju važnijim od drugih, stavljajući svoju ulogu u prvi plan, nipodaštavajući sve u okruženju – kuvare, spremačice, dadilje, neke poslovne saradnike. I pogodite! Na kraju dana sami sebi naprave probleme. Na primer: spremačica koja čisti toalet i sprema krevete možda ima veoma blizak odnos sa porodicom koji traje godinama. A klijent će radije zadržati odanu čistačicu koja je praktično deo porodice, nego nabusitog telohranitelja. Niko nije nezamenljiv.
-
Neuklapanje u životni stil klijenta, kulturu kompanije ili lične preferencije
Nije cilj da izvršilac bliske zaštite bude svoj na zadatku, da eksponira svoj stil ličnosti, kulture, preferencija. Njegov posao je da se uklopi! Nije čak ni prirodno da sve bude „pod konac“ – militaristički, da se klijenti osećaju kao zatočenici, jer ako se ponašate kao Robocop sa supružnikom i decom klijenta, malo je verovatno da će se osećati prijatno i da će vas prihvatiti iako su bezbedni. Kada vas prihvate, tada ste se uklopili. Za telohranitelje je to veoma često mač sa dve oštrice jer nije lako izbalansirati zaštitu i „poslušnost“ klijentove porodice.
Često je telohranitelj između dve vatre, treba da ispuni zahteve prema ugovoru, da bude pristojan i na odstojanju sa decom i supružnikom, da se ne zbliži, a da ne bude suvišan; da bude tu kad treba i da ga nema kada ne treba.
-
Veliki ego bez pokrića
Pa da razjasnimo. U ovoj vrsti posla nema mnogo mesta za ego.
Klijent je velika šansa, a CPO na zadatku – veoma je svestan svoje uloge i moći, i koristi je u svoju korist, ne brinući o tome kako to utiče na druge članove ekipe. To znači da se prema svojim kolegama iz logistike ili operative može loše ophoditi približavajući se na taj način štićeniku- klijentu (njegovoj supruzi, ćerci) ostvarujući neke lične koristi. U potrazi za novim poslom ovakvo ophođenje postaje mu glavna referenca da više nikada ne dobije ugovor za blisku zaštitu. Neko ko tek ulazi u ove vode, preporuka je da ne spaljuje mostove koji će mu na vrhuncu karijere biti od koristi.
-
Igranje favorita
Ovo je još jedna zamka u koju previše telohranitelja upada. To je razumljivo jer je u ljudskoj prirodi da želi da se dopadne. I to je još jedan dobar primer da je „u tom trenutku izgledalo kao dobra ideja“.
Neki CPO /telohranitelji koji ne dobijaju širu sliku misle da su posebni i da je klijentu zaista stalo do njih. Ne vide nikog drugog sa tako bliskim odnosom sa klijentom, a ova iluzija ubrzo postaje opasna pseudo-stvarnost. Kao prvo, verovatno nikada nije bilo tačno. Ali čak i ako se činilo da jeste, to zamagljuje rasuđivanje telohranitelju koji je na zadatku i ne vodi ničemu dobrom. Na kraju, u najvećem broju slučajeva takva situacija ga košta posla i preporuka za dalju karijeru.
Negovanje kulture favorizovanja šteti spremnosti tima. To je nezdravo za dobrobit programa zaštite i nije održiva osnova. Jednostavna činjenica je da ako ste danas favorit, jednog dana nećete biti. I šta posle?
Favorizovanje počinje dovoljno nevino i često u najboljim namerama. Klijent zaista voli „Peru“, a Pera mora da uradi sve. To je za kratko vreme dobitna kombinacija, ali ubrzo postaje kontraproduktivno. Upravo to čemu je težio postaje logistička noćna mora. Pera će pregoreti – previše je blizu klijenta i radi previše sati. Ostali pripadnici u ekipi će ispaštati – jer se tretiraju kao građani drugog reda. Rešenje je da svi dođu do Perinog nivoa, a ne da se Pera pretvori u klijentovog miljenika koji će pregoreti posle izvesnog vremena.
-
„Control freak“
Svi smo za to da budemo privrženi kada je u pitanju bezbednost i da se pridržavamo strategije i plana obezbeđenja u cilju kvalitetne i sveobuhvatne zaštite, ali…Skoro uvek postoje odstupanja koja često menjaju koncept protekcije i stvaraju znoj na čelu telohranitelju.
Telohranitelj mora da shvati da ne može u potpunosti da „ukalupi“ klijenta u svoj program zaštite već da živi njegov život i u hodu, da stvara nove planove jer, šta god klijent kaže tako je i u najvećem broju slučajeva se tako i postupa.
Uzmimo za primer klijenta koji iznenada ide na poslovni put, zasigurno je da telohranitelj ne može da mu zabrani odlazak na sastanak već da obezbedi rute i alterantivne rute odlaska i povratka, izuzev ako ne postoje jasne naznake da će ga to koštati života. U tom slučaju telohranitelj je dužan da objasni zašto je najbolje rešenje da se nađe drugi alterantivni način održavanja sastanka (online) ili da se sastanak na dalekim destinacijama uopšte i ne održi.
-
Pokušaj da se izvuče finansijska korist od klijenta
Čuvanje izuzetno moćnih, bogatih, poznatih ličnosti znači kretanje u nekim veoma različitim krugovima nego što je većina navikla. Jednog dana CPO spava u motelu 6, a sledećeg dana u Four Seasons-u. Lako je pomisliti da, pošto je klijent bogat, novac nije bitan i da sebi mogu priuštiti najskupoceniji obrok na račun klijenta, zaboravljajući da je do juče hot-dog bila izvrsna poslastica na meniju.
Novac je bitan – kako u pogledu toga kako će drugi gledati na vašu procenu i integritet – tako i za uspeh programa zaštite. Uvek postoji budžet za sve i postoji uvek neko ko zna i ko je spreman da proveri izveštaje o troškovima.
-
Selektivnost informacija – laganje i lažni moral
Informacije su moć, a asimetričan pristup informacijama može dati konkurentsku prednost ili nedostatak. To je sjajno ako vodite rat, ali zaista nije dobro ako radite u timu zajedno.
Ne kažemo da svi moraju sve da znaju. Ali operativac bliske zaštite koji se namerno opire podeli informacija, smanjuje transparentnost informacija ili širi dezinformacije. Njegova karijera je propala u najavi.
Neki neiskusni agenti mogu imati pogrešno uverenje da će gomilanje informacija unaprediti njihove interese. Oni prave fundamentalnu grešku. Nisu shvatili da ono što je dobro za ekipu, dobro je i za šefa ekipe, i za klijenta i za njih same. Mnogi zadržavaju informacije kako bi svog kolegu učinili manje sposobnim i nekompetentnim.
Ako su ovakvi ljudi voljni da sabotiraju delove programa iz sopstvenih razloga, šta se još može očekivati od njih? Njihovi razlozi nikada nisu dobri, a manipulisanje zdravim tokom korisnih informacija uvek će ih udariti u potiljak kao bumerang. Zbog lošeg protoka informacija (naređenja, dojava i slično) čitava ekipa može doći u opasnost i kao takva teško da može sačuvati i ugroženog klijenta.
-
Biti vidljiv po svaku cenu
Ako tražite zaštitu onda ona treba da bude minimalno vidljiva, a ako tražite krupne momke za pokazivanje onda je za vas u najboljem slučaju defile manekena na modnoj pisti. Kvalitetna zaštita zahteva dobru strategiju obezbeđenja, vrhunske profesionalce koji posao obavljaju neprimetno. To je i svrha, da budu tu kada treba, a da „nisu tu“ kada ne treba. Pravi profesionalci ne odaju svoje položaje selfijima pored aviona, pored bazena iza klijentove kuće, ili još gore sa samim klijentom. Sve je to dobra reklama ali kada posao bude obavljen.
Učimo iz svojih grešaka
Dobra stvar kod grešaka je to što one pružaju prilike za učenje: pomažu nam da otkrijemo bolje načine da stvari gledamo iz drugačijih uglova i obavljamo na sasvim drugi način.
Ko traži priznanje u ovoj industriji za funkciju za koju je plaćen da obavlja onda ta osoba nije pravi igrač. Ipak se držimo stare dobre poslovice: „Tiha voda, breg roni“.
