Biometrijska tehnologija se već duže vreme koristi kao rešenje za kontrolu pristupa. Zbog svog jedinstvenog pristupnog ključa koji predstavlja otisak prsta pojedinca, mrežnjaču, glas i druge biološke jedinstvene karakteristike, ova tehnologija ima širok spektar upotrebe kao što su zaključavanje vrata otiskom prsta, sistem otključavanja skeniranjem lica ili oka, identifikacija identiteta, bihejvioralne funkcije, a primena u nekim zemljama je široko postavljena – u vojsci, policiji, na graničnim prelazima, u raznim oblastima državnog i privatnog poslovanja.
Gledajući brojne filmove, videli smo da se otiskom prsta ili skeniranjem mrežnjače otvaraju vrata poverljivih prostorija. Upotreba biometrije nije rezervisana samo na kontrolu pristupa prostorijama, već, kao što i znate, prisutna je kao i modalitet otključavanja naših pametnih telefona. Pošto je biometrija jedinstvena za svakog pojedinca i ne može se lako kopirati, to je jedan od najboljih načina da bilo koji prostor (fizički i sajber prostor) bude zaštićen. Evo par zanimljivih činjenica o ovoj fascinantnoj tehnologiji:
- Način plaćanja – Biometrija će uskoro postati način plaćanja. Kao što se već može videti, Kinezi su predstavili aplikaciju koja koristi prepoznavanje lica za odobravanje plaćanja. To znači da će „ljudi uskoro postati lozinke“ i da će delovati kao PIN. Aplikacija je dizajnirana da autorizuje plaćanja u roku od jedne sekunde. Ova tehnologija će eliminisati potrebu za bilo kojim oblikom plaćanja kao što je gotovina, kartica ili pametni telefon. Samo pogledajte softver, unesite iznos i kupovina će biti obavljena.
- Brz porast mobilne autentifikacije – od 2019. godine, oko 27% korisnika pametnih telefona koristilo je biometriju kao autentifikaciju. Trenutno je skočio na preko 50% korisnika. Štaviše, očekuje se da će dostići 66% do 2024. godine.
- Indija – jedan od najvećih obrađivača biometrijskih podataka. Preko svog Aadhaar-a (dokaz identiteta) stvorena je najveća baza biometrijskih podataka od preko 600 miliona ljudi. Aadhar kartica je obavezna za svakog građanina Indije i beleži biometrijske podatke kao dokaz njegovog identiteta.
- Multifunkcionalnost – Biometrijski sistemi identiteta nisu zasnovani samo na otiscima prstiju ili prepoznavanju lica. Ovi sistemi mogu da rade na mnogim vrstama načina biometrijskog prepoznavanja kao što su – prepoznavanje vena, prepoznavanje glasa, geometrija prsta, dlana, podudaranje DNK i još mnogo toga.
- Biometrija – nije baš tako nova kao što biste mislili – Prvi komercijalni sistem za prepoznavanje geometrije ruke postao je dostupan davne 1974. Ovaj sistem je korišćen u 3 glavne svrhe – kontrolu fizičkog pristupa, praćenje radnog vremena i prisutnosti i ličnu identifikaciju. Istorijski posmatrano, sa biometrijom se otpočelo dosta ranije. Francuska policija u Parizu (prefecture de police) započela je ovaj proces 1888. godine sa svojom jedinicom za forenzičku identifikaciju (fotografija i antropometrija). Četiri otiska su ustanovljene 1894, a desetotisci su dodani 1904. U Velikoj Britaniji, Metropolitenska policija je počela da koristi biometriju za identifikaciju 1901. godine. U SAD su ga pokrenuli njujorška policija 1902. i FBI 1924. godine.
- Prvi pametni telefon sa skenerom otiska prsta – Manje je poznata činjenica da prva kompanija koja je uvela skenere otiska prsta nije bila Apple ili Samsung, već Toshiba. Da, Toshiba je ovu funkciju prvi put predstavila 2007. godine. Posle toga je sledio HTC.
- Identifikacija ponašanja – Ova tehnologija nije ograničena na fizičku biometriju, već i emocionalni aspekt. Mogu uočiti obrasce raspoloženja ili karatkerne crte. Neki sistemi su sada dizajnirani da uhvate obrasce ponašanja ljudskog bića. Ovi obrasci uključuju ritam pisanja, brzinu kucanja, kako pojedinac surfuje na mreži i kako pomeramo miš ili kursor. Istraživači to zovu „stilometrija“ .
- Prepoznavanje otkucaja srca – Svaki otkucaj vašeg srca deluje kao ključ. Svaki čovek ima asimetrične šare što je jedinstven ključ. Uređaj za šifrovanje zaključava složen, asimetričan obrazac i gradi određeni obrazac za autentifikaciju.
- Tačnost i preciznost – Tehnologija nije savršena; to je samo odraz savršenog! Pa, biometrijski sistemi imaju veoma visok nivo tačnosti (preko 97% ), ali u nekim slučajevima brojke su dostigle neverovatnih 100 % kada se uporede biometrija sa velikom bazom podataka.
- Otisak dlana – Ovo je nova vrsta tehnologije koju je kreirao Fujitsu za transakcije na bankomatima. Tehnologija prepoznaje šare vena našeg dlana kako bi razvila jedinstveni potpis. Ovo će otključati bankomat brzinom svetlosti!.
Prihvatljivost biometrijskih sistema kontrole pristupa od strane korisnika raste velikom brzinom. Zbog lakoće korišćenja, ovakva tehnologija je korišćena u skoro svim sektorima kako bi se sprečio bilo kakav neželjeni ulazak ili pristup privatnim prostorijama ili poverljivim podacima. Očekuje se porast upotrebe u različitim sektorima, ali treba napomenuti da je upotreba od strane privrednih društava ograničena važećim Zakonom o zaštiti ličnih podataka /GDPR, budući da je invazivna na privatnost i bezbednost pojedinca. U vezi sa tim pročitajte naš tekst Zakoni i dalje kaskaju za tehnologijom: Kako će izgledati budućnost naših podatka?
