Saradnja policije i privatnog obezbeđenja trebalo bi da bude bolja, a sudovi još nisu naviknuti na primenu Zakona o privatnom obezbeđenju i Zakona o detektivskoj delatnosti, koji omogućavaju fizičku i tehničku, kontradiverzionu, protivpožarnu i zaštitu na radu, ukazali su stručnjaci iz oblasti bezbednosti, major policije Branko Leštanin i profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta dr Željko Nikač. Oni su podsetili da je Srbija 2013. donela krovne zakone u oblasti privatnog obezbeđenja, ali je primena tih propisa otpočela tek 2017. godine, posle usvajanja niza podzakonskih akata, koji regulišu detalje.
Napomenuli su da je uređen postupak obaveznog licenciranja fizičkih lica i privrednih subjekata, koji je neophodan da bi mogli da se bave ovom delatnošću na zakonit, profesionalan i odgovoran način.
Pročitajte KO MOŽE, A KO NE? Vrste i uslovi za izdavanje licenci u oblasti privatnog obezbeđenja.
Za građane je važno da znaju da pripadnici privatnog obezbeđenja sarađuju sa policijom i imaju slična ovlašćenja u primeni sile kao i policija, ali samo u vreme kada prate štićeno lice i obezbeđuju objekat.
Vatreno oružje u ovim prilikama može se upotrebiti jedino u slučajevima nužne odbrane i krajnje nužde. MUP Srbije ima kontrolnu i nadzornu ulogu nad radom privatnog obezbeđenja.
– Posebno se proveravaju upotreba sredstava prinude, način čuvanja i nošenja vatrenog oružja, psihofizička sposobnost radnika, osposobljenost za rukovanje oružjem, čuvanje podataka, vođenje potrebnih evidencija. Nakon kontrole i nadzora obavezno se sačinjavaju zapisnici i nalažu mere za otklanjanje eventualnih nedostataka – naveli su Nikač i Leštanin u zajedničkoj analizi.
Pored MUP-a kontrolu i nadzor nad radom privatnog obezbeđenja obavljaju i pojedine inspekcijske službe u okviru svojih nadležnosti.
– Aktivnosti privatnog obezbeđenja pre svega zavise od zahteva na tržištu ali i od pravnog okvira. Uvođenjem obaveze da određene objekte kritične infrastrukture osigurava privatno obezbeđenje – država je znatno uticala na usmeravanje aktivnosti ovog obezbeđenja. Tako se obavezno čuvaju određeni objekti važni za odbranu zemlje ili generalno za Srbiju kao državu, zgrade organa lokalne samouprave, otvoreni i zatvoreni objekti većeg kapaciteta koji su namenjeni okupljanju građana, tržni centri, određena saobraćajna infrastruktura – rekao je dr Nikač.
Fizičko obezbeđenje banaka, finansijskih institucija, transporta novca i drugih vrednosti – danas su najučestalije aktivnosti privatnih agencija, a takođe i redarska delatnost na javnim okupljanjima i sportskim priredbama, gde policija dobija sekundarnu ulogu.
– Dolazak stranih investitora na tržište Srbije i izgradnja novih fabrika i saobraćajne infrastrukture dovodi do dodatnog angažovanja privatnog obezbeđenja na čuvanju mašina i opreme koja se koristi u izgradnji. Većina novih stranih investitora angažovala je privatno obezbeđenje za kontrolu pristupa fabričkim postrojenjima, što je sa aspekta bezbednosti veoma pozitivan trend – istako je sagovornik.
Privatno obezbeđenje u svojim kućama mogu da priušte samo oni koji su imućni, ali sve je veći broj stanova, kuća i firmi koji su uveli video-nadzor i alarme, koji su se u praksi pokazali kao najekonomičniji.
– Trebalo bi unaprediti saradnju predstavnika privatnog obezbeđenja sa pripadnicima policije koji pokrivaju oblast privatne bezbednosti, što je značajno za korisnike usluga i zajednicu. Potrebna je bolja saradnja i koordinacija prilikom obezbeđenja javnih manifestacija – sportskih susreta, kulturnih događaja, političkih i drugih skupova, kao i čuvanja važnijih objekata, kao što su škole, obdaništa, privreda, ali i osoba koje su javne ličnosti. Treba sačinjavati sadržajnije planove obezbeđenja konkretnih događaja i aktivnosti – naveo je profesor Nikač.
Kada je reč o eventualnim izmenama zakona o u ovoj oblasti, naglasio je da je neophodno pratiti primenu normi u praksi i konsultovati i one koji pružaju i one koji koriste usluge privatnog obezbeđenja.
Napomena: Da bi postojala fizičko-tehnička zaštita prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, neophodna je izrada Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja.
Više o tome pročitajte:
ISTINA – IZAZOV: Procena rizika i najčešće identifikovani problemi u kompanijama
