Kako je BBC objavio, Meta je kažnjena u iznosu od 390 miliona evra zbog povrede Evropskih regulativa o zaštiti ličnih podataka, odnosno zbog zloupotreba podataka korisnika koji su targetirani personalizovanim reklamama. Prema zakonu i izjavi irske komisije za zaštitu podataka DPC, Meta je nezakonito koristio lične podatke svojih korisnika, što bi inače bilo legitimno samo ako se korisnik saglasi sa tom opcijom facebook i instagram aplikacije. A da li su nam te opcije uopšte transparentne i javno dostupne ili samo ispisane sitnim slovima kao beznačajne?
Meta, koja poseduje obe platforme, ima tri meseca da promeni način na koji dobija i koristi podatke za personalizovane/ciljane reklame koje se upućuju korisnicima. Iz kompanije kažu da su „razočarani“ i nameravaju da ulože žalbu, ističući da odluka ne sprečava personalizovano oglašavanje na svojim platformama.
Zakonodavac je rekao da Fejsbuk i Instagram ne mogu korisnika da „prinude na pristanak“ ističući da potrošači moraju da prihvate način na koji se njihovi podaci koriste ili da napuste platformu. To znači da se korisnicima trebaju predočiti svi mogući načini prikupljanja i upotrebe ličnih podataka za svaku svrhu, posebno u svrhu formiranja personalizovanih reklama.
Ako ste rešili da kupite jaknu, posećivali sajtove i brendove i nakon toga dobili brdo oglasa o mogućnostima za kupovinu, onda pročitajte detaljnije naš tekst na temu:
Najveći deo finansijskog priliva kompaniji ide upravo od naših podataka iskorišćenih za personalizovane reklame. U 2021. preko 118 milijardi dolara kompaniji je došlo upravo od reklama.
Kako Facebook i Instagram imaju evropska sedišta u Irskoj, DPC preuzima vodeću ulogu u obezbeđivanju usklađenosti sa zakonom o podacima EU.
Borci za zaštitu privatnosti kažu da je ova odluka zakonodavca velika pobeda i znači da će Meta morati da pruži korisnicima pravi izbor o tome kako se njihovi podaci koriste za ciljanje onlajn reklama. To znači da će Meta potencijalno morati da promeni način na koji funkcioniše značajan deo poslovanja. Ova novčana kazna je druga značajna kazna koju je izrekao nadzorni organ u poslednjih nekoliko meseci.
Da podsetimo da je DPC u novembru izrekao kaznu od 265 miliona evra zbog povrede podataka u kojoj su lični podaci stotina miliona korisnika Fejsbuka objavljeni na mreži. Prema Irish Times-u, Meta je izdvojio 2 milijarde evra za pokrivanje potencijalnih evropskih kazni za 2023. godinu.
NOVI ZAKON, NOVE ŽALBE
Istragu DPC-a pokrenule su žalbe koje je 2018. godine uputio borac za zaštitu privatnosti Maks Šrems, u ime dva korisnika iz Austrije i Belgije. Žalba je podneta upravo kada je stupio na snagu novi zakon EU o podacima i privatnosti, Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR), a koja je i kod nas stupila na snagu 2019. godine.
Kako bi bili u skladu sa GDPR-om, i Facebook i Instagram su tražili od korisnika da kliknu na „Prihvatam“ kako bi naznačili da su pristali na ažurirane uslove korišćenja usluge u kojima se navodi kako će se njihovi podaci koristiti u oglasima. Ako korisnici nisu prihvatili, nisu mogli da koriste Facebook ili Instagram.
Podnosioci žalbe su tvrdili da to znači da ih Meta „primorava“ da pristanu da se njihovi podaci koriste u personalizovanim oglasima – i to je nezakonito prema GDPR – u.
Predstavnici Mete su tvrdili da su Fejsbuk i Instagram „suštinski personalizovani“ i da su, kao deo te personalizacije, ciljani oglasi „neophodan i suštinski deo“ načina na koji platforme funkcionišu. Takođe su istakli da Meta korisnicima ne daje ultimatum i da jednostavno ne postoji način da platforme rade bez korišćenja podataka za oglašavanje. Ali DPC je utvrdio da to nije slučaj i korisnici su bili primorani da pristanu. Kako kažu za korisnike facebooka i instagrama „Oni moraju imati opciju „da ili ne“ i mogu se predomisliti u bilo kom trenutku“.
DPC je takođe otkrio da Meta nije bio dovoljno jasan sa korisnicima o tome kako koristi njihove lične podatke i zašto. Ali odluka je doneta tek nakon spora sa drugim evropskim autoritetima za podatke, što je i konačno rešeno u decembru od strane Evropskog odbora za zaštitu podataka.
Portparoli Mete planiraju da ospore visinu izrečenih kazni, „s obzirom da se sami regulatori nisu slagali jedni sa drugima po ovom pitanju“. Kompanija tvrdi da je daleko od toga da primorava ljude da prihvate korišćenje podataka, i ističe kako korisnicima daje niz alata za kontrolu načina na koji se njihovi podaci koriste.
