Stručnjaci u bezbednosnoj branši dele svoja predviđanja o tome šta nas čeka i kuda će industrija bezbednosti krenuti 2023. godine, pokrivajući tehnološke trendove, faktore koji utiču na upravljanje rizikom i još mnogo toga. Nijanse se razlikuju od države do države, ali jedno je prisutno: svi ovi faktori u većoj ili manjoj meri transformisaće način funkcionisanja i poslovanja, a neki tehnološki trendovi poput prihvatanja kulture veštačke inteligencije, promeniće i život koji znamo.
-
Ljudstvo kao rizik
Kako ističe Džeri Brenan, očekuju nas brojni izazovi u domenu upravljanja rizicima: rastuće promene društvenih normi ponašanja, nedostatak dužne pažnje u pogledu upravljanja činjeničnim informacijama na kojima lideri baziraju strateške odluke. Ali kad pogledamo, zar to već i nije slučaj? Obzirom da se u Srbiji već godinama podiže svest o značaju korporativne bezbednosti i još uvek nismo na zadovoljavajućem nivou. Ovde nije samo puka primena zakonskog okvira. Jasno je da zakon nešto nalaže, no, neophodno je da postoji funkcionalna primena i jasan efekat te primene. Bilo da je u pitanju legalna upotreba video nadzora, upravljanje ličnim podacima ili bezbednosni menadžment koji se temelji na proceni rizika.
Ovde nije reč o različitim političkim stavovima (iako su od pretežnog značaja), već o tome kako se ljudi ponašaju i funkcionišu u izvršavanju svojih uloga u svojoj organizaciji. Kako je ozbiljno shvaćena odgovornost, profesionalnost, ima li etike, poverenja, pouzdanosti i poštovanja različitosti, intelektualne radoznalosti. Ovo je srž koja nam je potrebna, a da li će je biti dovoljno u 2023. godini?
Takođe, ističe se da organizacije mogu očekivati porast širokog spektra krivičnih dela u oblastima krađa, prevara, sabotaža i zloupotreba intelektualne svojine.
-
Novi pristup insajderskim rizicima
Michael Gips, predviđa se da će insajderske pretnje biti tretirane na jedan drugačiji, sveobuhvatniji način. Umesto nagomilavanja podataka u sistemima ljudskih resursa, finansijama, IT-u, pravnom sektoru, itd., kompanije će centralizovati podatke u cilju boljeg predviđanja, identifikacije i sprečavanja insajderskih napade – od curenja podataka pa sve do nasilja na radnom mestu. Ovakav trend kod nas možemo slobodno očekivati i koju godinu kasnije.
-
Uticaj društvenih nemira i kriza na preduzeća
Sali Luelin, direktorka za globalnu bezbednost, predočila je značaj kriza na poslovne tokove.
Jasno je da će u 2023. godini biti prisutni brojni pokretači nemira, a uzimanje u obzir njihovog uticaja na poslovanje postaće ključni zadatak za preduzeća u 2023. Od suštinskog značaja za analizu i ublažavanje rizika je razumevanje konteksta okruženja u kojem organizacije posluju, pokretača nemira i kako oni utiču i na zaposlene i na poslovanje u celini. To znači da preduzeća treba da imaju odgovarajuće sisteme za rano upozoravanje i organizacioni odgovor potreban da bi se suprotstavili svim bezbednosnim problemima. Obrazovanje je takođe ključno. Zaposleni i donosioci odluka moraju da budu upoznati sa rizicima i koracima koje njihova organizacija preduzima da bi ih ublažila kako bi radna snaga bila bezbedna. To znači da organizacije sada više nego ikada treba da razumeju važnost donošenja sistemskih, organizaciono-planskih dokumenata i njihovu primenu u praksi – poput Procene požarne ugroženosti i plana zaštite od požara, Procene rizika od katastrofa, Procene u zaštiti lica, imovine i poslovanja, Plana obezbeđenja i tehničke zaštite i drugo.
-
Uprkos krizi i dalje na točkovima
Uprkos neizvesnoj ekonomiji, inflaciji i destabilizaciji, očekuje se da poslovna putovanja ipak ne izlaze iz mode u narednoj godini, i da će se povećati prema poslovnim potrebama, a u skladu sa budžetom. Korporativni događaji, konferencije i samiti, polako se vraćaju, pokazujući glad poslovne zajednice za ličnim susretom.
-
Dronovi – deo bezbednosnog arsenala
Imajući u vidu navedeno, svakako nas ne bi začudilo ni uvođenje, povećanje upotrebe bespilotnih letelica od strane organizacija. Upotreba će uključivati preliminarnu proveru ulaska, verifikaciju identiteta, zaštitu perimetra, kontrašpijunažu, ankete na lokacijama i upravljanje masom. Neizostavno će se pojaviti i „bagovi“, uključujući kršenje propisa, zabrinutost za privatnost i kvarove opreme. Ali ove prepreke, zasigurno neće zaustaviti dugoročni trend. Još uvek se nismo pozabavili GDPR-om i javnim kamerama za prepoznavanje lica, te će, kako vidimo ipak to biti prioritet za 2023.
-
Pune kancelarije – pune ruke posla za security kompanije
Polako, ali sigurno, zaposleni se vraćaju u kancelariju, a poslodavci će u tu svrhu uložiti u multi bezbednosna rešenja (Fizičko-tehnička i IT zaštita). U anketi koja je obuhvatila preko 2.000 radnika u različitim industrijama, 47% je reklo da su motivisanije da ostanu kod poslodavca koji iskreno brine o njihovoj bezbednosti. Takođe postoji povećan rizik od nasilja na radnom mestu kada je ekonomija uzdrmana, a kompanije su prinuđene da smanjuju broj zaposlenih.
-
Tehnologije sve više u primeni
Obzirom na veće stope kriminala u proteklih nekoliko godina, potražnja za sigurnošću će nesumnjivo nastaviti da raste i globalno i lokalno. Sajber bezbednost će takođe ostati od centralnog značaja, sa većom potražnjom za robotima, daljinskim video nadzorom, kontrolom pristupa i alarmnim senzorima koji uključuju veštačku inteligenciju i analitiku.
8. Robotika i Veštačka inteligencija- Hoće li zameniti čoveka?
2023. godinu obeležiće i dramatična hiperprodukcija proizvodnje i upotrebe robota koja će biti praćena kulturnim prilagođavanjem i usvajanjem veštačke inteligencije (AI). A u mnogim delatnim granama postaće nova radna snaga.
9. Deficit stručnjaka u privatnom i državnom sektoru – Ko će da nas čuva?
Predviđa se da će nedostatak profesionalaca u bezbednosnoj branši biti jedan od trendova koji će uticati na tokove poslovanja i razvoja bezbednosne industrije.
Postojaće značajan nedostatak stručnjaka za fizičko obezbeđenje i javnu bezbednost — ‘pešaka’ koji štite druge u javnom i privatnom sektoru — ostavljajući organizacijama da popune praznine. Potražnja za ovim profesionalcima će rasti zbog sve nasilnijih incidenata, ali će pad interesovanja za profesiju izazvati ozbiljan jaz u zapošljavanju, prvenstveno zbog niskih zarada i nedostojnih uslova, ali i nedovoljne stručnosti i osposobljenosti.
Angažovanje analitičara obaveštajnih službi sa ekspertizom u kriminalističkim analizama, veća upotreba tehnologije i pravovremeno prikupljanje i upotreba informacija o ranim upozorenjima na pretnje, i raspoređivanje bezbednosnih profesionalaca u civilu koji proaktivno deluju na tim informacijama mogu popuniti prazninu, na državnom planu. A privatne organizacije mogu učiniti isto, angažmanom privatnih konsultanata za privatnu bezbednost u zaštiti lica, imovine i poslovanja.
