Menadžeri bezbednosti danas nisu u potpunosti prepoznati na našem tržištu, ali su nesumnjivo traženi, neophodni i prepoznati u velikim kompanijama, posebno internacionalnog karaktera u kojima je sistem bezbednosti integrisan kroz poslovanje.
Kako kažu, ko ima informacije, ima i moć. A naš sagovornik i expert u oblasti upravljanja rizicima, gospodin Dragan Niculović, menadžer bezbednosti u kompaniji PepsiCo, ukazao nam je koliko je zaista važna uloga menadžera bezbednosti za biznis i da neizostavno ide ruku pod ruku sa zadovoljstvom potrošača.
Oduvek ste uživali u ekstravagantnim ukusima PepsiCo čipseva i bili delimično upoznati sa načinom proizvodnje. No, da bi jedan lider u proizvodnji ostao lider i veran svojim kupcima, potrebna je velika pažnja, investicije u menadžmentu, bezbednosti i budno oko eksperata u različitim domenima, koji svojim radom takođe afirmišu kvalitet koji traje.
Imati kontrolu, kvalitet i zadovoljne potrošače znači jedno – dobro upravljanje rizicima, ljudima i vremenom.
Kako bi smo razjasnili čitaocima šta jedan security menadžer zaista radi na nivou kompanije, možemo da otpočnemo intervju upravo tim pitanjem.
-
Koliko su kompleksna zaduženja koje menadžer bezbednosti obavlja u kompaniji PepsiCo? Šta sve obuhvataju i koja je odgovornost?
– Slažem se da ovakva pozicija zaista jeste kompleksna, jer moja obuhvata primarno regionalnu odgovornost za južna tržišta Centralne Evrope, Baltičke države i bezbednost franšiznog poslovanja u Centralnoj Evropi. Ovde je reč od 15-20 država sa različitim specifičnostima u operacijama.
Sa druge strane, postoje i moje dodatne pod-role, gde sam jednako izložen kao rukovodilac Kriznog štaba, koordinator lokalnih timova za PepsiCo objekte, kao i lider SCEB tima za sprečavanje i prevenciju CoViD19 za moj region. Takođe, postoji i moje aktivno učešće u radu i podrška PepsiCo timovima Centralne Evrope.
-
Koji su bili izazovi uvođenja korporativne bezbednosti kao kompanijske funkcije, s obzirom na to da PpesiCo ima dugu tradiciju poslovanja i da se smatra jednom od najprestižnijih kompanija, kako na domaćim prostorima, tako i internacionalno?
– Da, izazovi prilikom uspostavljanja ove funkcije u lokalnom okruženju pre 5 i po godina jesu delovali izazovno. Prvo samo za područje Zapadnog Balkana, a kasnije i šire, ali najviše je bilo izazova zbog ubrzanog usklađivanja sa PepsiCo politikama Globalne sigurnosti i razumevanja specifičnosti ovog sistema. Iako je korporativna bezbednost i zaštita možda daleko prisutnija tema u zapadnim zemljama, naročito u SAD, smatram da je biznis ovde to prihvatio sa jednakom opravdanošću i uz punu podršku.
-
Kako se dolazi do pozicije security menadžera? U kojim oblastima je potrebno steći iskustvo i koje karakteristike treba da ispunjava budući menadžer bezbednosti?
– Lično, ja imam vojno i policijsko obrazovanje, i radno iskustvo od 15 godina u toj oblasti, samo pre dolaska u korporativni sektor, gde sam, eto, već…15 godina. Ovo može da zvuči pretenciozno ili nekome obeshrabrujuće …
Kombinacija stalnog usavršavanja i prihvatanja odgovornosti da se u praksi često suočavate sa izazovima i zadacima, u stvari, najviše govori o mentalno-emotivnom sklopu, ili ’mindset-a’, security ili bilo kog drugog menadžera.
Moje radno iskustvo, relevantno za više pod-oblasti, uklesalo je manje-više prirodan put nadgradnje i rasta. Mislim da ne postoji tajna formula ili preferirana oblast, sve je važno da bi smo upotpunili sliku postoji li stvarno rizik i potreba za akcijom do kog nivoa.
-
Da li je u Vašem radnom iskustvu postojala situacija u kojoj je trebalo dati prioritet bezbednosnim zahtevima, u odnosu na druge kompanijske zahteve pri čemu menadžment ne priznaje procenjeni prioritet ulaganja u bezbednost? Koji je Vaš savet?
– Da, to je moguće. Važno je da imate dobar ’case’, kao opravdanost ulaganja/ROI, ali i da ponudite alternative. Tako je jednostavnije dobiti podršku većine glasova u grupi koja odlučuje.
-
Koliko je važno da kompanija razume potrebu ulaganja u bezbednost? Pod tim mislimo na izgradnju kompletnog sistema obezbeđenja i poštovanje svih, kako normativnih, tako i drugih bezbednosnih zahteva minimalnih za siguran rad i bezbedno poslovanje?
– Većina kompanija već ima izgrađene politike i bezbednosne prakse. Nažalost, ponegde samo na papiru, ali je ključno da ’biznis’ razume zašto je to baš sada, ovde neophodno, zašto ’bezbednjaci’ to moraju da urade, i kako to konkretno doprinosi uspehu operacije, odnosno, zajedničkom interesu.
-
Kako izgleda jedan Vaš dan na poslu? Da li je to „posao iz fotelje“ ili zahteva i terenske izlaske?
– Iskreno, prilično je hibridno u mom slučaju. Sastanci, treninzi, intervjui, izrada i prilagođavanje procedura, čine adminstrativni deo. Kako imam tehničko obrazovanje, dobro razumem i koordinišem izradom projekata sigurnosnih instalacija i sistema tehničke zaštite na svim lokacijama, ali dosta vremena uložim u istrage i procene rizika na terenu, što insistira na čestim putovanjima po regionu. Osećaj o riziku se stvori mnogo pre popunjene forme, nakon 30 godina.
-
Koji je Vaš najveći bezbednosni izazov sa kojim ste se suočili u kompaniji PepsiCo?
– Odgovorno tvrdim da se sve kompanije ovih razmera suočavaju sa različitim incidentnim situacijama, po svim nivoima, ali menadžeri moje/naše profesije su stub prisebnosti, i izvor tačnih informacija za biznis. Ipak, ponekad postoje frustrirajuće situacije gde, iako postoje svi relevantni dokazi o zloupotrebi ili nedozvoljenom ponašanju, nemamo prihvatljive alate za brzo delovanje i zaštitu organizacije i atmosfere u njoj, od ovakvih subjekata. Što, u stvari, više govori o neuređenom pravnom sistemu i manjkavoj zakonskoj regulativi.
-
Koje su najčešće kritične tačke u proizvodnji? Kako su obezbeđene?
– Politikama kompanije se uređuju ključne vrednosti i resursi, i naš zadatak je da se to štiti prioritetno. Ovo se odnosi i na pod-segmente, poput proizvodnog pogona. Kako bismo ostali diskretni, možemo reći da koristimo kombinaciju eksternih i internih sistema zaštite, prateći standarde iz oblasti sigurnosti, bezbednosti hrane i BZR-a.
-
Koje mehanizme zaštite bi ste naveli kao optimalne i koji su dalji strateški planovi u procesu nadgradnje sistema bezbednosti PepsiCo?
– Mi koristimo različite sisteme tehničke zaštite u smeru integracije video-nadzora, kontrole pristupa, protiv-provale i perimetarske zaštite, monitoring i internu službu obezbeđenja. Planiramo da nastavimo da investiramo u još novije sisteme u budućnosti, ali u skladu sa GDPR regulativom.
-
Koliko je važna uloga standardizacije u bezbednosti i kvalitetu poslovanja?
– Za nas je važna i neophodna, jer smo kao društveno odgovorna kompanija veoma usmereni na zadovoljstvo i bezbednost potrošača i standardi nam to omogućavaju. Ipak, naše interne politike i procedure upotpunjavaju uspešan ishod poslovne operacije.
-
Kao vrsan ekspert, možete li nam reći koliko su važne obuke i uloga svih zaposlenih u sistemu obezbeđenja?
– Veoma su važne, jer održavaju regulatornu obučenost i spremnost službenika, ali i upotpunjavaju sliku o novim rizicima i izazovima. Mi koristimo i interne i eksterne resurse za treninge, i to se pokazalo kao dobar potez. Ja verujem u moto da je promena neizbežna, a razvoj – stvar izbora.
-
Obzirom na internacionalnu rasprostranjenost proizvoda, zasigurno ste imali dodirnih tačaka sa organizacijom korporativne bezbednosti evropskih kompanija. Koje su sličnosti, a koje razlike? Da li kaskamo za trendovima?
– Naravno. Smatram da postoje za i protiv na obe strane. Iako su bezbednosne politike, manje-više iste, mi smo specifičan mentalitet i tržište, i naša strategija većinski podržava adekvatnu reakciju bezbednosne strukture na ovo podneblje i shodno iskustvima. Vrlo brzo svi trendovi stignu i kod nas, naročito u cyber svetu, ali smatram da je prilagođavanje pretnji odlučujuć faktor.
-
Kako ocenjujete aktuelne bezbednosne izazove i trendove na domaćem terenu? Da li mislite da se u Srbiji dovoljno ulaže u korporativnu bezbednost?
– Mislim da uvek ima mesta novim idejama i rešenjima, a izazova nam nikada nije manjkalo na ovim prostorima. Iz jedne potencijalne ’krize’ utrčavamo u sledeću. Mislim da je to sadašnji svetski trend broj 1 – izazvati krizu. Ali, mi ćemo ipak biti spremni.
