Ovo može biti iznenađenje, ali tek 2007. godine globalno urbano stanovništvo je preteklo ruralno. Kako se ljudi masovno sele u gradska područja, došlo je i do porasta nadzora putem cctv kamera.
Danas je procenat ljudi koji žive u urbanim sredinama porastao na preko 55% i očekuje se da će dostići 68% do 2050. Zbog trenda koji sada imamo – “Svi žele u gradove“, mnogi od najvećih svetskih gradova postali su dom desetinama miliona ljudi, ali i stecište kriminala zbog čega je neophodno uvođenje ili pojačanje broja sigurnosnih kamera. Da bismo shvatili razmere ovog nadzora, uzeli smo podatke iz nedavnog izveštaja koji je sprovela kompanija Comparitech da bismo saznali koji su to gradovi koji imaju najviše kamera.
Izuzimajući Kinu kao tehnološkog giganta i najmnogoljudniju zemlju, ovo je 10 gradova na svetu koji ima najviše kamera za video nazor.
Prva četiri grada pripadaju Indiji, koja je druga najveća zemlja na svetu po broju stanovnika. Kamere za nadzor igraju glavnu ulogu u naporima zemlje da smanji zločine nad ženama.
Dalje na listi su gradovi iz raznih zemalja. Jedna od njih je Rusija, koja je poslednjih godina proširila upotrebu kamera za video nadzor.
Treba napomenuti da tehnologija zabrinjava aktiviste širom sveta koji strahuju da bi se mogla zloupotrebiti.
Jedini američki grad na listi je Los Anđeles, koji sadrži neke od najbogatijih četvrti i opština u zemlji. To uključuje Beverli Hils, koji prema Los Anđeles Tajmsu, ima preko 2.000 kamera za svoju populaciju od 32.500. To znači oko 62 kamere na 1.000 ljudi, što znači da bi Beverli Hils završio na #2 poziciji globalne rang liste ako bi bio naveden kao poseban slučaj.
Zanimljivost: Video nadzor u Kini
IHS Markit procenjuje da od 2021. godine postoji više od milijardu kamera za nadzor širom sveta. Kompanija takođe veruje da se 54% ovih kamera nalazi u Kini.
Zbog ograničene transparentnosti, nemoguće je precizno odrediti koliko kamera ima u svakom kineskom gradu. Međutim, ako pretpostavimo da Kina ima 540 miliona kamera i to podelimo sa svojom populacijom od 1,46 milijardi, možemo razumno reći da na 1.000 ljudi ima 373 kamere (napomena: cifre su zaokružene).
U medijima je naširoko dokumentovana kineska ekspanzivna upotreba kamera i tehnologije za prepoznavanje lica. Ove mreže omogućavaju državni program socijalnih kredita koji lokalnim samoupravama daje veliku količinu podataka o građanima. Na primer, kineske mreže kamera mogu se koristiti za verifikaciju podizanja novca na bankomatima, omogućavanje pristupa kućama, pa čak i iznošenje sramote u javnost za zakonske prekršaje koji su „uhvaćeni kamerom“
Zapadnoj publici ovo može zvučati kao distopijska noćna mora, ali prema kineskim građanima, to je uglavnom dobra stvar. U anketi iz 2018. na 2.209 građana, 80% ispitanika je odobrilo sisteme socijalnih kredita.
